BTR-82A: Najnovija verzija čuvenog oklopnog transportera

Oklopni transporter BTR-82A je jedno od najsavremenijih vozila ove vrste u operativnoj upotrebi kopnenih snaga ruske vojske. Nastao je razvojem i dubokom modernizacijom sovjetskih oklopnjaka točkaša BTR-80, zbog čega po spoljašnjem izgledu dosta podseća na svog prethodnika. Ključne razlike u odnosu na BTR-80 ogledaju se u unapređenom pogonu, stabilizatoru naoružanja i optičko-nišanskoj spravi sa dnevnim i noćnim kanalom, što je rezultiralo boljim operativnim performansama.

Prvi primerci osnovne verzije, poznate pod oznakom BTR-82, testirani su u decembru 2008. godine, a nakon godinu dana "Vojno-industrijska kompanija" (VPK) i zvanično je predstavila prototip vozila.

Transporteri su 2011. godine uvedeni u operativnu upotrebu pojedinih jedinica Južnog vojnog okruga, a ubrzo je odlučeno da se proizvodnja sa osnovne, preusmeri na verziju BTR-82A. Najbitnija razlika dve pomenute varijante je njihovo glavno naoružanje, pa je tako umesto teškog mitraljeza KPVT u kalibru 14,5h114 mm, na BTR-82A ugrađen automatski top u kalibru 30h165 mm.

Primarna namena ovih vozila je transport pripadnika pešadijskih i mehanizovanih jedinica tokom marševa i manevara, uključujući prelazak vodenih prepreka, uz pružanje zaštite od dejstva lakog pešadijskog naoružanja, minsko-eksplozivnih sredstava, gelera, efekata atomskog, biološkog i hemijskog oružja i uništavanje žive sile i lakše oklopljenih ciljeva neprijatelja.

Pored Oružanih snaga Ruske Federacije, BTR-82A se nalazi i u operativnoj upotrebi vojske Kazahstana, Sirije, Azerbejdžana, Belorusije i Uzbekistana.

Stari dizajn sa povećanom zaštitom i jačim pogonom

Kao što je već pomenuto, po dizajnu BTR-82A je identičan BTR-80 pa se tako vozač i komandir nalaze u prednjem, trupe, kupola i operater naoružanja (nišandžija) u srednjem, a motor u zadnjem delu vozila.

BTR-82A je dugačak oko 7,6 m, širok 2,9 m, visok 2,7 m, težak između 15 i 16 tona. Pored standardne tročlane posade, može da preveze sedmoro ljudi.

Svi vojnici, osim vozača, komandira i nišandžije, imaju zasebne puškarnice, kroz koje mogu dejstvovati ličnim naoružanjem i pružati dodatnu vatrenu podršku. Ulazak i izlazak iz transportera vrši se kroz bočne i krovne otvore, a nepostojanje zadnjih vrata (osim na dve verzije o kojima će biti reči u nastavku), predstavlja glavnu slabost vozila, koja posebno dolazi do izražaja u slučaju zasede.

Višeslojni kompozitni oklop trupa pruža zaštitu od municije u kalibru 12,7h108 mm sa prednje, odnosno 7,62h39 mm sa bokova i zadnje strane. Sveukupna zaštita, u odnosu na BTR-80, unapređena je ugradnjom tzv. „spall liner-a“ u unutrašnjosti vozila, namenjenim za umanjivanje štete od krhotina i gelera u slučaju proboja spoljašnjeg sloja oklopa.

Takođe, donji deo transportera ojačan je radi povećanja zaštite od minsko-eksplozivnih sredstava, a nova sedišta i vešanje imaju sposobnost apsorpcije energije čime se osigruava bezbednost svih 10 članova posade. Vozilo je opremljeno i kompletom za ABHO, odnosno atomsko-biološko-hemijsku odbranu.

BTR-82 ima pogon 8h8, dizel motor sa turbopunjačem "kamaz" 740.13-300 jačine 300 ks u kombinaciji sa ručim menjačem, sa pet brzina za kretanje unapred i jednom za kretanje unazad. Ukupan kapacitet rezervoara za gorivo iznosi 300 l (2h150 l), pa je domet uz optimalnu brzinu između 600 i 700 km, dok je maksimalna brzina na putevima oko 80 km/h.

Uz vešanje sa torzionom šipkom i klirens od 475 mm, ovaj transporter osposobljen je za kretanje po najsurovijim terenima i nagibu od 60%, bočnom nagibu od 42%,  kao i za savladavanje vertikalnih prepreka visine do 0,5 m i rovova širine do dva metra. Transporter je opremljen centralnim sistemom za pumpanje guma, sajlom i dodatnom opremom za izvlačenje.

Postoji i opcija ugradnje ojačanih "run-flat" guma, izrađenih tako da se vozilo može kretati i po nekoliko stotina kilometara u slučaju da se izduvaju ili oštete tokom borbenih dejstava. Osim toga, ovaj oklopnjak može nastaviti kretanje i ukoliko u potpunosti izgubi dva točka.

BTR-82A je između ostalog i amfibijsko vozilo i stoga je opremljeno jedim vodomlaznim motorom pozicioniranim u zadnjem delu trupa, pa uz pun rezervoar može provesti do 12 sati u vodi. Dodatno, ugrađen je pomoćni agregat, namenjen za napajanje svih sistema i glavnog akumulatora kada je motor isključen.

Automatski top, modernizovana oprema i varijante

Velika vatrena moć BTR-82A obezbeđena je ugradnjom borbenog modula na kupoli, sa primarnim i sekundarnim naoružanjem. Glavno naoružanje je automatski top "šipunov" 2A72 u kalibru 30h165 mm, kog hrane dva remena, a u borbeni komplet ulazi 300 granata. Top može koristiti različite vrste municije poput protivoklopne, protivoklopne svetleće, visoko-eksplozivne zapaljive, visoko-eksplozivne fragmentirajuće itd.

Maksimalni  efektivni domet u zavisnosti od cilja varira između 1,5 km i 3,6 km, dok je početna brzina projektila oko 1.000 m/s. Sa obe strane glavnog naoružanja smešteno je šest (po tri sa svake strane) dispensera dimnih granata u kalbiru 81 mm, za stvaranje dimne zavese ispred vozila, radi "sakrivanja" od termovizijskih kamera.

Sekundarno naoružanje je spregnuti mitraljez PKTM u kalibru 7,62h54 mm sa borbenim kompletom od 2.000 metaka i maksimalnim dometom između 1 i 1,5 km. Električni pogon kupole, omogućava opseg paljbe oba oružja od 360 stepeni po azimutu, tj između -7 i +70 stepeni po elevaciji, zbog čega "šipunov" i PKTM imaju opciju dejstva po sporoletećim vazdušnim ciljevima na malim visinama.

Brzina okretanja kupole je šest stepeni u sekundi, a zahvaljujući dvostrukim stabilizatorima i novom sistemu upravljanja vatrom, BTR-82A može dejstvovati iz stacioniranog položaja ili pokreta i obavljati borbene zadatke u dnevnim i noćnim uslovima.

Sistem upravljanja vatrom TKN-4GA-01 opremljen je optičko-nišanskim spravama sa kanalima za dnevno i noćno gađanje, što znatno olakšava posao operatera naoružanja. Sa druge strane, komandni sistem se sastoji od: naprediih komunikacijskih uređaja uključujući i novu radio stanicu R-168-25-U2; sistema za topografsku orijentaciju "trona-1", integrisanim sa GLONASS-om (globalni navigacijski satelitski sistem);  i nadzorne kamere TKN-AI, sa laserskim daljinomerom, namenjenoj komandiru vozila, što mu omogućava otkrivanje neprijateljskih ciljeva na razdaljinama do tri kilometra.

Pored navedenog, unapređeni su automatizovani protivpožarni aparati, a vozilo je klimatizovano, pa članovi posade mogu lakše podneti misije koje se obavljaju pri ekstremnim vremenskim uslovima.

Pored široko rasprostranjene varijante BTR-82A i osnovne BTR-82 postoji još nekoliko verzija ovog oklopnog transportera i to: BTR-82AM – nastala kao program modernizacije BTR-80 na standard BTR-82A, koji uglavnom koristi mornarička pešadija; BTR-82A1 – verzija sa besposadnom kupolom; BTR-82AT – modernizovana verzija BTR-82A sa besposadnom kupolom, termovizijom, dodatnim oklopom i tzv. "kavezima", kao i sistemom za lansiranje protivoklopnih vođenih raketa "kornet"; BTR-82V – unapređen BTR-80, naoružan teškim mitraljezom u kalibru 14,5h114 mm i namenjen za potrebe "rosgvardije"; verzija BTR-82A za PVO – opremljen kupolom naoružanom sa dva protivavionska topa u kalibru 23 mm i sredstvima za otkrivanje i praćenje vazdušnih ciljeva, posebno dronova i bespilotnih letelica; BTR-87 – modifikacija sa motorom smeštenim na desnoj strani prednjeg dela trupa, čime se omogućava izlazak kroz zadnje otvore; "tajfun-m" – izviđačko vozilo, specijalno dizajnirano za strateške raketne snage i pružanje podrške mobilnim lanserima interkontinetalnih balističkih raketa; PRP-5 – oklopno izviđačko vozilo, opremljeno radarima, senzorima i izviđačkim dronovima.

BTR-82A i njegove varijante do sada su korišćene tokom sukoba u Donbasu 2014. godine, Sirijskom građanskom ratu, rata u Nagorno-Karabahu i Specijalne vojne operacije. Na osnovu stečenih iskustava iz nabrojanih sukoba i gubitaka do kojih je dolazilo usled već pomenute slabosti u vidu nepostojanja zadnjih vrata, izuzev kod BTR-87, ruski konstruktori napravili su još jednu varijantu ovog oklopnjaka.

Unapređeni BTR-82A

Najnovija varijanta transportera prvi put je prikazana tokom međunarodnog vojno-tehničkog foruma "Armija 2023" i to pod dve oznake BTR-22 i BTR-82 "unapređen", s tim da je druga učestalija.

Prva novina ove verzije je spoljašnji izgled, odnosno dizajn vozila, koji je u određenoj meri sličan transporterima "bumerang", a kao glavni razlozi ovog rešenja navode se standardizacija, odnosno usklađivanje i interoperabilnost sa drugim oklopnjacima i moguć nagoveštaj kreiranja jedinstvene platforme za sve transportere. Poboljšan je i pogon, pa tako unapređeni BTR-82A ima dizel motor sa turbopunjačem jačine 330 ks i prema deklarativnim karateristikama može razviti brzinu na putu od oko 100 km/h.

Povećan je i nivo zaštite, tako da prednji oklop može zaustaviti čuveni pancirni zapaljivi metak B-32 u kalibru 12,7h108 mm, a kada su u pitanju bočne i zadnja strana, i dalje ne postoje pouzdane informacije o eventualnom povećanju stepena protekcije. Što se tiče zaštite od minsko-eksplozivnih sredstava, unapređeni transporter može izdržati detonaciju ekvivalentne jačine eksplozije šest kilograma TNT.

Ipak, najveći iskorak napravljen je u segmentu naoružanja, budući da se na ovu verziju BTR-82A može ugraditi daljinski upravljana borbena stanica (DUBS) "balista", opremljena automatskim topom "šipunova" 2A42 u kalibru 30h165 mm, sa selektivnom brzinom paljbe, kombinaovanom optičko-nišanskom spravom sa televizijskom kamerom, termovizijom i laserskim daljinomerom, zbog čega može otkrivati i klasifikovati ciljeve u bilo koje doba dana, sekundarnim oružjem u vidu teškog mitraljeza PKTM, kao i dvema protivoklopnim vođenim raketama "konkurs-m". Zbog svega navedenog težina vozila povećana je na oko 20 tona.

Na kraju, iako se motor kao i kod svih ostalih verzija (osim BTR-87) nalazi u zadnjem delu, na unapređenoj varijanti BTR-82A instalirana su zadnja vrata relativno velikih dimenzija koje omogućavaju nesmetan i brz ulazak, odnosno izlazak trupa i članova posade. Međutim, ono što je interesantno kod njih je činjenica da nisu opremljene nikakvom hidraulički/elektronski pokretanom rampom, već se otvaraju uz pomoć šarki i imaju jedan stepenik. Sa druge strane, bočna vrata su potpuno uklonjena dok su na krovu zadržani pomoćni otvori, namenjeni za upotrebu u hitnim situacijama.

Opisano rešenje, ruski konstruktori izabrali su upravo na osnovu iskustva savremenih oklopnjaka iz zemalja članica NATO u SVO, budući da je bilo dosta slučajeva u kojima je zbog oštećena vozila u borbama hidraulički/elektronski mehanizam zadnjih otvora otkazivao. Stoga su se transporteri pretvarali u smrtonosne zamke, a članovi posada ukrajinskih vozila bili prinuđeni na iskrcavanje kroz pomoćne otvore (dosta manjih dimenzija) ili ostajali zarobljeni u vozilima.