Tokom Specijalne vojne operacije (SVO) imali smo priliku da vidimo povratak velikog broja sistema, vozila i platformi davno povučenih iz operativne upotrebe što zbog "zastarelosti", što zbog njihove izlišnosti u mirnodopskim uslovima. Ipak, pored raznih tenkova, borbenih vozila, pešadije i oklopnih transportera ponovo aktiviranih u zoni SVO, posebnu pažnju svetske javnosti privukli su ruski oklopni naoružani vozovi koje koriste Železničke trupe Oružanih snaga RF.
Poreklo ovih retkih i krajnje upečatljivih kompleksa seže sve do sredine 19. veka i Američkog građanskog rata, kada je zabeležena prva upotreba oklopnih vozova, nakon čega su korišćeni u gotovo svim većim sukobima sve do kraja Drugog svetskog rata. Već u drugoj polovini 20. veka, razvojem tehnologije, njihova upotreba postala je izuzetno retka, a jedan od najpoznatijih primera svakako je voz Vojske Republike Srpske Krajine "Krajina ekspres".
Savremeni ruski oklopni vozovi
SVO nije prvi oružani sukob savremenog doba u kojima su ruske snage koristile borbene vozove, budući da su ova vozila anagažovana tokom Čečenskih ratova i Rata u Južnoj Osetiji 2008. godine. Posle toga dolazi do povlačenja, ali očigledno ne do potpunog rashodovanja jer je 2016. Vojska RF vratila u službu dva voza, "Amur" i "Bajkal", radi učestvovanja u vežbovnim aktivnostima.
Od početka SVO primećeno je aktiviranje još dva voza – "Jenisej" i "Volga", što ne treba da čudi imajući u vidu intenziviranje sukoba i činjenicu da se logistika ruske vojske u ogromnoj meri oslanja na železnicu. Primarna namena nabrojanih vozila je transport trupa, opreme, naoružanja i municije, pratnja teretnih vozova, izviđanje, provera, i popravka pruge na mestima oštećenim sabotažom i drugim aktivnostima neprijatelja.
Dizajn i sastavni delovi kompozicije
Sva četiri voza sastoje se od nekoliko teretnih vagona i otvorenih platformi sa naoružanjem, kao i jedne platforme napunjene vrećama sa peskom, delovima šina i pragovima. Ova platforma postavljena ispred glavnog dela služi kao mera prevencije, odnosno sredstvo za aktiviranje potencijalnih eksplozivnih naprava na pruzi.
Pored toga, članovi posade – među kojima se nalaze i demineri – povremeno vrše inspekciju šina i okoline u potrazi za minama i sličnim sredstvima te, u skladu sa tim, deminiraju ili obavljaju kontrolisanu detonaciju uočene pretnje.
Opisano izviđanje terena i okoline se u poslednje vreme obavlja i uz pomoć izviđačkih bespilotnih letelica. Uz deminere, svaki voz raspolaže timovima za održavanje i popravku, kao i specijalnim vagonom poznatom kao "kapterka" u kome se nalazi sva logistička oprema namenjena za održavanje, popravku i kontinuitet operativnosti.
Koordinacija članova posade i komunikacija sa drugim jedinicama u okruženju obezbeđena je zahvaljujućim savremenim radio-komunikacionim uređajima, instaliranim na jednom od vagona. Budući da se dve lokomotive, odnosno jedna lokomotiva u slučaju "amura", nalaze u centralnom delu, mašinovođe se prilikom vožnje oslanjaju na informacije koje dobijaju od posmatrača sa oba kraja kompozicije.
Zidovi svih vagona i lokomotiva obloženi su čeličnim oklopom debljine 20 mm, uz dodatke poput džakova sa peskom i drvenih ploča, a pored pasivne zaštite vozovi su opremljeni i sistemom "kamiš" koji služi za ometanje radio-kontrolisanih ekplozivnih naprava u krugu od 20 metara.
Jedina bitna razlika u dizajnu pomenuta četiri voza ogleda se u broju vagona i platformi: "Amur" pored jedne lokomotive ima 13 vagona i platformi i dugačak je 163 m; "Bajkal" je 2016. godine takođe imao jednu lokomotivu, ali sedam vagona/platformi i dužinu od oko 102 metra, dok je 2022. nakon rekonfiguracije instalirana još jedna lokomotiva i dva vagona, pa danas ima dužinu od 132 m; "Jenisej" se sastoji od dve lokomotive i osam vagona i dugačak je 131 m; a "Volga" pored dve lokomotive ima još šest vagona i dužinu od 106 m.
Naoružanje i borbeni potencijal
Iako oklopni vozovi nisu primarno konstruisani za borbena dejstva, oni svakako mogu pružiti vatrenu podršku i osposobljeni su za samoodbranu zahvaljujući raznovrsnom arsenalu naoružanja kojim su opremljeni. Pre svega, svaki voz u centralnom delu sastava (pored lokomotive) ima odeljak, tj. vagon koji služi kao komandni centar i oružarnica sa puškarnicama na svim stranama za dejstvo ličnim naoružanjem članova posade.
Na vrhu komandnog centra postavljene su dve rotirajuće kupole sa opsegom kretanja od 16'0 stepeni po pravcu, naoružane automatskim bacačima granata AGS-17/30 u kalibru 30 mm i teškim mitraljezima.
Ključni segment naoružanja predstavljaju dvocevni automatski protivavionski top ZU-23-2 u kalibru 23 mm, koji se koristi za dejstvo po vazdušnim, ali i kopnenim ciljevima sa brzinom vatre od 2.000 projektila u minuti; i borbeno vozilo pešadije BMP-2 naoružano automatskim topom 2A42 u kalibru 30 mm, spregnutim mitraljezom PKT u kalibru 7,62h54 mm i protivoklopnim raketnim sistemima "konkurs" ili "fagot", dometa do 4.000 m.
Oba sredstva postavljena su na zasebnim platformama i mogu se koristiti istovremeno. Osim standardnog paketa naoružanja posade na vozovima imaju opciju postavljanja minobacača ili lansera bespilotnih letelica, a njihovo lansiranje moguće je obaviti i u pokretu.
Prednosti oklopnih vozova
Glavna prednost opisanih kompleksa ogleda se u velikoj mobilnosti i sposobnosti transporta velike količine opreme, naoružanja i ljudstva, pogotovo ukoliko postoji široko rasprostranjena mreža železnice kao što je slučaj u Rusiji. Bogat arsenal naoružanja pruža mogućnost ofanzivnog i defanzivnog dejstva, a prostorni kapacitet ostavlja opciju transformacije voza u mobilne komandne centre za veće jedinice i improvizovane bolnice.
Tu je naravno i psihološki efekat, kako za prijateljske tako i za neprijateljske snage. Za prve sama pojava oklopnih vozova značajno doprinosi podizanju morala, dok drugoj strani istovremeno uteruje strah u kosti. Na kraju, mogućnost prilagođavanja potrebama konkretnog zadatka, u zavisnosti da li je u pitanju izviđački, borbeni ili logistički, čini oklopne vozove izuzetno korisnim sredstvom za uslove savremenog ratovanja gde se akcenat sve više stavlja na višenamenske sisteme.