Putin: Zašto Amerika prebacuje nosače aviona u Sredozemno more? (VIDEO)

Svetska ekonomija prelazi na multipolaran poredak, a mesto svake zemlje u njemu biće određen kroz prizmu toga koliko se svaka od njih dobro adaptira novonastalim izmenama, rekao je danas predsednik Rusije Vladimir Putin tokom izlaganja na ovogodišnjem forumu "Ruska nedelja energetike". 

Predsednik je istakao da je prioritet zadovoljiti potrebe unutrašnjeg tržišta, pritom reč je, kako je kazao, ne samo o trenutnim potrebama, već i generalno, povećanju kapaciteta čitavog tržišta. 

Kako je rekao, spoljašnja trgovina Rusije, nivo zaposlenosti se menjaju, pojavljuju se nove tržišne perspektive za mali i srednji biznis. 

Putin je istakao da se posebna pažnja poklanja i boljem snabdevanju električnom energijom po celoj zemlji, radi se na razvoju čitavog sistema koji obezbeđuje transport gasa, a kao jedan od prioriteta je i to da svako domaćinstvo ima pristup gasu.

Vrlo bitno pitanje, kako je pojasnio, je i cena električne energije i gasa, kojima će biti posvećena pažnja. Ove cene moraju biti stabilne, poručio je. 

Rusija će objediniti svoje gasne transportne sisteme na zapadu i istoku, rekao je još Putin i najavio da će prvo biti povezani gasovodi "Snaga Sibira" i "Sahalin-Habarovsk-Vladivostok".

"Snaga Sibira", kako je otkrio, već danas isporučuje više gasa nego što je to bilo dogovoreno, a 2025. godine očekuje se da će kapacitet ovog gasovoda iznositi 38 milijardi kubnih metara na godišnjem nivou. 

Kao jedan od stubova razvoja ruskog energetskog sektora, Putin je istakao da je to i postizanje potpunog suvereniteta u toj oblasti. To će se, kako kaže, postići putem kadrovske, finansijske i tehnološke nezavisnosti.

Predsednik je posebno istakao i značaj nuklearnih elektrana za zemlju. Prema njegovim rečima, prošle godine one su postigle novi rekord, a danas obezbeđuju 20 odsto sve električne energije u Rusiji. 

Ruska škola inženjera u sferi nuklearne energetike nema konkurenciju u svetu, zaključio je Putin.

Ako govorimo o nuklearnoj energetici, mi imamo veoma dobru tradiciju u tome. Od Fukušime smo jako puno pažnje posvetili toj sferi, tako da su danas nuklearna postrojenja, koja se prave po ruskom modelu, jedna od najsigurnijih na svetu. Kada se ova postrojenja grade u drugim zemljama po našem modelu, mi jako puno pažnje posvećujemo obuci kadrova i pomažemo da se u toj nekoj zemlji čitava nuklearna industrija razvije, otvaramo naučno-istraživačke centre. U sve to uvlačimo i lokalne kompanije, "ljudi rade, dobijaju platu". Tim zemljama dajemo i nuklearno gorivo, ali i od njih uzimamo već iskorišćeno. Uz to, u potpunosti sarađujemo sa Međunarodnom agencijom za nuklearnu energiju, objasnio je predsednik Rusije.

Ruski "Rosatom" danas gradi 80 odsto svih nuklearnih postrojenja u svetu, zaključio je Putin. 

Govoreći o novonastalim izmenama nakon prošlogodišnjih dešavanja, lider Rusije je takođe rekao da je EU faktički odustala od ruskih energenata, iako ne potpuno, bez obzira na to što je Rusija godinama bila odgovoran snabdevač. Kao rezultat, njihova ekonomija sada je blizu nule, opali su prihodi, a i proizvodnja električne energije.

U tom kontekstu istakao je da su realni prihodi stanovništva u evrozoni u prvom kvartalu smanjeni za 1,2% na godišnjem nivou, dok su u Ruskoj Federaciji za isti period prihodi porasli za 4,4%.

Lider je još objasnio da svet neće moći da funkcioniše bez ruskih energenata i izjavio da je američki tečni prirodan gas čak za 30 odsto skuplji od onog koji je Evropa dobijala od "Gasproma".

Govoreći o nafti, Putin je izjavio da je Rusija "za kratko vreme uspela da preorijentiše svoj izvoz nafte na jug i istok". "Ruski energetski sektor radi stabilno". Finansijski pokazatelji su stabilni, prokomentarisao je on. 

Takođe, rekao je da se radi na razvoju energetskih transportnih sistema na istok. Preorijentacija na tržišta Azije, kako je objasnio, se dešava ne zbog geopolitičkih intriga, već zbog tendencija na tržištu. 

To sve je moguće zahvaljujući povećanju tankerske flote, stvaranju novih mehanizama osiguranja i reosiguranja, koji su Rusiji omogućili izlazak na nova tržišta. 

Negativne posledice politizovanih odluka naših zapadnih kolega utiču na ceo svet, a tržište nafte, koje se suočilo sa problemima, sada treba da stabilizuju odgovorne strane, rekao je još on i dodao: "Radimo sa OPEK+", čije se članice u potpunosti drže dogovora. Organizacija se uspešno bori sa svim izazovima, iako "uvek postoji razlika u mišljenju", ali, dodaje, između Rusije, OPEK+ i Saudijske Arabije postoji veliko poverenje, jer ni jedna od strana nema želju nekoga da prevari.

Kako dalje navodi, nije isključeno ni da će sledeće godine biti potrebno uvesti određene izmene na tržištu nafte. Ipak, zaključuje, Rusija će nastaviti da i ubuduće pozitivno utiče na globalnu energetsku situaciju u svetu.

Takođe, ruski lider je istakao da poslednji podaci pokazuju da je doprinos pet najvećih azijskih zemalja svetskoj ekonomiji već premašio doprinos SAD i EU.

Ovaj jaz će samo nastaviti da raste, primetio je ruski lider.

Prema njegovim rečima, udeo Kine u svetskoj energetici bi do 2028. trebalo da poraste do 19,7 odsto, dok će značaj SAD u tom smislu opasti do 14,5 odsto. 

Govoreći o tečnom prirodnom gasu, kazao je i da očekuje rast potražnje za ovim energentom, kao i rast konkurencije u toj sferi. Do kraja ove decenije, potražnja za njim bi trebalo da iznosi i 600 miliona tona godišnje. 

Upitan da prokomentariše da li se može reći da će Rusija jednom pronaći alternativu evropskom tržištu u celini, Putin kaže sledeće: 

"Praktično smo već pronašli alternativu. Obim (izvoza) je i dalje manji nego što je to slučaj sa evropskim kontinentom, ali on će se povećavati kako ekonomije ovih zemalja budu rasle. U tome ne vidim nikakve probleme. Samo evropske zemlje još ne mogu u potpunosti da se izbore sa situacijom bez našeg gasa, jednostavno nemaju gde da ga nabave. Moguće je, verovatno, ali je teško".

O Bliskom istoku

Ono što se danas dešava  je užasno, shvatamo da je eskalacija nasilja sa obe strane velika, ali je potrebno težiti ka tome da se civilne žrtve smanje koliko je to moguće, rekao je Putin, komentarišući poslednju eskalaciju izraelsko-palestinskog sukoba.

Ako su muškarci odlučili da se bore jedni protiv drugih neka se bore, ali deca i žene ne treba da se diraju, istakao je ruski lider, dodajući da ne zna da li će se situacija u skorije vreme smiriti.

Takođe, on je upozorio da širenje konflikta može dovesti do ozbiljnih posledica, a dalja eskalacija može uticati i na energetsku situaciju.

Kako je objasnio, palestinska problematika je jako bitna za svakog muslimana, jer se na nju gleda kao na nepravdu velikih razmera.

"Zašto?", upitao je on, a zatim i objasnio da je pre više godina doneta odluka o stvaranju dve države, Izraela i Palestinske države, ali, kao što svi znamo, do sada je, "zbog različitih okolnosti", stvorena samo jedna od njih - Izrael. 

Pritom, istakao je on, Izraelci danas kontrolišu i deo teritorija koji Palestinci smatraju za svoju drevnu zemlju. 

U tom kontekstu, prokomentarisao je i to kako su se poslednjih godina po izraelsko-palestinskom pitanju ponašali američki zvaničnici. SAD su zapostavile već postojeće mehanizme i pribegle drugačijem rešavanju problematike, dodao je. 

Poslednjih godina akcenat su stavili na to da zadovolje materijalne potrebe palestinskog naroda. Faktički su pokušali da zamene rešenje političkih problema na taj način. Naravno da je i taj aspekat za Palestince bitan, jer je njihov standard nizak, ali, naravno, da samo to ne može rešiti problem u celini, izjavio je Putin.

Takođe, dodao je da stav Rusije po tom pitanju nije formiran danas, nakon poslednjih tragičnih događaja - on postoji godinama. I Izraelci i Palestinci vrlo dobro znaju naš stav, potvrdio je ruski lider.

Mi smo se uvek zalagali za izvršavanje odredbi Saveta bezbednosti UN, i u tome je koren svih problema, pojasnio je on, aludirajući na to da se ove odredbe ne poštuju i dodajući da se Rusija zalaže za formiranje Palestinske države. 

Putin se, takođe, osvrnuo i na izjave da je Iran navodno doprineo eskalaciji palestinsko-izraelskog konflikta, rekavši da za te optužbe, kao i obično, nema dokaza. 

"Iran, kao i obično, optužuju bez dokaza", zaključio je on.

Skrenuo je pažnju i na to što SAD danas koncentrišu svoje grupe nosača aviona bliže ka granici Izraela, što će, po njegovom mišljenju, samo pogoršati situaciju. 

"Ne vidim smisao, šta SAD nameravaju da rade, da bombarduju Liban? Šta hoće da urade? Ili su jednostavno rešili nekoga da zaplaše? Ali tamo ima ljudi koji se više ničega ne plaše", prokomentarisao je.

O ukrajinskoj krizi

Odgovarajući na pitanje moderatora foruma da li je istina da je sadašnji sukob u Ukrajini, zapravo, rat između Zapada i Rusije, na koji se čekalo 30 godina, Putin je odgovorio da se sa takvom tvrdnjom i slaže i ne slaže u isto vreme.

Kako je rekao, Rusija je od raspada SSSR-a dosta radila kako bi se uspostavila stabilna bezbednosna situacija u Evropi, zasnovana na jednakosti, dok je Zapad ipak radio na širenju NATO-a na istok. 

Pet puta su se širili na istok, pa su onda počeli da u tom kontekstu spominju Ukrajinu, a još su i potpomogli državni prevrat u Kijevu, i zatim rekli da nisu ni planirali da poštuju mirovne sporazume, objasnio je on, aludirajući na Minske sporazume. 

Putin je podsetio da je rat u Ukrajini počeo ne sada, već 2014. godine, nakon prevrata, koji su podržali i SAD i Evropa.

"Započeli su borbe na jugoistoku Ukrajine. Osam godina su ubijali decu, žene, starije osobe, i na to niko nije reagovao", naglasio je predsednik Rusije, dodavši da je poslednja SVO, zapravo, pokušaj ruske strane da konačno završi sukob, a da je svet na situaciju u Ukrajini obratio pažnju tek nakon prošlogodišnjih februarskih dešavanja. 

O isporuci gasa u Nemačku

Mi i danas isporučujemo gas Nemačkoj kroz Ukrajinu, rekao je Putin, komentarišući isporuku ovog ruskog energenta u Evropu.

Ipak, on je istakao da ne razume, kao što, verovatno, i niko drugi ne razume, zbog čega se ruski gas danas u Nemačku isporučuje kroz Ukrajinu, ali ne i preko, na primer, gasovoda "Jamal-Evropa", koji je zatvorila Poljska ili Severnog toka, koji je bio direktna spona Berlina sa ruskim energentima. 

Međutim, Evropljani biraju da kupuju i za 30 odsto skuplji američki tečni prirodni gas. 

"Čini mi se da to nije pametno ekonomsko ponašanje. Čini se kao da neko namerno nanosi štetu ekonomiji Nemačke. Nije mi jasno zbog čega dozvoljavaju da se ruski gas isporučuje do Nemačke preko Ukrajine, ali ne i preko Severnog toka. Ne razumem ni zašto su dozvolili Poljskoj da zatvori "Jamal-Evropu". 

Nije mi jasno zbog čega se ruski gas, generalno, danas u Evropu isporučuje preko Turskog toka i preko Ukrajine, a ne preko ostalih ruta. Da su isključili sve rute, to bi bilo razumljivo, i bilo bi moguće reći da se drže nekog principijalnog stava, ponavlja predsednik Rusije.

Potrebno je biti jako glup da ne razumete koje su posledice ukoliko kažete ne ruskim energentima. "Mi imamo jednu izreku: ko jamu kopa sam u nju upada", poručio je Putin, komentarišući trenutnu situaciju u EU.

U tom kontekstu je poručio i da se nadanja Evrope nisu ostvarila, pošto Rusija nije propala nakon njihove odluke da izmene saradnju sa Moskvom u sferi energetike. 

"Zašto pravite sebi probleme, nadajući se da ćemo propasti? Nećemo propasti!", naglasio je ruski lider, a nešto kasnije i dodao: "Rusija je praktično već našla alternativu evropskom tržištu kada je reč o gasu", a za njen gas interesovanje pokazuje i, na primer, Iran. 

Dalje, on je naveo i da Evropljani danas koriste ugalj dva puta više nego pre, što je rezultat nepromišljene politike Evropljana. Zbog toga i sličnih stvari, partija "Zelenih" nije postigla dobre rezultate na izborima, jer narod vidi rezultate takve politike. 

U isto vreme, kako kaže, Rusija je danas zemlja koja ima najviše ekološki energetski sektor na svetu, i koja planira da i ubuduće nastavi da teži neto nultoj emisiji gasova.

O napadu na Severni tok

Govoreći o gasu, Putin je i danas skrenuo pažnju na prošlogodišnji incident sa Severnim tokom. 

"Severni tok je dignut u vazduh, a niko ne sprovodi istragu. Iznenađen sam stavom mnogih evropskih zemalja. Ovo je jasan akt međunarodnog terorizma. I, po svemu sudeći, na državnom nivou", jer bi bilo teško izvesti ovakav napad bez takve podrške neke države, prokomentarisao je on. 

O gasnom habu u Turskoj

Postoji ideja da proširimo isporuku našeg gasa u Evropu kroz Tursku, prokomentarisao je Putin, dodajući da su danas u Evropi za formiranje gasnog haba u Turskoj zainteresovani svi oni koji žele da energente dobijaju od Rusije.

Za ovaj hab, kako je rekao, interesovanje pokazuju Azerbejdžan, ali i druge zemlje. 

Njegova osnovna ideja je formiranje posebne elektronske platforme za trgovinu gasom, pojasnio je.

Rusija je na pravom putu, branimo svoje interese i borimo se za pravedniji svet

Samo po sebi je jasno da su pokušaji Zapada da izoluje Rusiju propali, rekao je Putin, dodajući da danas niz zemalja podržava Rusiju, jer ona stoji na prvoj liniji borbe za promene.

"Rusija se bori za stvaranje jednog pravednijeg multipolarnog sveta i naravno da u tome nailazi na podršku", ako se uzme da su danas na Zapadu ostale mnoge stvari iz kolonijalnog perioda. Ljudi to više ne žele da trpe, žele promene", objasnio je on.

Najveći broj zemalja, kako je rekao, pokušava da odbrani svoje nacionalne interese i da se odupre pritiscima, dok u isto vreme koordiniše svoje akcije sa drugim zemljama, uzimajući u obzir i njihove nacionalne interese.

Za kraj, ponovio je da se Rusija ne bori protiv Zapada, već za pravedniji svet.

Kome se sviđa da stalno čuje: "Ne može! Ne dozvoljavamo!", upitao je on, nakon čega je poručio da je upravo u stvaranju jednog pravednijeg sveta "suština svih procesa, koji se danas odvijaju" na planeti i još jednom naglasio da baš zbog toga Rusija danas ima veliku podršku.

Ukratko o ovogodišnjem forumu 

Ovogodišnji forum inače je šesti po redu. Održava se u Moskvi od 11. do 13. oktobra. Učesnici će govoriti o elektroenergetici, industriji nafte, gasa, uglja i hemijskoj industriji.

Tema ovogodišnjeg foruma je "Nova realnost svetske energetike: stvarajući budućnost". Forumu, kako se očekuje, prisustvovaće 4.000 gostiju iz više od 60 zemalja sveta. U pitanju su ministri, ambasadori, zamenici premijera, rukovodioci međunarodnih i regionalnih organizacija. 

Očekuje se i izlaganje i premijera Republike Srpske Radovana Viškovića, premijera Iraka Mohameda Šija al-Sudanija, zamenika premijera Iraka i ministra za naftu Hajana Abdulganija Abdulzahra Aljsavada, i ministarke ekonomije, finansija i spoljne trgovine Venecuele Delsi Eloine Rodriges Gomes.