Za razliku od Srba, pravoslavni Rusi slave dan svetog Save Srpskog, prvog srpskog arhiepiskopa i učitelja, osnivača rusko-srpskog bratstva, 25. januara. Kao što je dobro poznato, Rastko Nemanjić je pobegao na Svetu Goru posle susreta sa ruskim monahom i tamo se zamonašio u Ruskom manastiru.
Jelena Osipova, doktor filologije, vanredni profesor Katedre za slovensku filologiju na Pravoslavnom univerzitetu "Svetog Tihona" kaže da se u Rusiji već skoro 25 godina održavaju svečanosti u čast Svetog Save Srpskog u pravoslavnim školama, pošto je Sveti Sava i pokrovitelj škola i nije nimalo slučajno da se kod njih slavi na dan svete Tatjane.
"Trudimo se da obnovimo u našem narodu, a posebno u mladim srcima, svest o našim viševekovnim istorijskim, duhovnim i kulturnim vezama. Ta svest kod nas Rusa, sada budi toliko nama neophodno istorijsko pamćenje i daje nadu da će po molitvama velikog srpskog i vaseljenskog svetitelja Save, naši narodi odoleti velikim iskušenjima sadašnjeg vremena i da ćemo se vratiti na naš, Bogom, zapovedani put", kaže Osipova.
Osipova, koja je i jedan od organizatora događaja, dodaje da tradicija tih svetosavskih priredbi postoji bez prekida od 1995. godine, da ih organizuje profesor Ilja Čislov i Društvo rusko-srpskog prijateljstva, kao i da se sada ta tradicija nastavlja na Pravoslavnom Sveto-Tihonovskom univerzitetu u Moskvi na prostoru hrama Svetog Nikolaja Mirlikijskog.
"Danas, 26. januara, u 19.00 časova, na Pravoslavnom humanitarnom univerzitetu Svetog Tihona održaće se već tradicionalno veče 'Sveti Sava - Stub Srbije'. Učestvovaće srpski gosti i ruski istraživači, koji proučavaju zaostavštinu Svetog Save u uvek aktuelnom kontekstu rusko-srpskih odnosa", navela je Osipova.
"O viševekovnim vezama naših naroda svedoči i freska Svetog Save i prepodobnog Simeona u Arhangeljskoj katedrali Moskovskog Kremlja. U 18. veku, zahvaljujći Savi Vladislavoviću Raguzinskom, koji je u jednom naselju osnovao na granici Rusije i Kine crkvu u čast Svete Trojice i Save Srpskog, taj gradić je dobio ime 'Troickosavsk', upravo vezano za Svetog Savu", ukazuje Osipova i dodaje da su, nažalost, posle antiruske revolucije 1917. godine, te veze prekinute.
Ona ističe da se poslednjih decenija, ta svest polako obnavlja.
"Tome je mnogo doprineo naš ruski vajar Vjačeslav Klikov, autor spomenika Svetom Savi na Vračaru. Hram je ukrasio divnim mozaikom, koji je izrađen po projektu Ruske akademije umetnosti", zaključuje.