Lavrov: Rusija ne može biti pobeđena

Rusija ne može biti pobeđena, na Zapadu o tome mogu samo maštaju, budući da tamo malo ko uopšte zna istoriju, poručio je danas šef ruske diplomatije Sergej Lavrov na godišnjoj konferenciji, na kojoj je govorio o glavnim geopolitičkim temama.

Kao što je i bilo očekivano, ministar je najviše govorio o ukrajinskoj problematici i Zapadu, i aktuelnim krizama na Bliskom istoku. 

U kontekstu ukrajinskog sukoba, podsetio je na bitnu činjenicu da je Ruska Federacija otvorena za pregovore, ali je i dodao da pregovori nisu u interesu Zapada, na čelu sa Vašingtonom, zbog čega ih i nema.

To su, kako kaže, zabranili bivši premijer Velike Britanije Boris Džonson i Anglosaksonci, koji Kijevu nisu dali da potpiše sporazum sa Moskvom. Oni ne žele da dozvole direktne pregovore Moskve i Kijeva, objasnio je. 

Ministar je podsetio i da nije predsednik Rusije Vladimir Putin razrušio Minske sporazume, već da je to učinjeno mnogo pre, što su priznali i bivši predsednik Francuske Fransoa Oland i bivša kancelarka Nemačke Angela Merkel. Oni su javno rekli da su ovi dogovori bili potpisani samo kako bi se Ukrajini dalo vremena da se pripremi za rat, te stoga tvrdnje predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog da je Putin od sveta ukrao 15 godina mira, time što je navodno prekršio pomenute sporazume, poražavaju.

"Poražavajuće je kako neko može da priča ovakve priče. Kako da se priča sa ljudima koji se služe ovakvim narativom", upitao je zatim šef ruske diplomatije.

On je upozorio i da je ruska strana više puta isticala da oni koji danas odbijaju pregovore treba da znaju da će kasnije biti sve teže postići sporazum. 

"Sada vidimo da se to proročanstvo i ostvaruje", prokomentarisao je. 

Zbog svega ovoga, Lavrov poručuje da Ukrajinu čeka sudbina Avganistana i sličnih država, iako je čitava problematika mogla da bude rešena još pre sedam godina. Ali, kaže, i o tome je ukrajinski predsednik lagao na samitu u Davosu, budući da je sa tribina javnosti plasirao neistine o dešavanjima nakon 2014.

Kratko se osvrnuo i na predstojeće predsedničke izbore u Ukrajini, koji će ipak biti održani ove godine, i rekao da se za njih zalaže Zapad, budući da im Zelenski sve češće izmiče kontroli. Na taj način, zapadnjaci se nadaju da će ga povratiti na put koji odgovara njihovim interesima. 

O nedavno potpisanom sporazumu između Kijeva i Londona, koji su Ukrajinci okarakterisali kao bezbednosni sporazum, Lavrov kaže da on nije pravno obavezujući i da se Moskva ne protivi dogovorima koje Ukrajina sklapa sa drugima. Ipak, primećuje da su Englezi ranije govorili da će podržavati Ukrajinu koliko god bude trebalo, a danas koliko to bude bilo moguće. Na sve to poručuje da Rusija neće odustati od SVO dok ne postigne svoje ciljeve.

Zapad shvata da blickrig neće dovesti do poraza Rusije, znaju gde su pogrešili, iako im je teško da to priznaju

Zapad ne želi da dođe do konstruktivnog rešenja, koje bi uzimalo u obzir i interese Ruske Federacije, rekao je Lavrov. Njihova politika je "destruktivna" i ona je već izazvala korenite promene u bezbednosnom sistemu, dodao je. 

Znaju, kako kaže, i da blickrig neće dovesti do poraza Rusije, i gde su pogrešili, iako im je teško da to priznaju.

Zaboravili su i na ideje nastale nakon Drugog svetskog rata, a koje bi trebalo da se čuvaju kao svetinja, te se danas u Berlinu mogu videti i nacističke akcije.

Uprkos njihovim očekivanjima, SVO je pozitivno uticala na unutrašnji život Rusije: ujedinila je rusko društvo i pomogla da se ono očisti od ljudi koji se nisu osećali kao deo ruske istorije i kulture. Neki od njih su otišli, neki ostali i zamislili se, ali velika većina stanovništva se ujedinila kao nikada do sada, objasnio je ministar. U tome, dodaje, veliku ulogu igra i požrtvovanost ruskih vojnika.

Amerikanci i Englezi nagovaraju Zelenskog da uništi Krim 

Američki generali i britanski političari savetuju Ukrajince da aktivnije gađaju teritoriju Krima i da ga satru sa lica zemlje tako da tamo ne može da se živi, kad već nemaju uspeha na frontu, otkrio je još Lavrov.

Ipak, zvanično, kako dodaje, Anglosaksonci se prave kao da Ukrajinci sami biraju mete.

Dodaje i da Zapad od Kijeva ne traži da poštuje međunarodno pravo kada ginu civili ili kada raspoređuje vojnike u stambenim objektima, kao i da ne reaguje kada se, na primer, u Ukrajini ubije američki novinar, budući da je Kijevu sve dozvoljeno.

Nema preduslova za dijalog o strateškoj bezbednosti sa SAD

Ministar spoljnih poslova Rusije, takođe, je poručio da danas nema preduslova za razgovor o strateškoj bezbednosti sa Amerikancima. Dodaje da je Vašington sam zamrznuo taj dijalog i podseća da je Moskva još 2021. predložila SAD i zemljama NATO-a pismeni predlog o bezbednosnim garancijama, koji bi, da je potpisan, sprečio izbijanje sukoba u Ukrajini 2022.

Ove predloge Zapad je odbio, a sada je, kako kaže, potrebno "likvidirati kritički važne protivrečnosti u oblasti bezbednosti, koje nosi sa sobom ekspanzija NATO-a na istok". 

Zapad je otvoreno "pokrenuo totalni hibridni rat protiv Rusije", kako bi joj naneo strateški poraz; izazvao je konflikt u Ukrajini, i pokušao da uništi sve ono što povezuje ruski i ukrajinski narod, a rade i na eskalaciji sukoba. To je direktna pretnja ruskim interesima, ističe šef ruske dipomatije. 

Zapad je 500 godina dominirao, sada mu je teško da se pomiri sa multipolarnošću

Zapad je petsto godina upravljao svim procesima na Zemlji i sada se vrlo žestoko suprotstavlja nastanku multipolarnog sveta, pokušavajući da očuva dominantan položaj, kaže još Lavrov.

Podseća i da Zapad ne bira sredstva koja će iskoristiti protiv onih koji probaju da posegnu na njihovu poziciju, što je, kako ocenjuje, posebno karakteristično za Vašington. 

Ipak, dodaje, najveći deo sveta više ne želi da poštuje hegemoniju, na koju se navikao, i ističe da je BRIKS "simbol bogatstva multipolarnog sveta". Skoro 30 država zaintersovano je za zbližavanje sa BRIKS-om, tako da možemo reći da ovaj savez ima veliku budućnost, prokomentarisao je ministar.

Najbolji odnosi sa Kinom, bliska saradnja i sa Indijom i zemljama Bliskog istoka

Govoreći o spoljnopolitičkim odnosima Ruske Federacije, šef ruske diplomatije je istakao da Moskva sa Pekingom danas ima najbolje odnose u istoriji i poručio da tako dobre odnose nema ni sa jednom drugom zemljom.

O tome svedoče i sve do sada potpisane deklaracije, u kojima se navodi da je savez dve države jači nego, na primer, vojni savezi koji su postojali za vreme Hladnog rata. 

Kina i Rusija koriste svoje nacionalne valute u oko 90 odsto slučajeva kada je reč o trgovinskom prometu, dodao je Lavrov, te zaključio da kinesko-ruski odnosi imaju veliku perspektivu.

Imamo tačno određene orijentire za našu spoljnu politiku, želimo da sarađujemo sa onima koji žele da posluju sa nama na osnovu uzajamnog poštovanja, objasnio je.

"Razvijamo posebno privilegovane odnose sa Indijom", izjavio je još, te dodao da Moskva gleda na Iran, Tursku, Katar, Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate kao države koje spadaju u njeno "blisko okruženje".