Tokom svog obraćanja u sklopu "Valdajskog foruma" održanog 5. oktobra u Sočiju, predsednik Ruske Federacije dotakao se brojnih geopolitičkih tema i dešavanja. Deo njegovog govora posvećen je nuklearnom naoružanju i strategiji odvraćanja, a najveću pažnju svetske javnosti privukla je izjava o prvom uspešnom testiranju najsavremenije ruske interkontinentalne krstareće rakete "burevestnik", poznate i pod oznakom 9M730.
Iako predsednik Rusije nije rekao tačan datum kada je ispitivanje sprovedeno, to se verovatno desilo u periodu od 20. septembra do početka oktobra, prema izveštajima pojedinih izvora napisanih na osnovu satelitskih snimaka poligona za lansiranje Pankovo, smeštenom na arhipelagu Nova Zemlja.
Naime, na pomenutoj lokaciji primećeno je raspoređivanje opreme, odnosno vozila i kontejnera (lansera), koji odgovaraju dimenzijama i potrebama "burevestnika", kao i aktivnosti pripreme za lansiranje u neposrednoj blizini lansirne rampe.
U prilog tezi da je upravo u pomenutom periodu testiran "burevestnik", govori i činjenica da je ruskim pilotima izdato obaveštenje da od 31. avgusta do 6. oktobra, izbegavaju "privremenu opasnu zonu" iznad Barencovog mora i nekoliko kilometara od Pankova. Slično obaveštenje objavljeno je i 2019. godine, takođe pre probnog lansiranja pomenutog sistema naoružanja.
Reč je o krstarećoj raketi sa nuklearnim pogonom, koju je razvio opitno konstruktorski biro (OKB) "Novator" iz Jekaterinburga, u saradnji sa stručnjacima iz Sveruskog istraživačkog instituta za eksperimentalnu fiziku, sa sedištem u Sarovu. Prve informacije o raketi pojavile su se 2018. godine, kada je i najavljen plan njenog razvoja, nakon čega je sprovedeno nekoliko neuspešnih testova, od kojih je najpoznatiji onaj iz 2019. kada je prototip "burevestnika" pao u Belo more.
Međutim, zahvaljujući predanom radu ruskih naučnika i podršci Ministarstva odbrane RF, rad na stvaranju nove rakete je nastavljen, što je rezultiralo gorepomenutim uspešnim lansiranjem, pa bi u skorijoj budućnosti "burevestnik" mogao biti uveden u operativnu upotrebu.
Značaj nuklearnog pogona
Kao što je već pomenuto, "burevestnik" ima nuklearni pogon, zasnovan na malogabaritnom nuklearnom reaktoru namenjenim za pokretanje električnog motora, koji kasnije pokreće turbinu. Turbina posledično uvlači vazduh, koji se zagreva, kompresuje i izbacuje iz rakete, čime se stvara potisak, a njegov protok istovremeno sprečava pregrevanje elemenata reaktora.
Do aktiviranja opisanog pogonskog sistema dolazi tek nakon što raketa razvije optimalnu brzinu, dok se za njeno dostizanje pri lansiranju koristi raketni pojačivač na čvrsto ili tečno gorivo.
Glavna prednost nuklearnog pogona ogleda se u činjenici da raketa može provesti mnogo više vremena i ostvariti veći (gotovo neograničen) domet u odnosu na ekvivalente, sa drugačijim sistemom pogona. Odatle, između ostalog, i potiče ime "burevestnik", što je ruski naziv za porodicu morskih ptica poznatu kao "zovoji", karakteristične po sposobnosti dugačkih letova, a interesantno je da je naziv odabran na osnovu rezultata javnog internet glasanja u Rusiji.
Letne karakteristike, dimenzije i dizajn
Iako i dalje ne postoji dovoljno pouzdanih informacija, procenjuje se da će nova raketa imati dovoljno nuklearnog goriva da ostane u vazduhu danima, ako ne i nedeljama i mesecima, radi patroliranja i čekanja daljih komandi.
Ukoliko se ovo ispostavi kao tačno, postojaće opcija lansiranja "burevestnika" u željeni prostor na udaljenosti od nekoliko hiljada kilometara, na primer usred okeana, gde bi raketa "čekala" koordinate određenog cilja. Po primanju istih, usledila bi faza napada, u kojoj dolazimo do još par potencijalnih prednosti, a to su: mogućnost napada iz bilo kog pravca i visok nivo manevarskih sposobnosti u terminalnim fazama leta.
Naime, zbog ogromnog dometa, koji je na osnovu različitih izvora neograničen ili iznosi 20.000 kilometara, "burevestnik" neće morati da se kreće najkraćom i predvidljivom putanjom, već će biti sposoban da zaobiđe gotovo sve zone raketne i protivvazduhoplovne odbrane.
Takođe, visok nivo manevarskih sposobnosti, odnosno upravljivosti u kasnim fazama leta dodatno će umanjiti šanse za njegovo obaranje, pogotovo kada se uzme u obzir i mogućnost ponovnog ciljanja i prilagođavanja, uz uređaje za zaštitu od ometanja.
Pretpostavlja se da će raketa leteti na izrazito malim visinama, to jest između 50 i 100 metara, što dodatno otežava proces otkrivanja i presretanja. Stoga će eventualno obaranje "burevestnika" zahtevati kompleksnu višeslojnu mrežu kopnenih, vazdušnih i svemirskih radara, povezanih sa sistemima PVO. Precizna brzina kretanja nije poznata, ali se zna da je reč o podzvučnoj raketi, pa se procenjuje da će brzina krstarenja iznositi 190-200 m/s, a maksimalna 250-270 m/s.
Kada je u pitanju dizajn, poznato je da raketa ima cilindrično telo sa parom krila u srednjem delu na gornjoj ivici, jedan vertikalni i dva horizontalna repna stabilizatora.
U nosu se nalazi sistem za navođenje, iza kog su bojeva glava (konvencionalna ili nuklearna), nuklearni reaktor, motor i ostali elementi pogonskog sistema. Prema dostupnim podacima, dužina pri lansiranju je 12 metara, tokom leta devet metara, dok se ukupna i težina bojeve glave i dalje drže u tajnosti, što se i podrazumeva, jer se radi o potpuno novom naoružanju.
Kada budu uvedene u operativnu upotrebu, očekuje se da će ove rakete biti raspoređene na samohodnim transporterima raketa, tačnije na specijalizovanim šasijama točkašima u konfiguraciji 8h8, kao što je MZKT-7930 "astrolog". Postoje i indicije da će "burevestnik" biti raspoređen i na brodovima Ratne mornarice RF.
Iz navedenih, za sada poznatih, tehničko-taktičkih karakteristika, može se zaključiti da nove ruske rakete nemaju konkurenciju, budući da interkontinentalne balističke rakete sličnog (ali manjeg) dometa nemaju takav stepen manevarskih sposobnosti. Takođe, sama činjenica da bi nove rakete mogle da pređu 20.000 kilometara izazvale su veliku zabrinutost na Zapadu, jer bi to značilo da "burevestnik" sa bilo kog mesta u Rusiji može dejstvovati po ciljevima u SAD.