Teror uz odobrenje Zapada: Zašto Ukrajina ratuje protiv civila?

Danas je u Donjecku dan žalosti zbog ubijenih tokom ukrajinskog granatiranja grada. Kijevski režim je napao centar Donjecka u nedelju, 21. januara, kada su ljudi išli po namirnice, znajući da tamo nije bilo vojnih ciljeva.

Prema rečima v.d. ministra zdravstva Donjecke Narodne Republike Dmitrija Garceva, poginulo je 28 ljudi, dok je 21 osoba hospitalizovana. Rusija je zatražila hitnu sednicu UN i međunarodnu reakciju zbog ovog terorističkog akta, međutim "civilizovani svet" već deceniju ne mari za ruske civile u Donbasu.  

Deset godina terora

Nakon "Majdana" i smene vlasti tokom "obojene" revolucije, novi kijevski režim 13. aprila 2014. godine pokreće "antiterorističku operaciju" u Donbasu. Već u septembru Donjeck je prvi put granatiran, tada iz raketnog sistema "Smerč". Ranjene su četiri osobe i srećom niko nije poginuo. 

Nakon toga ukrajinska vojska počinje redovno da koristi artiljeriju i avijaciju protiv Donjecka i Luganska, i taj teror traje već deset godina. Međutim, životi civila nikada nisu zanimali ni OEBS, ni druge međunarodne organizacije i zapadne političare, koji su jednostavno ignorisali činjenice i dokaze. 

Danas je deveta godišnjica ubistva civila u Donjecku, kada je ukrajinska artiljerija gađala autobusku stanicu u gradu. Tada je poginulo osam ljudi, još 26 je bilo ranjeno. Međutim, niko sem Moskve nije osudio napad na civile što je omogućilo dalje napade. 

Ista situacija je i danas. Napad Oružanih snaga Ukrajine na pijacu u Donjecku je varvarski teroristički akt protiv civilnog stanovništva Ruske Federacije, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

"Teroristički napadi kijevskog režima svedoče o nedostatku volje za mir i rešavanje sukoba diplomatskim metodama. Želja Zapada da preko ukrajinskih marioneta Rusiji nanese 'strateški poraz' naterala je Kijev na nepromišljene korake. Rusija poziva međunarodne strukture i vlade da osude napad, u suprotnom, njihovo ćutanje će značiti odobravanje ubijanja civila", navodi se u saopštenju Ministarstva.

Teror kao način zastrašivanja 

Granatiranje gradova gde nema vojnih objekata je klasičan teroristički akt koji ima za cilj zastrašivanje ljudi. Nijedan artiljerijski sistem, nijedan projektil nije moguće upotrebiti bez naređenja. Kako kažu u ruskoj vojsci: svaka naredba ima ime i prezime. Greška ili nasumično granatiranje grada nisu mogući. Svaki artiljerijski sistem ima koordinate, svako naređenje je pismeno. U naredbi je detaljno navedeno gde i šta treba gađati, koja vrsta municije se koristi i u kojoj količini. 

Glavni cilj granatiranja civila je teror. Ukrajinska vojska na sve načine pokušava da zastraši Ruse. Kao prvo, Kijev pokušava da ih natera da žive u svakodnevnom strahu i stresu. Drugo, uz pomoć straha i nesigurnosti Kijev pokušava da izazove nezadovoljstvo javnosti zbog navodne "nesposobnosti vlasti da zaštiti građane". Treće, ukrajinska strana misli da time može da primora Moskvu na neke kompromise.

Međutim efekta nema, jer je reakcija stanovništva suprotna: ljudi, kako u Donbasu tako i u Belgorodu još više žele pobedu Rusije jer znaju da je to jedini način da se zaustavi granatiranje civila. 

Takođe treba naglasiti da ukrajinska vojska uvek gađa civile kada trpi neuspeh na prvoj liniji fronta. Na taj način Kijev pokušava da stvori medijski efekat da pobeđuje na frontu i da odvuče pažnju sopstvenog stanovništva od neuspeha. 

Šef Donjecke narodne republike Denis Pušilin, komentarišući za kanal Rusija24 granatiranje pijace, govori da ruska vojska udaljava liniju fronta od Donjecka i da ukrajinske trupe zbog toga iskaljuju bes na civilno stanovništvo.

"Metode se ne menjaju: čim je gora situacija neprijatelja na bojnom polju, tim češće oni pokušavaju da iznesu bes na civilno stanovništvo. Neljudi. Ovde vidimo zavisnost u smislu da su sposobnosti neprijatelja sve manje, zato čim se ukaže prilika, pokušavaju da je iznesu na civilno stanovništvo", rekao je Pušilin.

Odsustvo reakcije je isto reakcija

Iako kijevski režim već deset godina bombarduje Donbas, zapadni mediji i političari pri vlasti nikada nisu zvanično osudili Ukrajinu za ubistva civila. Granatiranje Donjecka, kao ranije Belgoroda, nisu izuzetak. Zvanično je smrt 28 ljudi osudio Generalni sekretar UN Antonio Gutereš. Papa Francisko takođe "oštro osuđuje udare na Donjeck i snažno poziva na početak pregovora", izjavio je predsednik Svetskog saveza staroveraca Leonid Sevastjanov.

Međutim to je sve. Zapadni političari su u najbolju ruku uzdržani, dok mediji već 10 godina "ne mogu da utvrde" ko stalno granatira Donjeck i Lugansk, a odskoro i Belgorod. Nakon svakog novog granatiranja slede suvi izveštaji sa proukrajinske pozicije ili prepisivanje izveštaja ukrajinskih zvaničnika.

Ne treba biti veliki poznavalac balistike kako bi se utvrdilo da su sva oštećenja na zgradama u Donjecku sa zapadne strane, odakle se i pucalo, ali većini medija analiza nije ni cilj, a ni jača strana. 

Dok se većina aktuelnih političara i vojnih lica uzdržava da kaže ono što misli ili tvrde da "Ukrajina ima pravo da se brani" (tako što će gađati civile), "bivši" zvaničnici i vojnici govore sve što im je na umu.

Na primer, bivši načelnik štaba vojne misije NATO-a u Moskvi Hari Tabah rekao je da Ukrajina ne treba da se uzdržava u svojim metodama protiv Rusije, čak i ako one dovedu do ubijanja ljudi. U prilog svojim rečima on je naveo da se divi američkom bombardovanju Hirošime i Nagasakija i navodnom "ubijanju polovine stanovništva" Nemačke zarad pobede u Drugom svetskom ratu. 

Uzimajući u obzir da ne postoje "bivša" vojna lica i da oni govore ono što aktuelni političari i komandanti misle, ne treba se čuditi zašto zapadni mediji ne reaguju na granatiranje civila. Odsustvo reakcije je isto reakcija.