Kada je Zelenski u nedavnom intervjuu za "Tajm" rekao da niko ne veruje u ukrajinsku pobedu kao on, potpuno je, prema oceni "Fajnenšel tajmsa", bio u pravu.
"Ko realno veruje da Kijev u narednih godinu ili dve može da povrati teritoriju koju je Rusija anektirala, kada je čak i general Valerij Zalužni, popularni načelnik generalštaba ukrajinskih oružanih snaga, jasno stavio do znanja da 'najverovatnije neće biti dubokih i lepih prodora' u kontraofanzivi?", pita se list.
Suočeni sa "mračnom realnošću" zaustavljene kontraofanzive, a pogotovo nakon sukoba Hamasa i Izraela, mnogi se, dodaje medij, pitaju, da li Zapad još uvek ima održivu strategiju za suočavanje sa sukobom u Evropi.
"Rat Izraela i Hamasa ne samo da je skrenuo pažnju javnosti ka Bliskom istoku i stvorio konkurenciju za resurse, već je oslabio i ideju da postoji nešto izuzetno u prirodi ruske agresije. Kada je Rusija prekinula isporuku energije gradovima u Ukrajini, optužena je za ratne zločine. Izrael je lišio Gazu zaliha energije i vode. Da li su Ukrajina i zapad spremni da to nazovu ratnim zločinima?", pita se "Fajnenšel tajms".
Evropljani se, kako se navodi, sada suočavaju sa dva veoma različita, ali međusobno povezana rata koji ugrožavaju ne samo bezbednost Evrope već i politički identitet evropskih društava.
U oba konflikta su uključene nuklearne sile, i oba su od velikog simboličkog značaja.
Nedavna studija o "geopolitici emocija" koju je sproveo Evropski savet za spoljne odnose neposredno pre rata u Gazi otkrila je, međutim, "uznemirujući, iako ne iznenađujući", trend.
"Javno mnjenje u velikim nezapadnim zemljama više zanima kada će se rat završiti nego kako će se završiti. Javnost vidi zapad i Ukrajinu, a ne Rusiju, kao glavnu prepreku miru. Većina u takozvanom Globalnom Jugu očekuje da će Moskva u narednih pet godina preovladati i sukob vide kao zamenu za konfrontaciju između SAD i Rusije", navodi FT.
Može li Zapad trijumfovati ako njegovo sopstveno stanovništvo ne veruje da je potrebno ratovati, pita se medij.
List ukazuje da rat koji se sada vodi nije onaj koji je počeo 2022. godine. Mnogi, ističe se, ne shvataju da sukob u Ukrajini Putin danas vidi kao deo "večnog rata sa Zapadom".
"Nije mu više da uspostavi prorusku Ukrajinu, već da pokaže da bi prozapadna Ukrajina bila nešto više od propale države, i da će, u svakom slučaju, zapadna podrška Ukrajini na kraju nestati. U ovom novom okruženju, izazov sa kojim se Zapad suočava je zapanjujuće sličan onom sa kojim su se SAD nekada suočile u Zapadnoj Nemačkoj (posebno Zapadnom Berlinu) u ranim godinama hladnog rata", ističe medij.
Zapad treba da dokaže da je Ukrajina mesto u koje su investitori spremni da ulože svoj novac, a to takođe mora biti zemlja u koju bi se vratio veliki broj Ukrajinaca koji trenutno žive van svoje domovine.
I konačno, pregovori Ukrajine o pristupanju EU, kako FT naglašava moraju početi čak i dok rat i dalje besni.
Mnogi u nezapadnim zemljama veruju da će Rusija pobediti u Ukrajini, ali i da EU neće postojati za 20 godina, što bi, kako zaključuje list, evropske lidere trebalo da natera da shvate da "ovde nije u pitanju samo ukrajinski suverenitet".