Ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da je povlačenje ruske vojske na levu obalu Dnjepra proračunata odluka ruske vojne komande.
Harčenko je u intervju za "Kurir TV" naveo da povlačenje nije poraz, kako žele "Kijev i onih koji podržavaju Kijev". U pitanju je vojna odluka komandatna ruske vojske Sergeja Surovikina i ministra odbrane Sergeja Šojgua, koja je prezentovana uživo na ruskoj televiziji.
Komandant ruske vojske u Ukrajini general Sergej Surovikin je upozorio da bi napad na hidroelektranu Kahovska mogao da dovede do humanitarne katastrofe.
"Ovo je potpuno vojno rešenje, koje je smišljeno. Rat je u nekom smislu matematika i tu postoji matematička logika, odnosno šta možemo, koje snage imamo; logistika i infrastruktura uzimaju se u obzir", objasnio je Harčenko.
Prema rečima ambasadora, Rusiji je bilo najvažnije da se evakuiše više od 100 000 ljudi. Pošto je civilno stanovništvo zbrinuto, vojska se povukla na novu liniju odbrane.
"Vojno rukovodstvo Rusije je uzelo u obzir situaciju sa branom, odnosno ako bi bilo raketnih napada sistemima HIMARS na branu sa ciljem da se ta brana uništi, došlo bi do velike poplave", objasnio je Harčenko premeštanje ruskih trupa.
Ruski ambasador je negirao da je granatiranje Kijeva bilo osveta za Herson. Istakao je da se ciljevi ruske specijalne operacije nisu promenili, odnosno to su zaštita Donbasa, denaficikacija i demilitarizacija Ukrajine.
Harčenko smatra da je na obema zaraćenim stranama prisutna ratna propaganda, ali je obratio pažnju da se Rusi suočavaju sa "fejkovima", odnosno lažnim vestima sa ukrajinske strane.
Ruski ambasador je podsetio da Ukrajina koristi snimke koji "nemaju nikakve veze sa dešavanjima u Ukrajini, već su iz Sirije, Iraka, pa čak i slike bombardovanja Beograda u toku NATO agresije". Naveo je da se Rusija ne služi takvim načinom informisanja javnosti.
Harčenko se složio sa konstatacijom da postoji izuzetan pritisak na Srbiju da uvede sankcije Ruskoj Federaciji. Spomenuo je da je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov iznenađen pritiskom koji Zapad vrši na neke zemlje, a posebno na Srbiju. Ambasador je dodao da Ruska Federacija uvek u svom odnosu prema Srbiji uzima u obzir i taj pritisak.
"Odbijanje sankcija i pre svega polazak od nacionalnih standarda, što je stav predsednika Aleksandra Vučića, izuzetno je značajno i ima veoma visoku ocenu u Rusiji. To je nama dokaz odnosa Srbije i Rusije. Isto tako i dokaz da se politika Srbija ostvaruje i vrši na osnovu nacionalnih interesa. Pitaju nas šta Rusija radi kako bi pritiskala Srbiju, ali za nas je najbitnije da svaka zemlja vodi računa o svojim nacionalnim interesima", sumirao je ruski ambasador.
Aleksandar Bocan-Harčenko je rekao da ne veruje da će se stav Srbije prema Rusiji u pogledu sankcija promeniti i da je on utvrđen prilikom formiranja Vlade Srbije.
Međutim, na pitanje u vezi sa glasanjem u UN-u 1992. godine kada je Rusija podržala uvođenje sankcija Srbiji, ruski ambasador ističe da je tada bilo "drugo vreme".
"Kažu da je bila još teža situacija nego tokom Oktobarske revolucije u nekom smislu. Predsednik (Vladimir) Putin je potpuno promenio spoljnu politiku Rusije i vratio je na onaj normalni osnov tražeći saradnju na osnovu jednakosti, ravnopravnosti i uzajamnog uvažavanja. Zbog toga smatram da je tada bilo drugo vreme. Rusija te 1992. godine, kad su se uvodile sankcije, nije imala dobru i smišljenu spoljnu politiku, ali je bila i pod velikim pritiskom. Mada zbog Rusije su sankcije bile smanjene i na kraju i ukinute. To moramo imati u vidu", rekao je ambasador.