"Njujork tajms": Kako Rusija ratuje bez naoružanja
Napad sa 96 projektila, izvršen širom Ukrajine u utorak, bio je do sada najveći ruski vazdušni napad, a usledio je nakon višemesečnih tvrdnji zapadnih i ukrajinskih zvaničnika da se zalihe projektila i drugog visokopreciznog oružja kojim raspolaže Rusija ubrzano smanjuju.
Bez obzira da li je ovaj napad na infrastrukturne ciljeve bio ranije planiran, ili je predstavljao iznuđeni "smrtonosni odgovor na ukrajinsko zauzimanje Hersona", sada se ponovo postavlja pitanje o stanju i popunjenosti ruskog vojnog arsenala, piše "Njujork tajms".
"Rusiji je ostalo samo 609 raketa"
Ukrajinski ministar odbrane Aleksej Reznikov nedavno je izjavio da je Rusija potrošila "skoro 70 odsto svojih zaliha raketa". Reč je uglavnom o "iskanderima", "kalibrima" i drugim visokopreciznim raketama. Reznikov je tada rekao da je Rusiji "ostalo samo 609 tih projektila", iako njegove izjave nije mogao da potvrdi nijedan nezavisni izvor.
U izveštaju britanskog Ministarstva odbrane od 16. oktobra navodi se da je napad velikih razmera na ukrajinsku infrastrukturu "najverovatnije smanjio ruske zalihe raketa dugog dometa", što će "verovatno ograničiti njihovu sposobnost da ubuduće gađaju veći broj ciljeva."
Još od proletos, zvaničnici Pentagona, poput portparola za nacionalnu bezbednost Džona Kirbija, tvrdili su da Moskva nema dovoljno precizno navođenih projektila. Kako je onda, pita se ovaj list, Rusija uspela da izvede ono što je Linda Tomas Grinfild, američka ambasadorka pri Ujedinjenim nacijama, opisala kao možda "najveći raketni napad od početka rata”?
"Njujork tajms" ima nekoliko ideja o misteriji "neiscrpnog" ruskog naoružanja.
Prva "teorija" je da Rusija kupuje oružje od Irana i Severne Koreje, kao što često ponavljaju američki zvaničnici. U sredu je u Pentagonu ministar odbrane Lojd Ostin rekao kako se "Rusija bori da popuni svoje zalihe raketa da bi održala korak sa zahtevima na bojnom polju."
Ranije su američki zvaničnici tvrdili da je Rusija masovno kupovala bespilotne letelice iranske proizvodnje, piše "Njujork tajms".
Ostin je izjavio da očekuje da će Iran uskoro Rusiji poslati i balističke rakete.
Sjedinjene Države su ranije optužile i Severnu Koreju da Rusiji tajno isporučuje rakete i artiljerijske granate, iako je Kirbi ovog meseca priznao da "nije jasno da li je ta municija zaista isporučena."
I Severna Koreja i Iran su negirali da su od početka sukoba snabdevali Rusiju oružjem.
Kakvo je stvarno stanje ruskog vojnog arsenala
"Veoma malo zapadnih zvaničnika ima jasnu predstavu o stvarnom stanju ruskog arsenala, a još manje ih tačno zna koliko im je raketa ostalo u zalihama", rekao je Mark Kansijan, bivši marinac i strateg za oružje Bele kuće, koji je sada zaposlen u Centru za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu.
"Na Zapadu se veruje da Rusija raspolaže rezervama raketa i drugog naoružanja koje će koristiti u slučaju da počne rat Rusije sa NATO-om," dodao je. "Ovu ideju mi smatramo apsurdnom", tvrdi Kansijan, "ali Rusi to smatraju veoma realnom mogućnošću."
Prošlog meseca predsednik Rusije Vladimir Putin govorio je o ruskim naporima da se poveća proizvodnja opreme i sistema „povezanih sa potrebama specijalne vojne operacije" u Ukrajini.
"Džejns difens" objavio je da je Rusija "vrlo verovatno znatno pre nego što je izvršila invaziju na Ukrajinu" skladištila mikročipove i drugu tehnologiju neophodnu za proizvodnju preciznih projektila."
U analizi "Džejnsa", dostavljenoj "Njujork tajmsu", navodi se da je Rusija ove mikroelektronske komponente možda nabavila preko trećih zemalja, kao što su države ili privatna lica koji se ne obaziru na američke sankcije.
"Rusija je verovatno počela da proizvodi veliki broj `iskandera`, `kalibara` i krstarećih raketa mnogo pre početka sukoba u Ukrajini", navodi se u analizi, a Rusi ih "verovatno proizvode i sada, pošto je Rusija uvela gotovo ratnu ekonomiju i mnoge fabrike povezane sa vojnoindustrijskim kompleksom rade u tri smene."
