Pre nekoliko godina Rusija je optužena za mešanje u američke političke procese. Sada se dogodilo suprotno. Američka unutrašnja politika uvlači ruski faktor, kog predstavlja predsednik Rusije Vladimir Putin, u sopstveni izborni proces.
Novinar Taker Karlson je izrazito ideološki nastrojen čovek koji predstavlja određeni politički tabor. On je u Moskvu doneo duboki duh unutrašnje američke konfrontacije, piše ruski analitičar Fjodor Lukjanov.
"Karlson je, verovatno bio lično radoznao da čuje mnogo od ranije nepoznatih stvari o našim (ruskim) okolnostima, ali cilj nije bio učenje ili širenje vidika. Intervju sa Putinom bio je izazov za establišment u njegovoj domovini", smatra on.
Cilj je bio da se probije kroz konvencionalni narativ, podržan od strane mejnstrim medija.
Ono o čemu je Putin govorio je nevažno. Reputacija ruskog predsednika je dobra stvar za Karlsona.
Da li je to dobro za Rusiju ili ne, diskutabilno je. Svaka umešanost u tuđe svađe može imati razne posledice. I ne uvek one koje možemo predvideti.
Koliko možemo da zaključimo, rusko rukovodstvo nema nameru ili ambiciju da preoblikuje Ameriku. Njeni ciljevi ovde su više o uticaju na određeno pitanje.
Pošto je nemoguće da Kremlj ubedi svoje zvanične kolege preko okeana – ma koliko razumnih argumenata bilo izneto – racionalan kurs je da doprinese njihovim svađama u nadi da će ti isti protivnici dublje ući u sopstvene probleme.
U međuvremenu, hipertrofirana pažnja sveta na ovaj intervju pokazuje da postoje slabosti i da ih druga strana oseća.
Ko će se ispostaviti kao koristan idiot (tako je Hilari Klinton nazvala Karlsona) otkriće se nešto kasnije.