Mirovni ugovor iz Jedrena je sporazum kojim je okončan Rusko-turski rat iz 1828-29. godine, a potpisan je 2. septembra 1829. u turskom gradu Jedrenu, između predstavnika Ruskog i Osmanskog carstva.
Ovim ugovorom Porta se obavezala da će Srbiji dati autonomiju u okviru Turskog carstva i da će joj vratiti šest oduzetih nahija, koje su bile oslobođene pod Karađorđem, tokom Prvog srpskog ustanka. To su bile krajinska, crnorečka, paraćinska, kruševačka, starovlaška i jadarska nahija.
Prema tekstu ugovora, u delu koji se odnosi na Srbiju, "Porta se najsvečanije obavezuje da će ispuniti sve ove uslove bez ikakvog odlaganja i sa svom mogućom tačnošću - odmah da vrati Srbiji šest okruga, i tako zauvek obezbedi mir i blagostanje vernog i poslušnog srpskog naroda".
"Ferman o sprovođenju gore navedenih dekreta biće izdat i zvanično saopšten carskom ruskom sudu u roku od mesec dana od potpisivanja ovog mirovnog ugovora", dodaje se.
Jedrenskim mirom je Tursko carstvo priznalo i autonomiju Grčkoj, Moldaviji i Vlaškoj. Ruska vojska je ostala i u Moldaviji i Vlaškoj kako bi "nadgledala postupanje prema njima."
Slobodna plovidba kroz Bosfor
Plovidba Dardanelima i Bosforom postala je otvorena za sve ruske trgovačke brodove: "Uzvišena Porta se obavezuje da pazi da trgovina, a posebno plovidba Crnim morem, ne bude podvrgnuta nikakvim preprekama; pritom, ona priznaje i objavljuje da je prolaz kroz Carigradski kanal i Dardanele potpuno slobodan i otvoren za ruske brodove pod trgovačkom zastavom."
Od posebnog značaja su delovi ugovora kojim se garantuje slobodna plovidba Crnim morem. Ova sloboda trgovine "ni u kom slučaju" nije smela biti narušavana, "na bilo koji način ili pod bilo kojim izgovorom, bilo kakvim zabranama ili ograničenjima…"
Ruski brodovi su bili izuzeti i "od bilo kakve unutrašnje inspekcije osmanskih vlasti, na otvorenom moru i u lukama, pristaništu ili na putevima Turskog carstva."
Prema mirovnim odredbama, ruski podanici nisu bili obavezni da o svojim poslovima obaveštavaju lokalne turske vlasti, a odlučeno je da se "ove prednosti prošire i na trgovinu žitom koje je izvezeno iz Rusije i da nikada neće biti teškoća ili ludila za njegov slobodan transport, pod bilo kojim izgovorom."
Ka stvaranju samostalne srpske države
Jedrenskim mirom Rusko carstvo se, nakon krize iz perioda napoleonskih ratova, ponovo potvrdilo kao zaštitnik svih pravoslavnih hrišćana u Turskom carstvu, a posebno kao zaštitnik Srbije, Grčke, Vlaške i Moldavije.
Tekst ugovora nastavlja se na prethodne rusko-turske mirovne ugovore, poput Akermanske konvencije iz 1826. godine ili Bukureškog ugovora, zaključenog između Rusije i Turske 1812, koji je Porta prethodno odbijala da ispuni. Kada je Porta grubo pogazila Akermansku konveciju, 1828. izbio je rat između Rusije i Turske.
Jedrenski mir je bio samo jedan korak u "izlasku Srbije iz turskog ropstva". Zapravo, bio je to ogroman korak ka stvaranju samostalne srpske države, koji će se okončati Berlinskim ugovorom (1878), kojim će konačno Srbiji velike sile priznati samostalnost.
Kako piše istoričar Vladimir Čorović: "Ruska vojska nije mogla da 1828. pređe preko Dunava. Tek 1829. uspeo je energični i vrlo sposobni general Dibić da slomi turski otpor i da prodre do Jedrena. Sultan je na to zatražio mir."
Prema odredbama Jedrenskog mira, "Rusiji je bilo priznato već u Akermanu ugovoreno pravo srpske sile zaštitnice."
Ukratko, kako zaključuje Čorović: "Jedrenski mir je jedan od najvažnijih datuma srpske istorije 19. veka. Njim je stvarno obezbeđena samouprava Srbije i osiguran njen međunarodni položaj. Uloga Rusije u njemu je toliko vidna, da je nije potrebno naročito isticati."