Evropska unija je u septembru kupila najviše žita od marta 2022. godine - 180.000 tona, što je omogućilo Rusiji da uđe među prvih pet izvoznika, prenele su RIA Novosti, pozivajući se na podatke "Evrostata". Glavni snabdevači EU žitaricama su bili Ukrajina (1,2 miliona tona), Brazil (1,1 milion tona) i Turska (204.000 tona).
Potpredsednica ruske vlade Viktorija Abramčenko izjavila je ranije da se očekuje da će ove godine ruski poljoprivrednici požnjeti drugu najveću žetvu žitarica u istoriji, nakon vrhunskog roda u prethodnoj poljoprivrednoj sezoni.
"Do sada je već prikupljeno 137 miliona tona žitarica, uključujući oko 90 miliona tona pšenice. Ove godine očekujemo oko 140 miliona tona žita", navela je Abramčenko.
Šef Ruskog sindikata žitarica Arkadij Zločevski je ranije izjavio da u poljoprivrednoj sezoni 2023/2024. godine Rusija može da obori prošlogodišnji rekord u izvozu žitarica od ukupno 60 miliona metričkih tona.
"Izgledi za žetvu su veoma dobri. S obzirom na to da su prenete zalihe na istorijski rekordnom nivou, naši ukupni resursi nam omogućavaju da izvozimo čak i više nego u prošloj sezoni, kada je postavljen apsolutni rekord od preko šezdeset miliona metričkih tona", rekao je Zločevski, a preneo je TASS.
On je dodao da su stope isporuke sada takođe na apsolutno rekordnom nivou.
"Izvezli smo 13 miliona metričkih tona za dva meseca od početka sezone, dok je prethodni rekord bio 11 miliona metričkih tona za dva meseca. U avgustu je izvoz iznosio 7,7 miliona metričkih tona žitarica, što je apsolutni rekord mesečnog izvoza", ukazao je Zločevski.
Rusija je izvezla rekordnu količinu žitarica od 60 miliona metričkih tona u poljoprivrednoj 2022-2023. godini.
Podaci su pokazali da je ruski izvoz u julu iznosio 5,68 miliona tona žitarica, uključujući rekordnih 4,54 miliona tona pšenice. Brojka je 1,6 puta veća nego u istom mesecu prošle godine. Tri najveća kupca ruske pšenice su Saudijska Arabija (578.000 tona), Turska (518.000 tona) i Egipat (467.000 tona). Isporuka je bilo i u Izrael (345.000 tona), Bangladeš (222.000 tona), Tanzaniju (94.000 tona), Sudan (68.000 tona).
Sporazum o žitu
Podsetimo, Sporazum o žitu prekinut je 18. jula, nakon što je Ruska Federacija obavestila Tursku, Ukrajinu i UN o svom prigovoru na njegovo produženje. Ruski zvaničnici su u više navrata isticali da se poštuje samo deo crnomorskog Sporazuma o žitu koji se odnosi na Ukrajinu.
Dok SAD i EU insistiraju da nikada nisu sankcionisale rusko žito i đubrivo, one jesu sankcionisale sve ruske brodove i onemogućile im pristup osiguranju, što se u praksi svelo na blokadu ruskog izvoza. Jedan od uslova Moskve bio je ukidanje tih sankcija.
Rusija je takođe tražila ukidanje finansijskih sankcija za dobavljače đubriva, ponovno povezivanje Ruske poljoprivredne banke ("Roseljhozbank") na međunarodni sistem plaćanja SVIFT, kao i to da Ukrajina ponovo otvori cevovod za amonijak "Toljati-Odesa".