Finska ministarka spoljnih poslova priznala ruskim prankerima: Kontraofanziva ne ide po planu

Nažalost, kontraofanziva Ukrajine za sada se ne odvija brzo, priznala je ministarka spoljnih poslova Finske Elina Valtonen u poslednjoj nameštaljci poznatih ruskih prankera Vovana i Leksusa, koji su sa njom razgovarali, lažno se predstavljajući kao afrički političari.

Upitana da prokomentariše situaciju na frontu, Elena Valtonen je potvrdila da se napadi ukrajinske strane ne odvijaju po planu, i dodala da "upravo Ukrajinci treba da odluče da li će početi da razgovaraju o teritorijalnim i drugim pitanjima, koja mogu biti stavljena na dnevni red". 

Istakla je da Finska danas podržava Ukrajinu, ali da mora da brine o svojim granicama, jer na Rusiju gleda kao na potencijalnu pretnju i povremeno agresivnog suseda.

"Da, isporučujemo Ukrajini onoliko opreme i tehnike za odbrambene i vojne potrebe, koliko možemo. Treba reći da, pored ostalog, Finska se graniči sa Rusijom i u prošlosti smo morali da branimo svoju zemlju od SSSR-a. Pošto smo sused Rusije, oduvek smo ulagali mnogo sredstava u odbranu naše zemlje. Jer, živimo pored jednog nepredvidivog i ponekad agresivnog suseda. Zbog toga, mi imamo jednu od najjačih vojski u Evropi i moćnu vojnu tehniku", rekla je ona.

"Drago nam je da možemo da podržavamo Ukrajinu", dodala je ona. Ipak, kako je dalje kazala, pojedine zemlje to ne mogu da učine u dovoljnoj meri, jer "godinama nisu ulagale dovoljno sredstava u vojne kapacitete", te "danas imaju problem da Ukrajini pruže vojnu podršku".

Kada je reč o avionima F-18, ministarka spoljnih poslova Finske kaže da su Švedska i Danska pokazale spremnost da ove lovce predaju Ukrajini, ali Finska to ne može da učini.

"Verovatno da će proces njihove predaje potrajati nekoliko meseci. Na žalost, Finska sada ne može da preda svoje lovce, jer imamo obavezu i prema NATO-u. Moramo da štitimo sopstvenu granicu, čija dužina sa Rusijom iznosi 1.300 kilometara. Potrebno je uložiti puno napora da bismo je zaštitili. Možda će se to desiti u budućnosti. Videćemo", rekla je ministarka.

Prema njenim rečima, Finska već dugo vremena sarađuje sa NATO-om, i pre zvaničnog zvaničnog ulaska u Alijansu.

"Finska je poslednjih deset godina razvijala svoje partnerske odnose sa NATO-om. Posle ulaska, situacija se nije izmenila, naše oružane snage u potpunosti se podudaraju s NATO-om".

Upitana da prokomentariše zahtev Poljske da od SAD dobije nuklearno oružje, Valtonen kaže da je tu, zapravo, reč o "arhitekturi sistema odbrane od Rusije", jer Poljska, naravno, ne planira da ovo oružje iskoristi.

"Poljska, naravno, ovim oružjem nikome ne preti. Radi se o sistemu odbrane od Rusije. Što se tiče nuklearnog oružja, glavno je da se koristi radi suzbijanja", objasnila je i doda da je u Finskoj "čak zabranjeno držanje bilo kakvog nuklearnog oružja".  

Govoreći o isporuci ukrajinskih žitarica, Valtonen je rekla da "svi treba da ulože napore da se obnovi Crnomorska inicijativa, kako bi Ukrajina mogla da izvozi svoje žitarice".

"Do danas, iz Ukrajine je izvezeno 4,4 miliona tona žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda u okviru projekta EU pod nazivom 'Linija solidarnosti sa Ukrajinom'. Žitarice se izvoze rečnim, železničkim i drumskim putem u Evropu", rekla je ona i ukazala da Evropljani omogućavaju da 60 odsto svih ukrajinskih žitarica nađu put da se iznesu iz Ukrajine od početka SVO.

Nakon objavljivanja razgovora sa finskom ministarkom, oglasilo se i finsko Ministarstvo spoljnih poslova. Oni su poručili da je u toku istraga ove prevare.

Takođe, dodaju da ministarka nije obelodanila ni jednu tajnu informaciju, ali da će ipak preduzeti dodatne mere da se ove stvari ne bi ponovo dešavale.