O ruskom generalu armije Sergeju Surovikinu ne može se saznati mnogo iz medija. On nije političar ni estradna zvezda. Surovikin se ne razmeće i ne hvali. Kada daje intervjue, nije elokventan i slatkorečiv. Ozbiljan je. Govori staloženo i smireno, u njegovom glasu se oseća samopouzdanje. Surovikin ne beži ni od "teških odluka", za koje snosi punu odgovornost. Više od reči, o njemu govori celokupna njegova pojava. Jednostavno, on je ruski vojnik. Heroj je Ruske Federacije i Heroj Luganske Narodne Republike.
U prvom intervjuu koji je dao nakon stupanja na dužnost komandanta specijalne vojne operacije u Ukrajini novinskoj agenciji TASS (do tada nije postojao zajednički komandant), ocenio je trenutno stanje na frontu: "Generalno, situacija u zoni specijalne vojne operacije mogla bi se opisati kao napeta. Neprijatelj ne odustaje od pokušaja da napada položaje ruskih trupa."
Lični kvaliteti komandanta
Taj neprijatelj nije ukrajinski narod, kaže Surovikin, kao što se to pogrešno predstavlja u zapadnim medijima: "Neprijatelj je zločinački režim koji gura građane Ukrajine u smrt. Ukrajinci i mi smo jedan narod i želimo jedno: da Ukrajina bude nezavisna od Zapada i NATO-a, i da postane prijateljska država za Rusiju."
Za razliku od Rusije, kijevski režim ima sasvim drugačiju strategiju (ako se to uopšte može nazvati strategijom): "Oružane snage Ukrajine dovlače sve raspoložive rezerve na prvu liniju fronta. Na njoj su nalaze oni koji nisu dovoljno obučeni i koji imaju nizak moral. Kako bi sprečile bekstva sa prve linije, ukrajinske vlasti koriste odrede nacionalista koji pucaju na svakoga ko pokuša da napusti bojno polje. Svakodnevno, gubici neprijatelja kreću se od 600 do 1.000 poginulih i ranjenih."
Nesumnjivo, jedna od tih "teških odluka" jeste (privremeno) napuštanje Hersona. Jevgenij Prigožin, osnivač grupe "Vagner", pozdravio je ovu odluku: "Odluka koju je doneo Surovikin nije laka, ali on je postupio kao čovek koji se ne plaši odgovornosti. Uradio je to organizovano, bez straha, preuzimajući sve posledice na sebe. Želim da istaknem da je operacija povlačenja trupa uvek izuzetno teška".
Prema njegovim rečima, "povlačenje trupa uz minimalne gubitke, ne čini čast ruskom oružju, ali pokazuje lične kvalitete komandanta." Kada je "Surovikin postavljen na ovu funkciju, on je odlično razumeo šta će se desiti u oktobru i novembru, i savršeno je dobro znao koji će koraci biti napravljeni u budućnosti", rekao je Prigožin.
Inače, ovu odluku podržao je i čečenski vođa Ramzan Kadirov: "Mislim da se Surovikin ponaša kao pravi general, ne plaši se kritike. On je odgovoran za svoje ljude. On najbolje zna", dodao je čečenski lider.
Surovikin je "spasao hiljadu vojnika koji su zaista bili okruženi. Nakon što je odvagao sve argumente 'za' i 'protiv', general Surovikin je napravio težak, ali ispravan izbor, između besmislenog žrtvovanja zarad zvučnih izjava i neprocenjivih života vojnika".
Kako je Surovikin postao major
Sergej Vladimirovič Surovikin rođen je 1966. godine u Novosibirsku.
Godine 1987. završio je Višu vojnu komandnu školu u Omsku. Učesnik je sovjetsko-avganistanskog rata, kao i gotovo svih ratova koje je od tada vodila Rusija. Službu u Avganistanu započeo je u specijalnim snagama.
Više od suvoparnih biografskih podataka, govori jedna biografska epizoda. Tokom Avgustovskog puča (1991), kojeg su izveli pojedini članovi Vlade SSSR-a protiv Gorbačova, Surovikin je dobio naređenje da pošalje svoj bataljon na Baštenski prsten u Moskvi.
Tokom incidenta, koji se desio u tunelu, u noći sa 20. na 21. avgust, kolonu su zaustavili "prodemokratski" demonstranti. Na putu su podignute barikade. Surovikin je zahtevao da se konvoj propusti i ispalio dva hica upozorenja iz svog pištolja. Nisu ga poslušali. Bataljon se probio silom. U ovoj akciji poginula su tri demonstranta.
Posle poraza pučista, Surovikin je uhapšen i sedam meseci je držan pod istragom. Međutim, sve optužbe protiv njega su odbačene, jer je tadašnji predsednik Rusije Boris Jeljcin na kraju zaključio da je Surovikin "samo izvršavao naređenja." Kapetan Surovikin je ne samo oslobođen nego i unapređen, po ličnom nalogu predsednika Rusije Jeljcina, koji je tada rekao: "...I odmah oslobodite majora Surovikina." Time je stavio do znanja da ga unapređuje u čin majora za primerno obavljanje vojne dužnosti.
Briljantna vojnička karijera
Ostatak briljantne vojne karijere Surovikina dobro je poznat, čak i u zapadnim medijima.
Godine 1995. diplomirao je na Vojnoj akademiji "Frunze", a 2002. na Vojnoj akademiji Generalštaba.
U oktobru 2013. godine postavljen je za komandanta Istočnog vojnog okruga. Dvanaestog decembra 2013. godine dobio je čin general-pukovnika.
Od januara 2017. godine, on je komandant grupe Oružanih snaga Rusije u Siriji. Surovikin je komandovao ruskim trupama u Siriji više od godinu dana, duže od bilo kog oficira na ovoj funkciji. Za iskazanu hrabrost u vršenju vojne dužnosti u Sirijskoj Arapskoj Republici 8. decembra 2017. godine odlikovan je zvanjem Heroja Ruske Federacije.
31. oktobra 2017. godine, ukazom predsednika Rusije, general-pukovnik Surovikin je, kao što su i predviđali pojedini ruski mediji, postavljen na dužnost glavnokomandujućeg Vazdušno-kosmičkih snaga.
Šesnaestog avgusta 2021. godine unapređen je u čin generala armije.
Od juna 2022. godine postalo je poznato da je general Surovikin komandovao grupom "Jug" ruskih trupa u Ukrajini.
Početkom oktobra, ministar odbrane Sergej Šojgu ga je imenovao za "komandanta Združene grupe snaga u zoni specijalne vojne operacije."
Lice sa poternica
U izveštaju "Hjuman rajts voča", objavljenom u oktobru 2020, Surovikin se pominje kao jedan od komandanata, koji "verovatno" – ili bi trebalo reći "very likely", budući da se ocena ne zasniva na bilo kakvoj činjenici – "snosi komandnu odgovornost za ratne zločine", uključujući i "napade na privatne kuće, škole, bolnice i pijace, koje su izvršile ruske trupe tokom ofanzive na Idlib 2019-2020."
Organizacija "Hjuman rajts" nikad nije previše marila za stvarne ratne zločine. Da jeste, prvo bi optužila američku armiju za mnogo gore stvari. Ali ovakvu ocenu Surovikin je bez sumnje nečim zaslužio.
"I istraga `Njujork tajmsa` iz 2019. godine", kaže Bi-Bi-Si, došla je do sličnog zaključka. To su, zar ne, ozbiljni mediji?
U februaru 2022, Surovikin je dospeo na listu sankcija Evropske unije jer je, citiramo, ponovo "veoma verovatno", odgovoran "za aktivnu podršku i sprovođenje akcija... koje podrivaju i ugrožavaju teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost Ukrajine, kao i stabilnost i bezbednost u Ukrajini".
Njegovo ime se danas nalazi i na poternici zloglasne Ukrajinske službe bezbednosti, mada sumnjamo da general na to obraća pažnju.
"Prvi kombinovani general"
Sve to nije moglo da promakne pažnji zapadnih medija. Prema tim (zapadnim) izveštajima, on nosi nadimak "General Armagedon" zbog svoje navodne surovosti, iskazane ne samo protiv neprijatelja u ratu već i prema potčinjenima.
"Politiko" primećuje da generalu Surovikinu "teror i masakri nisu strani" i za tu tvrdnju nudi "dokaz". U čečenskom ratu je, navodno, pozivao na "ubijanje tri Čečena za svakog poginulog ruskog vojnika". Pitamo se zašto nije tražio stotinu Čečena prema već oprobanoj i "uspešnoj" strategiji Nemaca u Drugom svetskom ratu.
Ipak, čak ni zapadnim analitičarima ponekad ne promakne istina – pogotovu kad ona bode oči. Neki među zapadnim komentatorima primećuju da kod Surovikina "postoji veća taktička koherentnost nego pod njegovim prethodnikom, generalom Aleksandrom Dvornikovim".
"Njegova vojna taktika potpuno krši pravila ratovanja," tvrdi "Politiko", "ali se ona, nažalost, pokazala veoma efikasnom u Siriji." Da li je Zapad ikad poštovao "pravila ratovanja", počev od kolonijalnih ratova pa sve do današnjeg doba? Recimo, u Jugoslaviji 1999?
Prema rečima neimenovanog britanskog vojnog obaveštajca: "Kao vojni strateg, Surovikin ima reputaciju efikasnog komandanta, iako je on zapravo nemilosrdan." Ovakvim ocenama nema se šta dodati, osim jedne napomene: ljudi, nažalost, ginu u ratu, i upravo zato je rat rat. Vojnici nisu milosrdne sestre. Rat je poziv vojnih lica. Između ostalih, i generala Surovikina. A Zapad je učinio sve da do ovog rata dođe.
Kako zaključuje Bi-Bi-Si, "neuobičajena javna objava o imenovanju novog komandanta koji će voditi ruske trupe u ratu u Ukrajini poslala je jasnu poruku: Moskva udvostručuje napore da pobedi po svaku cenu."
Zapravo, Surovikin je, prema rečima ruskih medija, "prvi `kombinovani` general koji predvodi ovu vrstu trupa, koje uključuju vazduhoplovne snage, trupe protivvazdušne i protivraketne odbrane, pa čak i kosmičke trupe."
Da je zaista reč o promeni ruske strategije prema Ukrajini – u skladu sa okolnostima, jer Rusija sada ratuje sa čitavim Zapadom, potvrđuju neki potezi novog glavnog komandanta. Svega dva dana nakon imenovanja generala Surovikina za komandanta snaga Rusije u Ukrajini, otpočeli su opsežni raketni napadi na energetsku strukturu Ukrajine, koji se nastavljaju i postepeno lome kičmu kijevskoj hunti. Koliko će kijevski režim moći da ih izdrži, čak i uz izdašnu, vojnu i finansijsku pomoć koja mu neprekidno pristiže sa Zapada?
"Mi ih meljemo"
Da li će general Surovikin zaista uspeti da uspešno dovrši specijalnu operaciju u Ukrajini, realizujući njene osnovne ciljeve, kao što je "demilitarizacija"?
Videćemo. Sada, uz Surovikina, nastupa još jedan "ruski general" – "general Zima".
Ne bi trebalo ruske uspehe u demilitarizaciji Ukrajine meriti na osnovu geografskih karata.
Bivši švajcarski obaveštajac Žak Bo primetio je da su zapadni političari i mediji naterali Ukrajinu da brani teritoriju kao što je to činila Francuska u Prvom svetskom ratu. Da brani svaki kvadratni metar zemlje, u situaciji "poslednje bitke."
"Ironično, time je Zapad Rusima samo olakšao posao", zaključuje Bo. "U stvari, da bi postigli svoje ciljeve, Rusi uopšte ne moraju da napreduju – bilo bi dovoljno da sami Ukrajinci dođu i poginu." Oni to uporno i rade, ili su na to naterani.
Za razliku od kijevske hunte, bezuslovno poslušne Zapadu, prema rečima generala Surovikina, Rusi imaju sasvim drugačiju strategiju. "Ne težimo velikoj brzini napredovanja, štitimo svakog vojnika i uporno 'meljemo' neprijatelja... Time ne samo da su minimalizovani naši gubici, već se značajno smanjuje i broj žrtava među civilnim stanovništvom."
Režim u Kijevu, ukoliko Surovikin nastavi sa udarima po infrastrukturi (a nema sumnje da će nastaviti), uskoro neće moći da obezbedi ni najelementarnije uslove za život u sada već bivšoj Ukrajini.
Da li je sada poslednji čas da Zelenski moli za mir, pre nego što se Ukrajina jednostavno raspadne?
Nema jutarnje kafe za neprijatelje Rusije
Ruska strategija ne teži spektakularnim rezultatima i potpuno je drugačija od one američke u Iraku ili Avganistanu na primer, koja se nimalo nije obazirala na civilne žrtve. Ova strategija je možda "spora", ali je uporna i metodična; zasniva se na iscrpljivanju neprijatelja, što nas vraća u epohu "industrijskog ratovanja." General Surovikin je, razume se, dobro svestan osnovnih pravila vođenja rata.
"Mi ih metodično meljemo", podvukao je Surovikin. Postalo je čuveno i njegovo, sada već ispunjeno obećanje: "Jutro za neprijatelje Rusije više neće počinjati kafom."
Rusija je možda protiv svoje volje ušla u ovaj sukob, ali nema nameru da se iz njega povuče, pogotovu ne podvijenog repa.