Automat PP-90 (PP je skraćenica od ruske oznake za automate: "pistolet-pulemёt") je jedan od najinteresantnijih primeraka ličnog naoružanja ruske proizvodnje. Reč je o proizvodu "Konstruktorskog biroa priborostrojenija" (KBP) sa sedištem u gradu Tuli, koji je prvi put predstavljen javnosti 1991. u osnovnoj, odnosno 1993. godine u unapređenoj verziji pod oznakom PP-90M.
Nastao je po zahtevu Ministarstva unutrašnjih poslova Ruske Federacije, a konstruktori pomenutog preduzeća imali su zadatak da naprave automat specifičnog dizajna, sa mogućnošću preklapanja i skrivenog nošenja, radi iskorišćavanja faktora iznenađenja kada okolnosti to zahtevaju.
Glavna inspiracija ruskih inženjera bio je automat američke proizvodnje slične namene FMG (Foldable Machine Gun, FMG), koji je razvila kompanija "ARES", što se može zaključiti na osnovu gotovo identičnog spoljašnjeg izgleda oba oružja.
Pored jedinica u okviru ruskog MUP-a, PP-90 se nalazi u operativnoj upotrebi Federalne službe bezbednosti, čuveni FSB, kao i Federalne službe obezbeđenja, poznate i kao FSO, nadležna za zaštitu predsednika i drugih visokih zvaničnika Ruske Federacije. Dodatno, tokom septembra 2003. godine jedan kontigent ovih automata (procenjuje se oko 880) isporučen je Republici Kazahstan, pa ga koriste i tamošnje vojne i jedinice teritorijalne odbrane.
Kako je PP-90 dobio nadimak "transformer"?
Kao što je već pomenuto, PP-90 je automat koji se može preklopiti/rasklopiti radi sakrivenog nošenja i stoga ovo oružje ima dva položaja: transportni i borbeni. Kada se nalazi u transportnom položaju gotovo je nemoguće utvrditi da se radi o vatrenom oružju, budući da više podseća na najobičniju pljosnatu metalnu kutiju. Međutim, jednim potezom u vidu stavljanja kažiprsta unutar praznine na donjoj ivici, za tri do četiri sekunde (u zavisnosti od obučenosti i veštine strelca), "kutija" se pretvara u automat.
Tada dolazi do širenja dva osnovna dela, kundaka i cevi sa mehanizmom za okidanje sa integrisanim pištoljskim rukohvatom, i njihovog posledičnog poravnanja po liniji od 180 stepeni. Na pištoljskom rukohvatu smešten je štitnik obarača, a njegova unutrašnjost služi za smeštaj odvojivog okvira kapaciteta 30 metaka.
Na levoj strani rasklopljenog automata nalazi se kočnica, odnosno mehanizam za izbor režima paljbe sa dve opcije kod PP-90 (zakočen i automatski) i četiri opcije kod unapređenog PP-90M koji može dejstvovati i poluautomatskom vatrom. Ovo predstavlja jedinu suštinsku razliku između dve pomenute varijante. Regulator paljbe postavljen je tako da njime lako mogu upravljati i levoruki i desnoruki strelci.
Prilikom paljbe čaure izleću na desnu stranu, međutim ručica zatvarača nalazi se unutar kundaka, neposredno uz rukohvat. Iako primarno namenjen za okršaj na izrazito malim dometima, PP-90 je opremljen preklapajućim prednjim i zadnjim mehaničkim nišanima.
Sklapanje automata vrši se na sličan način, tačnije pritiskom dugmeta-osigurača koje je u borbenom položaju pozicionirano sa gornje strane kundaka, na samoj granici sa delom u kome se nalazi cev sa mehanizmom za okidanje. Za jednu sekundu PP-90 ponovo postaje pljosnata metalna kutija dužine 270 mm, visine 90 mm i širine 32 mm, što je radi poređenja veličina prosečnog prenosnog radio prijemnika i znatno olakšava skriveno nošenje.
Kada je rasklopljen, automat je dugačak 485 mm, dužina same cevi je 203 mm, masa bez okvira iznosi 1,42 kg, sa praznim okvirom 1,83 kg, dok je sa punim 2,23 kilograma. Kao što se može zaključiti na osnovu opisanog dizajna i dimenzija, prilikom razvoja PP-90 akcenat je stavljen na kompaktnost, upotrebljivost i efikasnost u specifičnim uslovima, a rezultat toga je pouzdan, jeftin automat jednostavan za korišćenje, sa nekonvencionalnim izgledom. Takođe, posebna pažnja posvećena je sigurnosti korisnika, pa su unutrašnji mehanizmi konstruisani tako da ne može doći do opaljenja kada se oružje nalazi u transportnom položaju ili kada kundak nije potpuno rasklopljen.
Kalibar, varijante i dosadašnja iskustva
PP-90 koristi municiju u kalibru 9h18 mm, poznatom i kao 9mm "makarov", ekvivalentu čuvenom zapadnom kalibru 9h19 mm "parabelum". Automat radi na principu korišćenja trzanja zatvarača pri opaljenju, a maksimalna brzina paljbe u automatskom režimu iznosi između 600 i 800 metaka u minuti.
Početna brzina zrna iznosi oko 320 m/s, dok je maksimalan efektivan domet do sto metara, mada je automat primarno konstruisan za uslove bliske borbe. Preklapajući mehanički nišani se stoga ne mogu podešavati, budući da tako nešto nije ni potrebno na kratkim dometima. U zavisnosti od potreba zadataka, postoji opcija ugradnje dodatne opreme u vidu laserskog obeleživača LP-92, a na vrhu cevi prisutan je i navoj za prigušivač.
Pored već pomenute osnovne PP-90 i unapređene PP-90M postoji još jedna varijanta ovog automata dizajnirana za kalibar 9h19 mm "parabelum", sa oznakom PP-92. Takođe, često se kao jedna od verzija PP-90 navodi i automat PP-93, međutim važno je naglasiti da se radi o oružju sa odvojenim dizajnom, delimično inspirisanim svojim prethodnikom. Dodatno, zbog sličnog naziva, dizajnera i proizvođača, PP-90 se pogrešno poistovećuje sa automatom PP-90M1, koji ima poptuno drugačiji izgled i deo tehničko-taktičkih karakteristika.
Prema dosadašnjim iskustvima glavni nedostaci ogledaju se u nedovoljno dobroj ergonomiji, osetljivosti na prljanje i relativno dugom vremenu rasklapanja, tj. prebacivanju oružja u borbeni položaj. Prve dve mane deluju kao opravdane, jer kao što je već pomenuto akcenat je pri izradi stavljen na kompaktnost, imajući u vidu činjenicu da se radi o automatu za sakriveno nošenje.
Sa druge strane, zamerka o vremenu neophodnom za prebacivanje iz transportnog u borbeni položaj je tačna samo ako PP-90 koriste regruti ili strelci sa završenom samo osnovnom obukom. Međutim, ovakvo oružje nije dizajnirano za uslovno rečeno "amatere", već za neke od najelitnijih pripadnika službi bezbednosti, koji mogu ispravno proceniti situaciju i u skladu sa tim pravovremeno reagovati, zbog čega se očekuje da u svakom trenutku budu na najvišem stepenu pripravnosti.