RT Balkan analiza tri meseca ofanzive: Šta je Ukrajina dobila, a šta sve izgubila?

Prošlo je već tri meseca od kako je ukrajinska vojska pokrenula dugo najavljivanu "kontraofanizvu", sa ciljem zauzimanja Melitopolja, Berdjanska i eventualno Mariupolja radi presecanja ruskog kopnenog koridora između Donjencke Narodne Republike i poluostrva Krim.

Uprkos velikim naporima od početka juna do septembra, ukrajinske snage napredovale su između sedam i 10 kilometara po dubini (u okolini Robotina i Urožajna), zauzevši veći deo isturenih položaja ispred "Surovikinove linije" i nekoliko sela, odnosno oko 200 kvadratnih kilometara.

Ta površina predstavlja oko 0,4 odsto od ukupno 50.000 kvadratnih kilometara koje ruske snage kontrolišu na jugu Ukrajine, tj. u Hersonskoj, Zaporoškoj i Donjeckoj oblasti, tačnije DNR.

Za ovaj mali dobitak, Ukrajina je žrtvovala na stotine vozila svih vrsta i nekoliko desetina hiljada vojnika, uključujući i pripadnike najelitnijih delova vojske obučenih po NATO standardu. Takođe, Oružane snage Ruske Federacije napreduju u Luganskoj i Harkovskoj oblasti u nastojanju da odvrate deo neprijateljskih jedinica čime bi se rasteretila odbrana na jugu i eventualno povrate kontrolu nad Kupjanskom i stignu do reke Oskol.

Zatišje u Hersonu i forsiranje Zaporoškog fronta – Robotino, ili Borodino

Nakon neuspelog pokušaja izviđačko-diverzanskih jedinica ukrajinske vojske da uspostave mostobran na reci Dnjepar u okolini sela Kazači Lageri i njihovog uništavanja dejstvom ruske artiljerije, u Hersonskoj oblasti nije zabeležen ni jedan okršaj.

Slična je situacija i na potezu Pjatihatki-Žerebjanka, gde se nakon zauzimanja prvog sela front stabilizovao budući da ukrajinske snage nisu u stanju da zauzmu isturene rovoske položaje ruske vojske.

Sa druge strane, najžešći sukob u protekle tri nedelje vodi se oko Robotina, u koje su neprijateljske jedinice ušle 20. avgusta, nakon čega su usledile trodnevne borbe i posledično ukrajinsko zauzimanje većeg dela sela. U ove borbe uključena je i novoformirana elitna 82. vazdušno jurišna brigada, opremljena borbenim vozilima pešadije "strajker" i "marder", kao i tenkovima "čelendžer" koji za sad nisu korišćeni.

Ruske jedinice raspoređene na ovom pravcu povukle su se u rovove na južnoj i zapadnoj periferiji Robotina, odakle navode artiljerijske udare i dejstvuju protivoklopnim sistemima po tehnici neprijatelja, čime onemogućavaju kompletno zauzimanje sela. Zabeleženo je i nekoliko ruskih protivnapada, sa ciljem pružanja podrške trupama u povlačenju, pa deluje da Rusi primenjuju taktiku "elastične odbrane", što se poklapa sa zadatkom da se ukrajinski napad što više uspori i oduži, ali ne nužno i zaustavi.

Nakon neuspelih pokušaja da uspostave kontrolu nad čitavim selom, ukrajinske snage započele su koncentrisanje trupa severno od sela i ofanzivne operacije ka istoku i jugoistoku, sa ciljem proboja "Surovikinove linije" kod Verbove i zauzimanja Novoprokopovke južno od rovovskih položaja kod Robotina.

Do pomenute linije neprijateljske trupe stigle su 30. avgusta, a već dan kasnije pojavile su se (netačne) informacije o njenom probijanju. Naime, pojedine izviđačke jedinice uspele su da prođu sistem tenkozapreka i uđu u prazan prostor između tenkovskih i pešadijskih rovova, upravo zahvaljujući činjenici da nisu opremljene oklopnim vozilima.

Pored marketinške, svrha ovog prolaska, a ne proboja, bilo je izviđanje, međutim primetno je da su Rusi na ovom potezu ostavili znatno širi međuprostor nego na drugim delovima fronta. Stoga se upravo ovde može očekivati zaseda velikih razmera, kako bi se uništio veliki broj ukrajinskih oklopnjaka, a da će na ovom pravcu tek uslediti velike borbe govori i podatak o grupisanju ukrajinskih snaga i manjem intenzitetu okršaja zabeleženom početkom septembra.

Kada su u pitanju gubici u sredstvima ratne tehnike, Robotino je zaista postala grobnica oklopnih vozila, budući da je u njegovoj okolini zabeleženo i potvrđeno uništavanje više od 120 ukrajinskih oklopnjaka. Ovom broju treba dodati i veliku količinu nepotvrđenih uništenih, onesposobljenih ili napuštenih sredstava ratne tehnike, a procenjuje se da je, između ostalog, do sada uništeno oko 36 "leoparda" i 50 "bredlija", te nekoliko "strajkera".

Najzaslužniji za za ogromne gubitke ukrajinskih oklopnjaka su ruska artiljerija, višenamenski helikopteri, taktički, odnosno frontovski bombarderi naoružani vođenim "jedrećim" bombama FAB-500 i FAB-250, kao i posade na kopnenim protivoklopnim sistemima. Interesantno je da ovo nije prvi slučaj u ruskoj istoriji da jedno naizgled beznačajno selo, toliko iscrpi napadača, zbog čega bi se moglo reći da je Robotino novo Borodino.

Donjecki front i ruska kontraofanziva

Najveća promena na ovom delu fronta ogleda se u kompletnom zauzimanju Urožajna krajem avgusta, a za selo koje je branilo stotinak ruskih vojnika, ukrajinske snage platile su sa oko 30 oklopnih vozila.  Uprkos početnom pokušaju da iskoriste zamah i produže napad ka selu Zavitne Bažanja, Ukrajinci su se zaustavili i fokusirali na napredovanje po bokovima: istočno ka Kremenčiku i Novodonjecku; i zapadno ka Prijutnu (Zaporoška oblast), odnosno južno od Rovnopolja.

Na oba pravca neprijatelj je uspeo da zauzme nekoliko njiva, usled veoma malog broja rovova, utvrđenja i generalno odbrambenih položaja. Ključnu ulogu na ovom potezu sa ruske strane, igra artiljerija koja svakodnevno dejstvuje po ukrajinskim položajima u Urožajnu, čime se nastoji suzbiti veća koncentracija snaga zabeležena početkom septembra.

Infromacija o konačnom oslobođenju Marjinke pojavila se 3. septembra, međutim za sada ne postoji zvanična potvrda o ovom događaju. U okolini Artjomovska najveća teritorijalna promena dogodila se u Klišivki, koja je sada podeljena, pa se tako pola sela nalazi pod ruskom, a pola pod ukrajinskom kontrolom. Oko Andrejevke i Kurdjumovke nema većih okršaja i uglavnom se vode pozicione borbe, a front je za sada stabilizovan.

Na osnovu opisanog stanja na frontu, deluje da će ukrajinske snage uspeti da uspostave bar jedan ili eventualno dva, od četiri  "oslonca", pomenuta u prošloj analizi, za pokretanje glavnog prodora i to u Robotinu, tj. Urožajnu. Početak jeseni i nepovoljnih vremenskih prilika za ofanzivne operacije je sve bliži, a ruska kontraofanziva u Luganskoj i Harkovskoj oblasti predstavlja dodatnu otežavajuću okolnost.

Veće borbe u ovom delu fronta vode se oko Kislovke i Kotljarovke, severoistično u šumskom pojasu oko Sinkovke, koju su ukrajinske snage definitivno napustile krajem avgusta, kao i u pravcu Petropavlovke.