Gruško: Ničeg tajnog nije bilo u mojoj poseti Srbiji

Zamenik ministra spoljnih poslova Ruske Federacije, Aleksandar Gruško, rekao je da u njegovoj poseti Srbiji 13. oktobra nije bilo "ničeg tajnog" i da su spekulacije na tu temu na Zapadu dokaz da se zapadne zemlje plaše bilo kakvih kontakata Rusije i Srbije. 

"Strah zapadnih zemalja od bilo kakvih kontakata Rusije i Srbije ukazuje na to da su zaboravile kako da posmatraju stvarnost", rekao je Gruško.

Komentarišući ocenu zapadnih medija da je njegovo putovanje u Srbiju bilo "veoma tajno", Gruškov je napomenuo da je "to još jedan primer ludila koje je bukvalno zapljusnulo zapadne prestonice i da u njegovom putovanju nije bilo ničeg tajnog".

"Ono što nas je pogodilo jeste da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio pod pritiskom zapadnih zemalja. Oni su pokušali da nateraju Srbiju da odustane od plana konsultacija između Moskve i Beograda o spoljnoj politici, koji smo potpisali sa Srbijom. Štaviše, ovo je dokument koji Rusija ima sa desetinama zemalja sveta. To je samo strah od bilo kakvog kontakta između Srbije i Rusije, što ukazuje da na Zapadu, po mom mišljenju, više ne mogu da sagledavaju realnost", naglasio je Gruško u intervjuu za televiziju "Zvezda".

On je istakao da Srbija i Rusija imaju bogatu bilateralnu saradnju.

"Mi u Srbiji realizujemo veoma velike projekte, ti projekti su obostrano korisni, tiču se i saobraćajne i energetske saradnje", rekao je ruski diplomata.

Energetsko samoubistvo EU

Gruškov je ocenio da "Zapadna Evropa vrši 'energetsko samoubistvo,' i da je već  zamenila svoju energetsku slobodu za zavisnost od SAD", podsećajući na tišinu iz evropskih prestonica nakon sabotaže gasovoda Severni tok 1 i 2.

Evropske prestonice bile su "apsolutno ravnodušne" nakon sabotaže, rekao je on i dodao da je "Zapadna Evropa iznenada odlučila da izvrši energetsko samoubistvo, a da je to ćutanje njegov poslednji čin".

"Kada je bivša britanska premijerka Liz Tras napisala svoju čuvenu poruku, 'urađeno je', ono što je zaista mislila da je 'urađeno,' ne sa Severnim tokom, već da je stavljena tačka na energetsku nezavisnost Evrope. Govoreći ozbiljno, vidimo da je Zapadna Evropa svoju energetsku slobodu zamenila za energetsku zavisnost od Sjedinjenih Američkih Država", naglasio je Gruško.

Moskva pažljivo prati izbore u SAD

Gruško je rekao da Moskva prati izbore za Kongres SAD i da je svesna stava jednog broja republikanaca o mogućem smanjenju vojne pomoći Ukrajini u slučaju pobede.

"Pratimo šta se dešava u Sjedinjenim Američkim Državama. Znamo da se jedan broj istaknutih republikanaca zalaže za smanjenje vojne pomoći Ukrajini, jer smatraju da je iracionalno ono što danas rade demokrate", rekao je Gruško.

Prema njegovim rečima, "ako republikanci pobede, SAD mogu da povećaju pritisak na evropske zemlje u smislu njihovih vojnih budžeta".

"Sećamo se da je jedan od glavnih slogana bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, kada je došao na vlast, bio da Evropljani moraju sami da plaćaju svoju odbranu. Zahvaljujući njegovim naporima, zemlje Evrope su preuzele povećane obaveze u povećanju vojnih budžeta, dostižući nivo od dva odsto. Sada kažu da je potrebno izdvojiti najmanje tri odsto za odbranu", rekao je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova.

Nezainteresovani za to ko će zameniti Stoltenberga u NATO

Zamenik ministra spoljnih poslova Ruske Federacije ocenio je da "generalni sekretar samo izražava usaglašen stav Alijanse".

"Ličnost generalnog sekretara NATO-a, koji će zameniti Jensa Stoltenberga, potpuno je nebitna za Rusiju, generalni sekretar samo izražava usaglašen stav Alijanse", izjavio je Gruško.

Ruski diplomata je dodao da "SAD pokušavaju da iskoriste NATO da održe svetsku hegemoniju, ali da je ona gotova i da je svet postao multipolaran".

"Glavno sredstvo koje Sjedinjene Američke Države koriste da pokore svoje saveznike je stvaranje velikog neprijatelja za NATO. Ako ga nema, onda ga treba izmisliti. A poslednjih godina svedoci smo kako NATO postepeno, ali veoma dosledno ide ka demonizaciji Rusije", ocenio je Gruško.

Stoltenberg je planirao da posle 1. oktobra, kada mu je istekao mandat u NATO, bude na čelu Centralne banke Norveške. Međutim, u martu se saznalo da će on, prema odluci samita NATO-a u Briselu, ostati na svojoj funkciji još godinu dana. Stoltenberg, koji je prethodno bio dva puta premijer Norveške (od 2000. do 2001. i od 2005. do 2013.), vodi Severnoatlantsku alijansu od 1. oktobra 2014. godine. Mandat na ovoj funkciji mu je dva puta produžen.

Nema "zaobilaznih rešenja" za ulazak Ukrajine u NATO

Ruski zvaničnik se osvrnuo i na načine kako se postaje član Alijanse i napomenuo da "svaka zemlja, da bi im se pridružila, treba da prođe kroz nekoliko faza, od kojih je poslednja akcioni plan za članstvo".

"Za ulazak u NATO nema zaobilaznih puteva ni za jednu zemlju, uključujući Ukrajinu", rekao je on, odgovarajući na pitanje o izgledima o ulasku Ukrajine u NATO na predstojećem sastanku ministara spoljnih poslova Alijanse u Bukureštu krajem novembra.

Gruško je skrenuo pažnju da je napravljen izuzetak za Švedsku i Finsku, ali samo zato što je do integracije ovih država u savez došlo pre mnogo godina, a da je sada doneta politička odluka, koju je on nazvao iraconalnom.