Rusija
Abhazija i Južna Osetija: 15. godišnjica nezavisnosti dve male kavkaske republike
Gruzijska vojska je 7. avgusta 2008. napala teritoriju Južne Osetije. Zapad je bez oklevanja podržao Gruziju
Predsednik Rusije Vladimir Putin čestitao je liderima Južne Osetije i Abhazije, Alanu Gaglojevu i Aslanu Bžaniju, 15. godišnjicu nezavisnosti ove dve kavkaske republike.
Kako je istakao predsednik Putin, Abhazija i Južna Osetija su tokom poslednjih 15 godina napravile značajne korake u izgradnji nezavisne nacionalne ekonomije. Putin je istakao da je Rusija i u budućnosti spremna da pruži svu moguću pomoć bratskom abhaskom i osetinskom narodu.
Nezavisnost ove dve kavkaske republike stekle su posle kratkotrajnog rata 2008. godine, kada je Gruzija, u noći 8. avgusta, napala Južnu Osetiju. Rusija je, štiteći stanovnike Južne Osetije, uvela vojsku i tokom pet dana sukoba porazila gruzijsku vojsku.
Moskva je priznala suverenitet Abhazije i Južne Osetije 26. avgusta 2008. godine. Ruski lideri su više puta izjavljivali da priznanje nezavisnosti dve bivše gruzijske autonomne oblasti odražava realnost i da se ova odluka Moskve ne može revidirati.
Gruzija, za sada, ne priznaje Abhaziju i Južnu Osetiju kao nezavisne države i smatra ih svojim (otcepljenim) regionima. Južnu Osetiju je kao nezavisnu državu do sada priznalo pet suverenih država: Rusija, Nikaragva, Nauru, Venecuela, Sirija.
Abhazija, zvanično Republika Abhazija, danas je takođe nezavisna država na Kavkazu, koja je proglasila nezavisnost još početkom devedesetih godina 20. veka, nakon raspada Sovjetskog Saveza i rata sa Gruzijom. Posle rata u Južnoj Osetiji 2008. godine, nezavisnost Republike Abhazije priznalo je sedam država: Ruska Federacija, Nikaragva, Venecuela, Nauru, Vanuatu, Tuvalu i Sirija.
Sećanje na period rata i nestabilnosti
Napetosti u regiji počele su sa porastom gruzijskog nacionalizma 1989. godine. Pre toga, u Sovjetskom Savezu, ove etničke zajednice živele su u miru. Postojao je i velik broj mešovitih brakova. Proglašenje gruzijskog za jedini službeni jezik izazvalo je uzbunu u Južnoj Osetiji.
Gruzijske vlasti su 1990. godine donele zakon kojim se zabranjuju sve regionalne partije. Reagujući na to, Oseti su 20. septembra 1990. godine proglasili Južnoosetsku demokratsku republiku.
Krajem 1990. godine, izbili su nasilni incidenti i ratni sukobi, tokom kojih su spaljena mnoga osetinska sela. Crni bilans ovih sukoba čini oko 1.000 poginulih i između 60.000 i 100.000 izbeglica, koji su izbegli ili u Severnu Osetiju (na teritoriju Ruske Federacije), ili u Gruziju.
Gruzijska vlada je tada zadržala kontrolu nad nekim delovima teritorije Južne Osetije. Od tada, do sredine 2004. godine, situacija u Južnoj Osetiji bila je relativno mirna. U junu 2004. započele su nove napetosti, prouzrokovane gruzijskim pokušajem da povrate kontrolu nad Osetijom. U tim događajima je poginulo ili ranjeno desetine ljudi.
Do osetsko-gruzijskog rata 2008. godine, deo teritorije Južne Osetije bio je pod kontrolom južnoosetijske, a drugi deo pod kontrolom gruzijske vlade. Gruzijska vojska je 7. avgusta 2008, u cilju preuzimanja kontrole nad ovim područjem, napala teritoriju Južne Osetije. Zapad je smesta podržao Gruziju. Međutim, ruske oružane snage su već narednog dana krenule u odbranu stanovništva Južne Osetije.
Ruska vojska je u roku od nekoliko dana preuzela kontrolu nad većinom teritorije Južne Osetije, uključujući i glavni grad Chinvali. Posle gruzijskog vojnog poraza, celokupna teritorija Južne Osetije dolazi pod kontrolu južnoosetijske vlade.
Danas se obe ove države, Južna Osetija i Ahbazija, slobodno i mirno razvijaju pod zaštitom Rusije.
