Jedinice Vojske Ruske Federacije raspoređene u zoni Specijalne vojne operacije su od početka januara na gotovo svim pravcima ostvarile nekoliko uspeha na taktičkom nivou.
Da ruske snage napreduju, konačno je priznao i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, koji je sa govornice Svetskog ekonomskog foruma u Davosu na pitanje da li Ukrajina i dalje pobeđuje ili jednostavno ne gubi odgovorio:
"Situacija na ratištu je izuzetno teška. Rusija trenutno aktivno napreduje na mnogim frontovima i, naravno, velika ofanziva koju su Ukrajinci izveli prošlog leta nije dala rezultate kojima smo se svi nadali... Nikada ne treba da potcenjujete Rusiju."
Razlog za ovakav razvoj događaja od početka 2024. godine je iscrpljenost ukrajinske vojske, izazvana katastrofalnim gubicima pretrpljenim tokom pomenute "velike ofanzive".
Sa druge strane, ruske snage su intenzivirale udare iz vazduha – naročito po ciljevima, tačnije objektima i postrojenjima ukrajinskog vojnoindustrijskog kompleksa u dubini teritorije. Stoga Kijev nije u stanju da popravi staro ili proizvede novo naoružanje, a istovremeno paketi pomoći iz SAD i EU su i dalje pod znakom pitanja.
Sve ovo pratilo je i konstantno odlaganje usvajanja novog zakona o mobilizaciji u Vrhovnoj radi, uprkos apelu vrha ukrajinske vojske da je neophodno mobilisati još 500.000 ljudi.
Tako dok ruske snage oslobađaju sve više teritorije iz dana u dan, ukrajinska vojska uzvraća granatiranjem gradova i ubijanjem civila, a poslednji veći napad zabeležen je u Donjecku. Tom prilikom poginulo je 28 civila, a više od 30 je ranjeno.
Hersonski i Zaporoški pravac
Nakon niza pokušaja desanta manjih razmera i uspostavljanja mostobrana na desnoj obali Dnjepra izvedenih tokom jeseni, ukrajinska komanda je odustala od ove samoubilačke taktike.
Ipak, jedan manji deo pripadnika ukrajinske mornaričke pešadije i dalje se nalazi u selu Krinki, a teritorija pod njihovom kontrolom je od početka januara drastično smanjena. Budući da su položaji kijevskih trupa konstanto izloženi artiljerijskim, raketnim i napadima jedrećih avio-bombi, a samo selo gotovo sravnjeno sa zemljom, upitno je da li i koliko ukrajinskih marinaca se i dalje nalazi tamo.
Njihov položaj otežalo je i delimično zamrzavanje Dnjepra, jer su čamci sa pojačanjima, opremom, hranom i medicinskim zalihama zbog sporije brzine kretanja postali laka meta za operatere ruskih malogabaritnih dronova.
Što se tiče Zaporoškog dela fronta, na njemu nisu zabeležene veće borbe od početka nove godine, a poznato je da su ruske snage uspele da vrate deo rovova južno od Robotina i zapadno od Verbova.
Donjecki pravac i sudbina Avdejevke
Veće borbe i napredak ruske vojske na Donjeckom pravcu zabeleženi su na tri mesta: zapadno od oslobođene Marjinke, u zoni između Peskija i Pervomajskog i naravno u Avdejevki.
Iz Marjinke ruske jedinice kreću se uzduž puta O0510, u pravcu susedne Georgijevkem, u kojoj su zauzele položaje na njenim istočnim obroncima. Slična je situacija i u Pervomajskom, jer su se ruske snage pozicionirale u južnom delu periferije ovog mesta.
Naravno kao i tokom jeseni najžešći okršaji vode se oko i u samoj Avdejevki – gradu od ogromnog strateškog značaja za obe strane.
U pitanju je najutvrđeniji grad u zoni SVO, u kom su ukrajinske snage gradile fortifikacije, podzemne objekte, sisteme rovova i bunkere od 2014. godine, i koji ujedno predstavlja poslednji veći bastion na ovom delu fronta. Za rusku vojsku je oslobađanje Avdejevke od ključnog značaja, jer su Ukrajinci u poslednjih devet godina ovo mesto koristile za napade na obližnji Donjeck.
Glavni pravci napada ruskih snaga su do skoro bili usmeren ka selima Severnoe jugozapadno, Stepovoe i Berdiči severozapadno od Avdejevke, sa ciljem presecanja ključnih komunikacija i izolacije ukrajinske grupacije u gradu.
Međutim početkom januara fokus napada preusmeren je na južni i jugoistočni deo grada, gde su nakon zauzimanja rovova i utvrđenja jedinice ruske vojske napravile proboj i sada se nalaze u stambenim četvrtima na jugu Avdejevke.
Pored toga, borbe se vode na severnim i severoistočnim obroncima grada, gde su ruske snage, takođe, zauzele nekoliko manjih naselja. Ukoliko se napredak nastavi istim tempom, a ukrajinska komanda ne bude imala dovoljno ljudi i sredstava da pošalje kao pojačanje borcima unutar grada, Avdejevka bi se uskoro mogla naći pod ruskom kontrolom.
Okolina Artjomovska, Lugansk i Harkov
Zapadno i južno od Artjomovska, linija fronta proteže se od sredine Bogdanovke do Ivanovskog, i dalje ka Klešejevki i Andrejevki koja je pod ruskom kontrolom. U širem rejonu, severoistočno od Artjomovska ruske jedinice oslobodile su selo Vesjoloe, o čemu je već bilo reči.
Najveći uspeh kada su u pitanju Luganski i Harkovski deo fronta, ruske snage ostvarile su u okolini sela Kromalne na granici između dve oblasti. Takođe, zabeleženo je i približavanje jedinica ruske vojske selu Kotljarovka u Harkovskoj oblasti.