Sjedinjene Američke Države predložile su da radne grupe iz G7 istraže načine da zaplene 300 milijardi dolara zamrznute ruske imovine, dok saveznici žure da dogovore plan na vreme za drugu godišnjicu Specijalne vojne operacije, piše "Fajnenšel tajms".
Iako nikakve odluke nisu donete o ovom pitanju i dalje se žestoko raspravlja u evropskim prestonicama, a o toj temi su ovog meseca razgovarali i ministri finansija G7 i njihovi zamenici. Upućenih u te razgovore kažu da je u njima bilo reči o tome kako razviti takvu politiku i proceniti rizike.
SAD, uz podršku Ujedinjenog Kraljevstva, Japana i Kanade, predložile su nastavak pripremnih radova kako bi opcije bile spremne za potencijalni sastanak lidera G7 oko 24. februara.
Tri radne grupe koje je predložio Vašington bi ispitale pravna pitanja oko konfiskacije: način primene takve politike i ublažavanje rizika i opcije za najbolje kanalisanje podrške Ukrajini.
Nemačka, Francuska, Italija i EU izrazile su određene rezerve i potrebu da se pažljivo proceni zakonitost konfiskacije imovine Moskve pre donošenja odluka. Nekoliko evropskih ministara je takođe naglasilo potrebu da se održi visok nivo tajnosti rada, navodi se u izveštajima sa sastanka.
Različite opcije se istražuju u zapadnim prestonicama, u rasponu od direktnog oduzimanja i trošenja sredstava ruske Centralne banke, do iskorišćavanja prihoda od zamrznutih sredstava ili njihovog korišćenja kao kolaterala za kredite.
EU je prestala da pleni rusku imovinu i umesto toga istražuje načine da umanji profit ostvaren za finansijske institucije kao što je "Juroklir", gde drži 191 milijardu evra državne imovine.
Vašington do sada nije javno podržao zaplenu ruske imovine. Ali SAD su ove godine privatno distribuirale dokument za diskusiju unutar G7 u kojem se sugeriše da bi zaplena zamrznute imovine Moskve bila zakonita kao "kontramera da se Rusija navede da prekine svoju agresiju".
Ali Evropa, u kojoj se drži većina imovine, mnogo je opreznija, plašeći se mogućih implikacija po finansijsku stabilnost, kao i odmazde Rusije.
Italija, koja preuzima predsedavanje G7 2024. godine, je među zemljama koje su zabrinute zbog potencijalne odmazde svojim kompanijama aktivnim u Rusiji, što je Moskva već pretila da će učiniti. Rusija je takođe upozorila da će prekinuti diplomatske odnose sa SAD kao odgovor na bilo kakvu konfiskaciju imovine.
EU, Britanija i Francuska su takođe naglasile da novac neće biti lako dostupan i da je nedovoljan da pokrije potrebe Ukrajine za rekonstrukcijom.
G7 je nekoliko puta uspela da prevaziđe razlike među svojim članicama u vezi sa ekonomskim merama protiv Rusije u protekle dve godine, uključujući početni paket sankcija i postavljanje gornje granice cene ruske nafte.