Mi-28 "noćni lovac": Glavni saborac Ka-52 u SVO

Tokom proteklih nekoliko meseci, u okviru ukrajinske ofanzive zabeleženi su ogromni gubici u ljudstvu i tehnici, pogotovo kada je reč o tenkovskim i oklopno-mehanizovanim jedinicama neprijatelja. U procesu uništavanja, odnosno onesposobljavanja ukrajinskih oklopnjaka veliki udeo imali su ruski borbeni helikopteri, a jedan od njih je Mi-28 koji je dizajnirala i proizvodi "Moskovska fabrika helikoptera Mil".

Mi-28 je borbeni (jurišni) helikopter prvenstveno namenjen za borbena dejstva kao što su pružanje neposredne vatrene podrške jedinicama na kopnu, oružana pratnja transportnim ili lakim helikopterima tokom misija izviđanja i protivoklopno ratovanje. Pored udara po oklopnim vozilima, može se koristiti i za identifikaciju i uništavanje čamaca, manjih brodova, sporoletećih vazduhoplova na malim visinama i manje utvrđenih objekata.

Preliminarni dizajn Mi-28 pojavio se krajem sedamdesetih godina i zamišljen je kao letelica slična čuvenom Mi-24 ali sa smanjenim transportnim kapacitetom, dok je sam razvoj započet 1980. godine. Prvi prototip poleteo je 10. novembra 1982. godine nakon čega je konstruisano još tri primerka.

Dva od četiri helikoptera su poboljšana i dovedena na standard Mi-28A sa unapređenim motorima, dok je poslednji prototip opremljen i pokretnim, žiro-stabilisanim nosačem optoelektronskog bloka ispod nosa, kao i nosačima za ugradnju uređaja za protivelektronske mere i izbacivanje "pleve".

Početkom devedesetih, konstruktori Mi-28 imali su zadatak da svoju novu letelicu prilagode potrebama Oružanih snaga Ruske Federacije, a glavnu konkurenciju predstavljao im je Ka-50, koji je na kraju odneo pobedu i odabran za uvođenje u operativnu upotrebu. Zbog toga je 1993. godine program daljeg razvoja Mi-28 otkazan, ali je "Mil" dobio dozvolu za proizvodnju manjeg kontingenta ovih letelica.

Iako masovna serijska proizvodnja Mi-28 i Mi-28A nikada nije pokrenuta, modifikacijom potonje varijante nastala je i konačna unapređena verzija Mi-28N ("N" je oznaka za "noćni"), osposobljena za obavljanje zadataka u noćnim uslovima. Gorepomenuto otkazivanje projekta pokazalo se samo kao privremeno, jer je ruska vojska 1994. godine odobrila modifikovanje prvog Mi-28A na nivo Mi-28N.

Prvi let unapređene verzije obavljen je 1997, serijska proizvodnja pokrenuta je 2005, prvi primerci su isporučeni oružanim snagama između 2006. i 2008, dok je Mi-28N zvanično uveden u operativnu upotrebu 2013. godine. Stoga će u tekstu biti analizirane tehničko-taktičke karakteristike upravo ove varijante (u daljem tekstu Mi-28), uz osvrt na modernizovani Mi-28NM, koji  se proizvodi od 2020. godine.

Dizajn, dimenzije i letne sposobnosti

Po svom spoljašnjem izgledu Mi-28 u dobroj meri podseća na Mi-24, pa tako ima konvencionalni raspored jurišnog helikoptera, tj. pilot je smešten iza nišandžije (operater naoružanja). Kabina, odnosno kokpit pruža zaštitu od pancirnih metaka u kalibru 12,7 mm i visokoeksplozivnih fragmentirajućih projektila u kalibru 20 mm.

Iznad središnjeg dela trupa nalazi se glavni horizontalni rotor sa pet lopatica, dok su na bokovima pozicionirana kratka široka krila sa podvesnim tačkama za nošenje naoružanja, a na kraju repa, odnosno repne grede sa desne strane smešten je repni rotor sa nezavisno upravljanim lopaticama u obliku slova "h".

Glava rotora opremljena je elastormenim ležajevima, a sve lopatice glavnog i repnog rotora napravljene su od kompozitnih materijala, što im pruža otpornost od dejstva projektila u kalibru do 30 mm. Dva turboosovinska motora u gondolama ugrađena su na gornjoj ivici trupa na levoj i desnoj strani, sa mlaznicama okrenutim na dole.

Trup koji se sužava u repnom delu i nosu, zbog čega Mi-28 ima relativno usku siluetu je takođe oklopljen i može izdržati pogotke municije u kalibru do 20 mm. Topovski nosač nalazi se ispod prednjeg dela trupa, a iza njega je fiksirani stajni trap u konfiguraciji "tricikl". Zahvaljujući izdržljivom stajnom trapu i sedištima koja apsorbuju energiju posada može preživeti vertikalni pad sa malih visina, pri brzini padanja od 12 m/s.

Ispod gondole levog motora instalirana su vrata kroz koja se ulazi u poseban odeljak, dovoljno velik za smeštaj dve ili tri osobe u slučajevima spasavanja oborenih pilota i posade drugih letelica.

Dužina Mi-28 je 17,91 m, prečnik glavnog rotora je 17,2 m, visina helikoptera je 3,82 m, dok su težina praznog helikoptera i maksimalna poletna masa 8,5 t, odnosno 11,7 t. Letelicu pokreću dva turboosovinska motora TV3-117VMA, jačine po 2.200 ks, opremljeni deflektorima prašine i stranih tela ispred usisnika vazduha. Kapacitet unutrašnjeg rezervoara je 1.720 litara, uz opciju ugradnje spoljašnjih na podvesnim tačkama ispod krila.

Zahvljaujući opisanom pogonu, Mi-28 se može kretati maksimalnom brzinom od 320 km/h, brzinom krstarenja od 265 km/h, dok je plafon leta prilikom krstarenja oko 3,6 km, a maksimalni oko 5,7 km. Borbeni radijus je oko 200 km, dolet iznosi 460 km, uz autonomiju leta od dva sata. U slučaju jednosmernog leta sa optimalnim nivoom goriva i minimalnom količinom opreme, ovaj helikopter može preleteti 1.105 kilometara.

Vatrena moć i avionika

Glavno naoružanje borbenog helikoptera Mi-28 je automatski top 2A42 u kalibru 30 mm, smešten na pokretnom nosaču sposobnom za kretanje u opsegu od 110 stepeni sa leve i desne strane po azimutu i od +13 do -40 stepeni po elevaciji. Top se hrani iz dve kutije sa po 125 granata, takođe moniranih na pokretni nosač, a svaka od njih može biti napunjena različitim tipom projektila.

Pored opisanog, kao što je već pomenuto na svakom bočnom krilu nalaze se dve podvesne tačke, a na svaku od njih se može zakačiti: nosač za osam protivoklopnih vođenih raketa vazduh-zemlja "vihor-1" dometa 10-12 km; nosač za osam protivoklopnih vođenih raketa "ataka" dometa do šest km; nosač za osam protivoklopnih vođenih raketa "šturm-v" dometa do sedam km; lanser raketa "igla-v", modifikovanih za dejstvo vazduh-vazduh i R-73, koje služe kao sredstvo zaštite Mi-28 od drugih letelica; zatim lanseri za nošenje 20 nevođenih raketa S-8 u kalibru 80 mm, odnosno pet nevođenih raketa S-13 u kalibru 122 mm; dve bombe KMGU-2 napunjene submunicijom različitih vrsta; i po jedan nosač UPK-23-250, naoružan dvocevnim automatskim topom GŠ-23L u kalibru 23 mm. U većini slučajeva pristutna je konfiguracija sa 16 protivoklopnih vođenih raketa i 40 nevođenih raketa S-8, odnosno deset S-13.

Kada je u pitanju avionika, Mi-28 opremljen je radarskim sistemom "arbaljet", savremenim sistemom upravljanja vatrom sa optičkim, TV i termovizijskim kanalima za nišandžiju, termovizijskom spravom za pilota, a oba člana imaju i uređaje za prikaz podataka i označavanje ciljeva na kacigama. U optoelektronski komplet spadaju i optičke sprave za noćno osmatranje i laserski daljinomer.

Rad posade znatno olakšavaju i LCD displeji za prikaz svih neophodnih parametara, a za orijentaciju se koriste inercijalni, satelitski i geofizički navigacioni sistemi. Svi uređaji su integrisani u komplet avionike i omogućavaju upotrebu helikoptera Mi-28 u svim meteorološkim uslovima tokom dana i noći, u samostalnim i formacijskim opracijama, iznad linije fronta, u taktičkoj dubini ili pozadini, kao i pri visinama na 10 do 15 metara u režimu automatskog leta putem praćenja terena.

Za samozaštitu posada Mi-28 može se osloniti na sisteme za upozoravanje na radarsko i lasersko zračenje, ometače i dispensere infracrvenih mamaca i pleve. Takođe, u slučaju oštećenja i obaranja letelice, pilot i operater se mogu spasiti uz pomoć padobrana.

Varijante, modernizacija i borbena upotreba

Pored već pomenutih varijanti Mi-28 i Mi-28A koje nikada nisu ušle u fazu serijske proizvodnje i opisane Mi-28N koja je od 2013. do 2020. godine bila standardna verzija, postoji još nekoliko verzija ovog helikopera.

Izvozna varijanta Mi-28N nosi oznaku Mi-28NE (slovo "e" označava izvoz, od engleske reči "export") i tokom proteklih deset godina isporučena je Iraku, Alžiru i Ugandi. Trenažna verzija Mi-28UB ("UB" je skraćenica od ruskih reči "učebno-boevoй", odnosno "trenažno-borbeni"), takođe je zasnovana na Mi-28N i koristi se za obuku pilota uz istovremno zadržavanje pune borbene sposobnosti. Nekoliko primeraka trenažne verzije isporučeno je i državama koje koriste Mi-28NE.

Razvoj modernizovane, ujedno i najnovije varijante Mi-28NM pokrenut je 2008, dok je prvi let obavljen u oktobru 2016. godine. Nakon predprodukcijskih ispitivanja u realnim borbenim uslovima sprovedenim u Siriji 2019, serijska proizvodnja je sa Mi-28N prebačena na modernizovanu verziju 2020. godine. Prvi primerci isporučeni su Vazdušno-kosmičkim snagama RF nakon godinu dana, a Mi-28NM se uz Ka-52, o kome je već bilo reči, pokazao kao izuzetno pouzdan i efikasan helikopter pogotovo tokom zaustavljanja ukrajinske ofanzive.

Glavna poboljšanja prisutna su u segmentu avionike i interoperabilnosti sa drugim letlicama. Ovo se ogleda u opciji međusobnog dodeljivanja ciljeva kada se Mi-28NM koristi u sklopu borbene grupe sastavljene od više borbenih, izviđačkih ili transportnih helikoptera opremljenih savremenim uređajima, kao i mogućnosti razmene informacija o metama sa komandnim mestima na kopnu. Dodatno, Mi-28NM je opremljen i uređajima za komunikaciju i upravljanje bespilotnim letelicama i dronovima.

Povećana je i situaciona svesnost pilota, koji ima pristup svim upravljačkim sistemima čime je obezbeđen sveobuhvatan uvid u situaciju na bojnom polju. Takođe, ugrađen je i novi radar za osmatranje vazdušnog prostora i otkrivanje ciljeva, u prednjoj hemisferi u opsegu od 90 stepeni sa obe strane po azimutu, tj. u opsegu od 44 stepeni po elevaciji (gore i dole).

Inercijalni navigacioni sistem omogućava prikaz lokacije, brzine, putanje leta i drugih parametara članovima posade, a još jedno poboljšanje ogleda se u prisustvu duplih kontrola. To znači da u slučaju teže povrede ili smrti pilota operater naoružanja može upravljati letelicom iz svog odeljka.

Što se tiče segmenta naoružanja, najvažnija promena jeste osposobljavanje Mi-28NM za upotrebu novih lakih višenamenskih vođenih raketa „izdeljije 305“, koje su se u proteklih nekoliko meseci pokazale kao izuzetno ubitačno sredstvo u borbi protiv borbenih vozila pešadije, oklopnih transportera i utvrđenih objekata.