Zapadne zemlje se vraćaju razvoju nuklearne energije, koju je EU konačno prepoznala kao ekološki prihvatljivu, piše "Figaro", dodajući, međutim, da Zapad najviše brine dominacija Rusije na tržištu obogaćenog uranijuma.
Na planeti je dovoljno nalazišta uranijuma do 2100. godine, ali samo nekoliko zemalja ga kopa.
Kazahstan, Kanada, Namibija i Australija čine do 80 odsto proizvodnje ovog minerala, a do 2040. godine ovog nuklearnog goriva će biti potrebno gotovo dvostruko više.
Problem za Zapad je, međutim, to što se polovina svetskih kapaciteta potrebnih za obaveznu fazu obogaćivanja uranijuma, nalazi upravo u Rusiji.
"Za razliku od zapadnih kompanija u nuklearnom biznisu, 'Rosatom' je uključen u svaki deo lanca snabdevanja, od vađenja rude do obogaćivanja i isporuke goriva. Kompanija je isto toliko izraz geopolitičke moći Kremlja koliko i vrlo profitabilan biznis", pisao je ranije "Blumberg".
Moskva tako isporučuje više od 20 odsto obogaćenog nuklearnog goriva za američke nuklearne elektrane.
Antiruske sankcije nisu korišćene za oblast nuklearne energije, ali EU i SAD strahuju da bi Kremlj u svakom trenutku mogao da obustavi snabdevanje.
Zato ulažući u razvoj svojih kompanija za obogaćivanje uranijuma, Zapad pokušava da potkopa liderstvo Rusije u nuklearnoj energiji.
Vašington namerava da zaustavi ruski uvoz od 2028. godine i u tu svrhu gradi sopstveni lanac snabdevanja nuklearnim gorivom spremnim za upotrebu.
"Napori za diverzifikaciju od ruskih zaliha izgledaju kao Frankenštajnovo čudovište", poručila je letos ova kompanija, tvrdeći da, iako zapadne zemlje imaju pojedinačne delove lanca snabdevanja nuklearnim gorivom, nijedna nacija ne može da se takmiči sa brendom vertikalne integracije – onim koji radi ceo posao na putu dobijanja ovog goriva", poručio je letos ruski "Rosatom".
Za sada, Moskva dominira tržištem, a ne samo da istočnoevropske zemlje ostaju zavisne od njenog uranijuma za svoje reaktore sovjetske proizvodnje, već je i Zapad trenutno nesposoban da se oslobodi zavisnosti od Rusije u ovoj oblasti.