Rusija
Ruski ekspert: Dodik pokazao da EU i NATO nisu jedini put
Predsednik Republike Srpske odlično razume da ne mora da podnosi račune SAD, da želi da vodi samostalnu politiku, kao i da mu je briga za srpski narod najvažnija, smatra Jelena Guskova
Veoma je važno da se pojavila inicijativa predsednika Republike Srpske Milorada Dodika da BiH treba da podnese zahtev za članstvo u BRIKS-u, jer je Zapad godinama činio sve kako bi pred Balkanom, pre svega balkanskim i slovenskim zemljama bio jedan put, a to je članstvo u NATO i EU, i kako da se okrenu leđa Rusiji, izjavila je član Ruske akademije nauka (RAN) i glavni saradnik sektora RAN-a za pitanja savremene istorije zemalja Centralne i Jugoistočne Evrope Jelena Guskova za RT Balkan.
"Zapad je toliko snage uložio kako bi Balkan okrenuo leđa Rusiji. Godinama zapadne zemlje čine sve kako bi pred tim zemljama bio samo jedan put, a to je EU sa NATO-om. Toliko su u to uložili snage, uključujući i bombe, a cilj je bio da pokore Srbe, da ih ponize i 'saviju leđa'. Ali nisu uspeli to da ostvare. Ono što je danas važno na Balkanu jeste da vidimo političare koji imaju perspektivu svojih stavova i čini mi se da je Milorad Dodik u Republici Srpskoj upravo takav političar", kazala je Guskova.
Kako je navela, Dodik je taj koji može da odredi u kakvim međunarodnim organizacijama, ekonomskim vezama, ili kakva perspektiva odgovara narodu Republike Srpske.
"Pogledajte dešavanja u Evropi, u Nemačkoj, Velikoj Britaniji i Francuskoj, gde političari ne razmišljaju o svom narodu, ostavljaju ga bez grejanja, električne energije. Najvažnije im je ono što kažu SAD. Dodik odlično razume da ne mora da podnosi račune SAD i da mora da razmišlja o tome kako živi srpski narod, kog su uništavali 90-ih godina i kako taj narod da bude samostalan", ukazala je inostrani član Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske.
Prema njenim rečima, predsednik Republike Srpske želi da vodi samostalnu unutrašnju politiku, a kada Rusija pobedi, a to će se uskoro desiti, EU će se raspasti, NATO ostati bez zadataka, dok će Amerika biti zaokupljena kako da "preživi".
"Ono što je Dodik rekao daje primer i drugim zemljama i narodima, da razmisle da li pred njima stoji jedan put, EU, ili postoje još neki putevi. Mislim da je to veoma važna izjava i da Dodiku treba pomoći i učiniti sve kako bi te zemlje ostvarile svoje alternativne mogućnosti", poručila je.
Šmit nije potreban Republici Srpskoj
Odgovarajući na pitanje da li Rusija i Kina mogu u Savetu bezbednosti UN da insistiraju da se ukine funkcija visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita, Guskova je kazala da Rusija odavno zauzima takav stav i smatra da visoki predstavnik, već 20 godina, nije potreban, pogotovo da narodu BiH govori kako da žive i kakvu politiku da vode.
"Rusija zauzima čvrst stav o ovom pitanju u Savetu bezbednosti. Samo treba tako da nastavi i da uradi sve da visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit ne bude imenovan na tu poziciju. Smatram da je to danas šansa Milorada Dodika da se suprotstavi njegovom prisustvu i njegovom imenovanju", istakla je.
Prema njenim rečima, proces je veoma interesantan i Rusija bi trebalo da obrati više pažnje na taj proces.
Protiv Milorada Dodika pokrenut je krivični postupak zbog "neizvršavanja ukaza visokog predstavnika", uprkos činjenici da K. Šmit nema mandat SB UN. Generalni sekretar UN takođe izbegava da odgovori, jer ne može da pokaže odluku SB da imenuje Šmita. Mogu li Rusija i Kina u Savetu bezbednosti UN da insistiraju da se ta dužnost ukine?
U Moskvi je 30. avgusta organizovan okrugli sto posvećen 28. godišnjici vojne agresije NATO-a na Republiku Srpsku.
Na skupu su govorili i direktor Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka Konstantin Vladimirovič Nikiforov, direktor Fondacije za proučavanje problema demokratije Maksim Grigorijev, predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić, direktor Ruskog doma u Beogradu Jevgenij Baranov i drugi.
Učesnicima skupa obratio se i Ljubinko Đurković, poslanik Skupštine Srbije i učesnik bitke na Košarama.
