Rusija
Zapadni sistemi PVO nemoćni spram ruskih raketa: Zašto je S-400 superiorniji od NATO ekvivalenata
Mihejev je dodao da je S-400 dokazao sposobnost da uništi balističke i druge vrste raketa u realnim borbenim uslovima, nasuprot zapadnjačkim ekvivalentima
Generalni direktor ruske državne kompanije "Rosoboroneksport" Aleksandar Mihejev je na Svetskom odbrambenom forumu u Saudijskoj Arabiji izjavio da su iskustva iz SVO ukazala na velike nedostatke sistema PVO zapadne proizovdnje.
Prema tvrdnjama Mihejeva, zapadni sistemi imaju skoro stoprocentnu stopu neuspeha kada je u pitanju presretanje balističkih raketa, što potvrđuju rezultati sa terena.
"Iskustva iz Specijalne vojne operacije pokazala su da savremeni zapadni sistemi PVO promašuju balističke rakete u gotovo 100 odsto slučajeva", istakao je on i naglasio superiornost ruskog sistema S-400.
"S-400 'trijumf' je najbolji sistem PVO dugog dometa na svetu. 'Rosoboroneksport' konstantno radi na promociji ovog sistema partnerima na Bliskom istoku, koji pokazuju sve veće interesovanje za zaštitu svojih teritorija i ključnih infrastrukturnih objekata od pretnji iz vazduha", rekao je generalni direktor.
On je dodao da je S-400 dokazao sposobnost da uništi balističke i druge vrste raketa u realnim borbenim uslovima, nasuprot zapadnjačkim ekvivalentima, ako ih tako možemo nazvati imajući u vidu njihovu (ne)efikasnost u SVO.
Prilikom naglašavanja prednosti ruskog sistema, Mihejev je naglasio da S-400 može presretati veće mete na dometima do 400 km, taktičke balističke i krstareće rakete na dometima do 60 km.
Naravno maksimalan efektivan domet svakog sistema PVO zavisi od vremenskih uslova, dimenzija, visine, putanje i naravno radarskog odraza cilja, zbog čega su deklarativni podaci sa testiranja u kontrolisanim uslovima uvek drugačiji od onih stečenih u borbi.
Radar sistema u zavisnosti od svih navedenih faktora, može otkrivati ciljeve u vazduhu na udaljenostima do 600 km, a obaranje se može izvršiti na različitim visinama do gotovo 30 km, zahvaljujući savremenim raketama.
Generalni direktor "Rosoboroneksporta" nije istakao na koje konkretno zapadne sisteme misli, pa se pretpostavlja da su njegove kritike usmerene na opštu nesposobnost i neprilagođenost zapadnih sistema PVO savremenim pretnjama i uslovima ratovanja.
Razlike u konceptu PVO i učinak "patriota"
Uzrok za drastičnu razliku u efikasnosti sistema protivvazduhoplovne odbrane pri suočavanju sa savremenim pretnjama je različita strategija i koncepcija PVO u kompleksnim sistemima odbrane svake države.
Tako su zapadni i ruski sistemi razvijani uzimajući u obzir različite pretnje i u skladu sa postojećim vojnim doktrinama. Stoga je Rusija, odnosno Sovjetski Savez, fokus usmerila na integrisanje sistema PVO radi zaštite od najrazličitijih pretnji - naročito strateških bombardera na velikim visinama i krstarećih raketa.
Rezultat je izuzetno složena višeslojna mreža međusobno povezanih sistema i radara različitih dometa, koja se do sada pokazala kao izuzetno efikasna. Tako su na primer krstareće rakete "storm šedou", nakon prvobitnih uspeha ukrajinske strane u njihovoj upotrebi, obarane zahvaljujući koordinaciji radara dugog dometa u sklopu S-400 i sistema kratkog dometa "pancir".
Ovo je pokazalo i fleksibilnost ruske mreže PVO, tačnije mogućnost prilagođavanja posade i sredstava koje koriste novim pretnjama i njihovim specifičnim karakteristikama.
Sa druge strane, zapadni sistemi, pogotovo iz NATO zemalja razvijani su u skladu sa idejom interoperabilnosti sistema svake države članice, uz naglašavanje značaja zajedničke odbrane upotrebom raznovrsnih sredstava.
Ovakav pristup doprineo je znatno decentralizovanijoj mreži u odnosu na rusku, pa se tako dešavalo da bespilotna letelica dođe od Ukrajine do Hrvatske, a da je navodno niko ne uoči i definitivno ne obori. Takođe, zabeleženo je i nekoliko slučajeva da su ukrajinske rakete zemlja-vazduh u pokušaju obaranja ruskih krstarećih raketa završavale u Poljskoj, a da poljska vojska nije bila u stanju da ih presretne.
Što se tiče samog "patriota", kog je Mihejev sigurno imao na umu, njegov učinak je kroz istoriju bio promenjiv, pa tako tokom "Pustinjske oluje" 1991. godine, američki sistem nije bio u stanju da obori taktičke balističke rakete iračke vojske iz šezdesetih godina "skad-b".
Nakon toga SAD su radile na unapređenju sistema, koji je bolju reputaciju stekao tokom Invazije na Irak 2003. i u obaranju raketa hutskih raketa od 2015. godine. Ipak, tokom SVO i može se reći prvog susreta sa savremenim i izuzetno kvalitetnim krstarećim i balističkim raketama, "patriot" se nije baš proslavio pa je tako nekoliko lansera uništeno i oštećeno.
Uprkos tvrdnjama ukrajinskih vlasti da je američki sistem oborio ruski "kinžal", za ovo ne postoje pouzdani dokazi, osim ostataka bombe za probijanje betona BETAB-500 kojima se gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko hvalio, misleći da su u pitanju ostaci hipersonične rakete.
Takođe, krajem januara 2024. godine, Ukrajina je priznala da njihovi sistemi PVO, uključujući i "patriot", ne mogu da obore nijednu modernizovanu supersoničnu raketu H-22. Od početka SVO, Rusija je lansirala oko 300 raketa H-22 radi uništavanja ključnih vojnih objekata, postrojenja i položaja, a ukrajinske snage nisu uspele da obore ni jednu od njih.
