Kako je Putin uspeo da tajkune i njihove milijarde vrati kući?

Ruski milijarderi su od početka Specijalne vojne operacije u Ukrajini uspeli da iz Evrope izvuku imovinu vrednu desetine milijardi dolara, koja je sada, prema pisanju "Blumberga" vraćena u Rusiju i njoj prijateljske države.

Tako su prošlog meseca "Junajted medikal grup Ci Plc" i "MD Medikal grup investments", pod upravom tajkuna Igora Šilova i Marka Kurtsera, odobrili prelazak kompanija sa Kipra u Rusiju, pa će sa ovim transferom ukupna vrednost imovine koju su najbogatiji Rusi "preselili" od februara 2022. skočiti na najmanje 50 milijardi dolara.

Sankcije dakle menjaju decenijama staru praksu ruskih milijardera da bogatstvo čuvaju u Evropi, koristeći prednosti zapadnih pravnih sistema i šansu da dobiju dividende u stranim valutama dok plaćaju niske poreze.

Ovakvih poreskih oaza polako ponestaje, budući da su mnogi od ruskih bogataša na listi sankcija SAD, Velike Britanije ili Evrope.

"Trenutno je Rusija izgleda manje zlo nego inostranstvo", kaže Natalija Kuznjecova, partner u kompaniji "Biznis solušns end tehnolodžiz".

Prenos imovine registrovane na lokacijama poput Kipra i Švajcarske u Rusiju i države poput Ujedinjenih Arapskih Emirata i Kazahstana, počeo je brzo nakon početka Specijalne vojne operacije u Ukrajini. Među prvima su ovakve poteze povukli milijarder koji se bavi đubrivom Andrej Grujev i Viktor Tašnjikov koji radi sa čelikom. Zatim su usledili drugi, poput milijardera Igora Altuškina.

Kremlj je izvršio pritisak na najbogatije Ruse da vrate svoju imovinu iz zemalja koje naziva neprijateljskim, objašnjava "Blumberg" navodeći da su ugovori o dvostrukom porezu suspendovani, zbog čega je nepraktično ostati registrovan u mestima poput Evrope. 

Rusija, kako ovaj medij piše, otežava kompanijama da isplate dividende ili prodaje imovinu subjektima registrovanim u takvim jurisdikcijama.

Ni veza Rusija - Kipar sada ne funkcioniše dobro u pogledu transfera novca, te se takvi problemi isto rešavaju prelaskom u rusku ili jurisdikciju prijateljske države.

Putin je u avgustu naložio vladi da stvori mehanizam koji će omogućiti Rusiji da vrati kontrolu nad ruskim kompanijama, gde se takva kontrola sprovodi preko stranih subjekata, što je zbog sankcija bilo onemogućeno.

Da bi tajkune namamio kući, Kremlj je, kako "Blumberg" navodi, koristio podsticaje kao što su lokalne "ofšor" zone sa niskim porezom koje je uveo 2018. i stalno ih prilagođava. Rusija je takođe povećala troškove držanja imovine u tradicionalnim utočištima poput Kipra ili Malte.

Ali, ne samo da milijarderi premeštaju svoje vlasništvo, već i drugi Rusi sele svoju imovinu kući. Čak 115 kompanija se preselilo u domaće "ofšor" zone ove godine, tako da ih je sada ukupno 254, rekao je prvi zamenik ministra ekonomije Ilja Torosov u ponedeljak na Istočnom ekonomskom forumu.

Jedan broj najvećih ruskih robnih i tehnoloških kompanija još uvek je registrovan u Evropi. Proizvođač đubriva "Eurokem grup" Andreja Meljničenka je u Švajcarskoj, dok je poljoprivredna firma "Ros agro PLC" premestila biznis u Kazahstan i radi na ponovnom domiciliranju sa Kipra.

Prijateljske zemlje

Milijarderi koji nisu pod sankcijama takođe traže novi dom za svoja evropska bogatstva i favorizuju jurisdikcije za koje Kremlj smatra da su prijateljske. 

Magnat čelika Vladimir Lisin i transportni holding "Globaltrans investment plc" preselili su se u Abu Dabi sa Kipra, dok se drugi najveći ruski rudnik zlata "Polimetal internešnel" ponovo registrovao u Kazahstanu prošlog meseca. Sama kompanija nije pod sankcijama, ali je njena ruska jedinica ove godine stavljena na američku listu blokada.