Predsednik Čečenije Ramzan Kadirov nedavno je uputio reči podrške srpskom narodu: "Pored svih poteškoća i opasnosti, rukovodstvo i narod Srbije izrazili su podršku Rusiji. Zaista se divimo takvoj hrabrosti i jedinstvu srpskog naroda", naveo je Kadirov.
Ove reči napisao je čečenski vođa na "Telegramu" povodom posete svog izaslanika Turka Daudova Republici Srbiji i njegovog susreta sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.
Daudov je, na početku razgovora, preneo pozdrave iz Čečenije predsedniku Vučiću i celom srpskom narodu.
Tom prilikom Daudov je predsedniku Srbije poklonio tradiconalni nacionalni čečenski ogrtač i kapu – burku i papaku – poručujući da je "čvrstina Srba slična surovom karakteru (čečenskih) gorštaka."
Tim povodom evroposlanica Viola fon Kramon "upozorila" je da se Srbija sve više udaljava od EU.
Ramzan Kadirov je general-pukovnik ruskih oružanih snaga. On je na čelu vojnog kontigenta iz Čečenije, koji ima veoma važnu ulogu u konfliktu u Ukrajini. Nedavno je za njim raspisana poternica Službe bezbednosti Ukrajine. Kadirov im je odgovorio: "Gospodo iz SBU, vi odredite mesto, ja ću doći, doći ću po vas i kazniću vas za sve vaše zločine."
Čudovište, Putinov pas, Frankenštajn...
Za zapadne medije, Kadirov je "čudovište", "Putinov pas" ili čak "Frankenštajn". Izgleda da zapadni mediji ne štede napore u pokušajima da što više ocrne Ramzana Kadirova. Za njih, on je "autoritarni lider", koji vlada Čečenijom "gvozdenom pesnicom", što mu omogućava "njegova bliskost sa Putinom."
Prema "demokratskim medijima", u Čečeniji navodno vlada najmračnija diktatura, a Kadirov predvodi svoju "privatnu vojsku", odgovornu za "masovne progone, mučenja i represiju." Ali čečenske trupe su sastavni deo Oružanih snaga Ruske Federacije.
Ovi "čečenski borci", kako se tvrdi na Zapadu, "igrali su veoma istaknutu ulogu i u podršci ruskim snagama tokom takozvanih čistki separatista i fundamentalista" u samoj Čečeniji, što je dovelo do "proterivanja 4.000 do 5.000 čečenskih boraca sa tog područja u Irak i Siriju, gde se veliki broj njih pridružio Islamskoj državi Iraka i Levanta (ISIL)." Izgleda da u ovom slučaju činjenica prethodi svom uzroku: uzrok rata nije fanatični islamizam, podstican i finansiran spolja, sa Zapada, već je rat u Čečeniji, prema ovim tvrdnjama, stvorio islamizam i Islamsku državu.
Ipak, kako primećuje "Al Džazira", uticaj Kadirova danas seže mnogo dalje od Rusije – "sve do Severne Afrike i Bliskog istoka, gde je, u svojstvu predstavnika predsednika Putina i Ruske Federacije, održao na desetine sastanaka sa liderima i visokim zvaničnicima u Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Jordanu, Bahreinu, Kataru, Libiji i drugim državama."
Tako se uticaj Kadirova "ojačao unutar zajednica na Bliskom istoku, što je učvrstilo i njegovu poziciju na samoj ruskoj političkoj sceni."
Čini se da "Al Džazira", kao i većina zapadnih izveštača uostalom, duboko žali zbog toga, što je u najmanju ruku čudno, jer smo, od Bosne preko Kosova, navikli da zapadni mediji "uvek i svuda podržavaju muslimane." Osim u Iraku, Avganistanu, Libiji, Siriji, i na desetinama drugih mesta.
Za Zapad, Kadirov je postao trn u oku.
Zaista, ko je Ramzan Kadirov?
Neki biografski podaci
Ramzan Ahmatovič Kadirov (čeč. Kъadiri Ahьmadan kIant Ramzan, rus. Ramzan Ahmatovič Kadыrov) je ruski državnik i političar, lider Čečenske Republike, član Biroa Vrhovnog saveta političke stranke Jedinstvena Rusija, Heroj Ruske Federacije (od 2004. godine). Sin je "prvog predsednika Čečenije" Ahmata Kadirova.
Čin general-pukovnika stekao je 5. oktobra 2022, za vreme rata u Ukrajini, tokom bitke za Marijupolj, gde je lično komandovao čečenskim trupama. Ovaj čin sigurno nije dobio iz protokolarnih razloga. Dodelio mu ga je predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin.
Ramzan Kadirov rođen je 5. oktobra 1976. godine, u selu Centaroj, u Kurčalojevskom rejonu Čečeno-Ingušetske Autonomne Republike, u Sovjetskom Savezu, kao najmlađi sin Ahmata Kadirova. Kadirovi, inače, pripadaju jednom od najvećih i najuglednijih čečenskih klanova – klanu Benoj.
Počeci njegove političke "karijere" sežu u doba Prvog čečenskog rata. Tada se Ramzan, zajedno sa ocem, borio na strani separatista u Čečeniji protiv ruskih snaga.
Od 1996. godine, radio je kao "asistent i lični telohranitelj" svog oca Ahmata Hadži Kadirova, koji je bio muftija Ičkerije. Ahmat Hadži Kadirov bio je jedan od vođa separatističkog i antiruskog pokreta u Čečeniji, koji je protiv Rusije proglasio džihad.
Drugi čečenski rat
Ali problem Čečenije nije bio islam, već vehabistički pokret, koji se brzo razvijao u „otcepljenoj“ Čečeniji.
Vehabizam je nastao u 18. veku, i on, navodno, insistira na "čistoti vere". U stvari, to je neka vrsta protestantizma unutar tradicionalnog islama. Vehabizam je tada finansiran pretežno iz Saudijske Arabije. U to vreme, čečenski terorista Šamil Basajev formirao je savez sa vehabijskim borcima, kojima je komandovao Ibn el Hatab, poreklom iz – pogađate – Saudijske Arabije.
Inače, ovaj koncept vere nepoznat je umerenijoj i mističnijoj grani islama – sufizmu, koja je već dugo dominantna u Čečeniji. Vehabisti su se tada zakleli da će "isterati sve Ruse iz celog područja Severnog Kavkaza" i obrazovati "islamsku republiku." Tada su započeli napadi na vojna i policijska utvrđenja u susednom Dagestanu. Rusija nije mogla da žmuri na haotično stanje u pobunjenoj i "otcepljenoj" kavkaskoj reublici. Još jedan razlog za rat postali su teroristički napadi iz Čečenije na gradove u Rusiji.
Drugi čečenski rat započeo je 26. avgusta 1999. Taj rat nije bio (samo) "unutrašnji sukob unutar Rusije." Rat je ubrzo privukao veliki broj mudžahedina iz niza zemalja, koje su se nalazile pod kontrolom Zapada. U Čečeniji (slično će se kasnije ponoviti i u Siriji), javlja se rastući otpor prema zlokobnom uticaju takozvanog radikalnog islama.
Savez islama i pravoslavlja
Rusija je u tom ratu izvojevala pobedu. Za ovu pobedu zaslužan je i lični genije Putina. Prekretnicu u ratu označio je sastanak Putina sa Ahmatom Kadirovim, posle čega "kadirovci" prelaze na stranu federalne vlade iz Moskve. Dojučerašnji separatisti, posle sastanka Putina sa Kadirovim, počinju da šire drugačiju poruku: zajednički život sa Rusima nije samo moguć nego i poželjan. Pravoslavlje i islam (Rusi i Čečeni) nisu neprijatelji. Oni su saveznici u jedinstvenom frontu otpora prema "dekadentnom Zapadu" (reči „dekadentni Zapad“ izgovorio je i ruski patrijarh Kiril). Sa striktno muslimanskog stanovišta: dok je Rusija "hrlila na Zapad", ona je oličavala neprijatelja, izazivajući duboku odbojnost kod muslimana.
Ova situacija se sada može preslikati i na Ukrajinu. Rečima Ramzana Kadirova: "Poštujem ukrajinski narod. Žao mi je što neki Ukrajinci ne shvataju suštinu onog što sa dešava i što dopuštaju da ih Zapad iskorišćava. Ako se to nastavi, dovešće do nepovratnih posledica za Ukrajince."
A to su one „nepovratne posledice“ od kojih je Čečene spasao Ramzanov otac Ahmat.
Novi put islama
Ahmat Kadirov ubijen je u terorističkom napadu na stadion u Groznom, glavnom gradu Čečenije, 9. maja 2004. Ali uspomena na njega je i danas veoma živa u Čečeniji.
Predsednik Ramzan Kadirov nedavno je objasnio šta znači slogan "Ahmat sila".
To je izraz kojim se izražava "privrženost principima i ideologiji puta koji je naznačio prvi predsednik Republike Čečenije Ahmat-Hadži Kadirov". Štaviše, "Ahmat" je prerastao u simbol i borbeni poklič "novog puta islama":
"Kada kažemo `Ahmat sila`, neki na to dodaju: `Alah sila`. Svemogući Alah je svemoguć! Ali sila može biti i u ljudima. U ovom slučaju, mislimo na put Ahmat Hadžija i onih koji slede njegov put. Kada kažemo `Ahmat sila`, uvek dodajemo `Alahu akbar`, veličajući Svemogućeg stvoritelja i tražeći pomoć od njega."
Ideologija Zapada nudi zavade, mržnju i ratove svim narodima Evroazije. Ideologija Ahmata i Ramzana Kadirova zagovara slogu i jedinstvo u otporu zajedničkom neprijatelju.
Čuju li njihove poruke i muslimani na Balkanu?