Oružje koje su Sjedinjene Američke Države isporučile Avganistanu i Ukrajini sada se, između ostalog, koristi i u palestinsko-izraelskom sukobu, izjavio je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev u autorskom članku "Beskonačan rat" za portal "Izvestija".
"Nemoguće je nabrojati koliko su smrtonosnog oružja, vrednog enormnog novca, SAD i njihovi saveznici u NATO poslali u pomoć neonacističkom kijevskom režimu. Koliko su ostavili prilikom neslavnog bekstva iz Avganistana", istakao je Medvedev.
Kako je rekao "istovremeno, nikog nije čudilo ni brinulo što se vojna tehnika vazalnih zemalja kontinuirano potkradala i putem švercerskih kanala dolazila u ruke raznih terorista i ekstremista".
"Kako se i očekivalo, danas je očigledna činjenica: američko oružje u Kijevu i Avganistanu ubija ljude i u Izraelu", napisao je Medvedev.
On je skrenuo pažnju da u Kongresu, pritom, "sa prividnim gnevom" zahtevaju "hitnu istragu" o tome odakle Hamasu to oružje i "žure da optuže" Iran, Siriju, Rusiju ili bilo koga, samo ne same sebe".
"Licemerje najvišeg nivoa", konstatovao je Medvedev.
Jedino rešenje u Gazi je formiranje palestinske države
Jedini način da se reši palestinsko-izraelski problem je da se u potpunosti formira palestinska država i "ispune sve fundamentalne političke odluke iz 1947. godine", kaže bivši predsednik Rusije.
Medvedev takođe upozorava da bi konflikt na Bliskom istoku mogao da preraste u stogodišnji rat ili kratak nuklearni rat, u koji bi mogle da se, u perpektivi, uključe i velike nuklearne države. On još dodaje da je nada da će se sve uspešno završiti trenutno slaba, jer "malo ko je sada uopšte zainteresovan" za formiranje palestinske države.
Ukoliko okolnosti ne budu dobre, kako objašnjava, nije isključeno da svet čeka globalni rat.
Medvedev se osvrnuo i na nedavni napad na bolnicu Al Ahli i poručio da je to "varvarski čin, koji treba odlučno osuditi", ali koji, vrlo verovatno, neće biti poslednji takav napad.
On podseća da su bolnice i medicinsko osoblje zaštićeni međunarodnim humanitarnim pravom, ali da to nije sprečilo da dođe do tragičnog napada. Mnogi su teško ranjeni, a veliki broj njih mogu ostati invalidi za ceo život, zaključuje on.
"Naravno, za nas je mnogo važnije da postignemo uspeh u Specijalnoj vojnoj operaciji, ali ono što se dešava u Palestini i Izraelu ne može a da ne brine. Na Bliskom istoku je ponovo rat. Rat je surov, bez pravila. Rat se zasniva na teroru i doktrini nesrazmerne upotrebe sile protiv civila. Svakodnevno vidimo monstruozne posledice ovog obračuna, brojne žrtve i razaranja", kaže on.
"Američki trag i na Bliskom istoku"
Takođe, kako dodaje, u svemu ovome nije moglo a da ne bude i američkog traga.
"Od četrdesetih godina prošlog veka prilikom svakog zaokreta ka sve većem mraku i teroru jasno vidimo američki trag", iako su SAD bile jedna od država, koje su 1947. glasale za Rezoluciji UN o stvaranju dve države, jevrejske i palestinske. Ipak, "tokom svih arapsko-izraelskih ratova od šezdesetih godina prošlog veka Vašington je podržavao i snabdevao oružjem samo jednu stranu. Rađeno je sve kako se protivnici slučajno ne bi razišli u miru".
"Stvar je jasna", kaže još on, objasnivši da je isporuka oružja na Bliski istok američkim kompanijama omogućavala "ogromnu i neprestanu zaradu", ali da je za SAD bilo važno i da u tom "strateški bitnom regionu očuvaju svoj uticaj".
"A najbolji način za to je putem garantovane i kontrolisane nestabilnosti. Ono na čemu su radile Sjedinjene Američke Države i u čemu su postiglie značajne rezultate", ističe Medvedev.
"Dovoljno je samo da se setimo svih tih ratove, koje je Amerika vodila tuđim rukama daleko od svojih granica. Spisak ispisan krvlju je dobro poznat i u novom milenijumu on se samo dopunjuje".
Svi pregovori o Bliskom istoku sa učešćem SAD su osuđeni na propast
Kako dalje navodi Medvedev, svi pregovori o situaciji na Bliskom istoku u koje su uključene SAD su osuđeni na propast, jer ni jedan američki lider nije bio zainteresovan za konačno razrešenje situacije. Bila im je, ponavlja on, potrebna "kontrolisana nestabilnost, koja donosi uticaj i veliki novac".
Kao primer, on navodi odluke bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa, koji se "nakon svoje pobede na izborima kleo da će dobro da se pozabavi regulisanjem palestinsko-izraelskog konflikta i pomiri strane".
Ali, "svega godinu dana nakon izbora, u decembru 2017., on je bukvalno povukao okidač kada je naredio da se američka ambasada premesti iz Tel Aviva u Jerusalim. Njegovi prethodnici su sve do tog trenutka svakih šest meseci produžavali dokument, kojim se odlaže ta odluka, dobro znajući kakve bi mogle biti posledice".
Nakon ove odluke, kako objašnjava Medvedev, usledile su i još neke, od kojih je jedna da se ne smatra za kršenje međunarodnog prava sve ono što su Izraelci činili na Zapadnoj obali i u istočnom Jerusalimu.
"Kao plan rešenja dugotrajnog problema, predložen je 'dogovor veka' koji bi Palestince lišio prava na teritorije predviđene rezolucijama Ujedinjenih nacija. Sve je to izazvalo talas negodovanja u arapskom svetu i dovelo do nove eskalacije nasilja. Pregovori su faktički zanemareni".
A šta danas rade SAD, EU i Ukrajina?
Govoreći o tome kako svet danas reaguje na novu eskalaciju sukoba, Medvedev podseća da se SAD, po običaju, samo fokusiraju na primenu sile, šalju nosače aviona na obalu Izraela i najavljuju odobravanje vojne pomoći Izraelcima u vrednosti od 2 milijarde dolara.
"Apsolutno je bilo predvidljivo i to što evropski lideri, koji su postali marionete Vašingtona, očajnički i bezuspešno traže 'ruski trag' u zaoštravanju palestinsko-izraelskog sukoba", dok se Kijev boji da bi mogao da dobije sve manje i manje oružja. "Ukrajina očajnički zavidi Izraelu".
Kada je reč o Rusiji, prema rečima Medvedeva, ona je spremna na bilo kakav razvoj događaja, "koliko god to tužno zvučalo", jer radi što je do nje.
"Naš nacrt rezolucije Saveta bezbednosti UN o tome da se zaustave borbe i započnu pregovori nije prihvaćen", a rezoluciju su blokirale, između ostalog, i SAD, podseća bivši ruski predsednik.