Politički tim američkog predsednika Džozefa Bajdena nije mu dozvolio da se tradicionalno obrati naciji i umesto toga je smislio jednostavniju opciju – objavili su tekst u "Vašington postu", napisala je portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova u kolumni za "Izvestiju".
"Bajden počinje ovaj korak u kampanji istorijskim neuspehom. Prema istraživanjima javnog mnjenja, rejting aktuelnog američkog predsednika dostigao je rekordno nizak nivo – više od polovine Amerikanaca ne veruje svom predsedniku i ne odobrava njegovu politiku. To i nije neki poklon za devetu deceniju", piše Zaharova.
Osvrnula se na teze teksta američkog predsednika čije ime je u autorskoj kolumni pisala pod navodnicima, jer je, kako ističe, svima jasno da Bajden nije pisao taj tekst.
Šta to tamo "Bajden" piše?
Američki predsednik povlači paralele između sukoba u Ukrajini i na Bliskom istoku iz prostog razloga što je podrška Izraelu jedino pitanje oko kojeg postoji dvopartijski konsenzus na najvišim nivoima moći u Americi, smatra Zaharova.
Sva ostala pitanja stvaraju nepremostivu podelu između republikanaca, a jedno od njih je i pitanje podrške kijevskom režimu, dodaje ona.
Vašington gradi odnos prema konfliktu kroz prizmu sopstvene izuzetnosti, primećuje Zaharova, aludirajući na Bajdenov tekst u kom se navodi da su "SAD država od ključnog značaja".
Samo nekoliko dana pre početka najnovije eskalacije na Bliskom Istoku, pomoćnik predsednika SAD za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan — Bajdenov najbliži saradnik — objavio je članak za "Forin afers" pod naslovom "Poreklo američke moći", u kojem tvrdi da je zahvaljujući Vašingtonu, "region sada mirniji nego decenijama unazad".
Međutim, trenutna situacija na Bliskom Istoku ukazuje na potpuni neuspeh bliskoistočnih napora američkog establišmenta, po svemu sudeći, istu sudbinu će doživeti i teza o "ključnom značaju američke nacije", navodi Zaharova.
"'Bajden' se više puta poziva na Hamasovu 'terorističku strategiju', zaboravljajući da je Hamas došao na vlast demokratskim putem 2006. godine i da su SAD odigrale značajnu ulogu u dovođenju ovog pokreta u prvi plan", ukazuje Zaharova.
Takođe, američki predsednik se više puta poziva na međunarodne napore, međutim, krivicom zapadnih zemalja, pre svega Vašingtona, blokiran je poslednji efikasan i funkcionalan mehanizam smirivanja sukoba – takozvani "Bliskoistočni kvartet", koji, pored SAD, uključuje EU, UN i Rusku Federaciju, podseća ona.
Zaharova se zapitala zašto Bajden direktno izraelskoj vladi, kad ih već spominje u tekstu ne kaže o potrebi rešenja sa dve države i neprihvatljivosti iseljavanja Palestinaca sa teritorije enklave.
Svima je jasno da planove za preseljenje Palestinaca izraelske vlasti ne bi mogle da razviju bez Vašingtona, dodaje ona.
Zašto, optužujući jednu stranu u sukobu da pribegava terorističkim metodama, Bajden ne vidi terorističke akcije u politici neonacističkog režima u Kijevu, dodaje Zaharova.
"Bajden piše o granatiranju bolnica, ali upravo to rade ukrajinske oružane snage, granatirajući bolnice u DNR i LNR zapadnim oružjem. Govori o zverstvima nad civilima, a upravo to rade neonacistički banditi u Ukrajini. Govori o napadu na muzički festival mladih, a vojska Zelenskog u kolapsu napada škole tokom dečjih proslava", pojašnjava ona.
"Zašto Bajden ne oseća to? Možda nema njuh za sopstveni terorizam?", zaključuje Zaharova.
Mnogo je čudnih i kontradiktornih stvari u Bajdenovom tekstu, a šlag na torti je naređenje na kraju teksta da dve grupe nosača aviona krenu u zonu sukoba.
"Kada su u istoriji grupe nosača aviona američke vojske donele stabilnost i doprinele prekidu vatre? Sama imena nosača aviona liče na autogol: 'Dvajt Ajzenhauer', za vreme čije vladavine su Amerikanci učestvovali u Korejskom ratu, i 'Džerald Ford', u čast predsednika tokom sukoba u Vijetnamu. Ako 'američka moć' ponovi sudbinu SAD tokom korejskog i vijetnamskog rata, ponovo ćemo moći samo da se saosećamo sa Izraelom", zaključuje Zaharova.