Nakon početka Specijalne vojne operacije, Zapadne zemlje su masovnim sankcijama pokušale brzo da unište rusku ekonomiju. Međutim, bez obzira na neviđene mere i rekordan broj restriktivnih mera, kojima može da "pozavidi" i Severna Koreja, Rusija ne da nije uništena, već je postala peta ekonomija sveta i prestiga Nemačku.
Sankcije nisu bile iznenađenje
Iako se na prvi mah činilo da Moskva nije bila spremna za toliki broj sankcija (preko 17.000), ispostavilo se da je ruska ekonomija mnogo jača nego što se mislilo. Pre svega jer se Rusija spremala za takav razvoj situacije. Treba napomenuti da su Zapadne države počele da uvode sankcije Moskvi još 2014. godine kada su se Krim i Sevastopolj nakon referenduma vratili u sastav Rusije, gde su i bili pre stvaranja SSSR-a.
"Već 10 godina naša zemlja je u situaciji sankcija, protivdejstva, trgovinskih ratova. Ako računamo danas, broj sankcija koje su najavljene našoj državi je bez presedana – 17.937 sankcija. Još jednom, u odnosu na bilo koju drugu državu toliki broj sankcija nije objavljen. Dakle, možemo sa vama da analiziramo šta je urađeno, kakvi su rezultati", rekao je krajem 2023. godine predsednik Državne Dume Vjačeslav Volodin.
Prema podacima MMF-a, Rusija je u 2023. godini zabeležila ekonomski rast od 2,2 odsto. Moskva se oporavila od blagog pada od 2,1 posto, koji je, pod pritiskom sankcija i početka Specijalne vojne operacije, zabeležen 2022. godine. Prema podacima Svetske banke, BDP Rusije usklađen sa paritetom kupovne moći u 2023. godini iznosio je 5,33 biliona dolara.
Čemu su se nadali na Zapadu?
Finansijske, trgovinske i lične sankcije prvenstveno su usmerene na smanjenje prihoda federalnog budžeta Ruske Federacije. Već početkom 2022. godine postalo je očigledno da je ruska privreda izdržala pritisak sankcija. Ruski budžet se pokazao otpornim na spoljne pretnje, pre svega zbog formiranih rezervi. U finansijskom sistemu je bilo dovoljno valute, a promišljene i blagovremene akcije Centralne banke Ruske Federacije zaustavile su sve negativne trendove.
Antiruske sankcije i ograničenja uvoza postali su pokretači ekonomskog rasta i razvoja domaće proizvodnje.
"Porast cena energenata povećao je budžetske prihode. Posebni administrativni regioni stvoreni 2018. godine postali su odlična platforma za razvoj poslovanja, a ograničenja prodaje imovine stranim kompanijama omogućila su da se obezbedi stabilnost kursa i zaštite interesi ruskih investitora", kaže za "RG" (Rossiйskaя gazeta) vanredni profesor Katedre za državne i opštinske finansije Ruskog ekonomskog univerziteta. G. V. Plehanov Marija Vališvili.
Poteškoće sada izaziva pooštravanje sekundarnih sankcija prema spoljnotrgovinskim partnerima Ruske Federacije. Međutim, finansijske i regulatorne vlasti nameravaju da brzo reše probleme koji su se pojavili, dodala je Vališvili.
Svaki naredni paket sankcija izgleda kao još jedan pokušaj destabilizacije ruske ekonomije, ali sve one negativno utiču pre svega na evropsku ekonomiju. Nemačka je najbolji primer koliko su sankcije besmislene i vode ka stagnaciji i degradaciji ekonomije bez ruskih energenata.
Preusmeravanje ekonomije
Sankcije nisu prošle bez posledica jer je značajan deo ruskog izvoza i uvoza bio pod restrikcijama, uvedena su tehnološka i transportna ograničenja, ograničen pristup finansijskom sistemu zapadnih zemalja, a rezerve Centralne banke su zamrznute.
Međutim ekonomski rast ruske ekonomije je prevazišao sve prognoze prošle godine, a ruski BDP, prema poslednjim podacima, porastao je za 3,6 odsto, rekao je predsednik Rusije Vladimir Putin na sastanku posvećenom ekonomskim temama. A Međunarodni monetarni fond (MMF) je ponovo povećao prognozu rasta ruskog BDP-a tokom ove godine, koji bi na kraju 2024, prema njihovim najnovijim prognozama, trebalo da iznosi 2,6 odsto, umesto 1,1 posto. Nova prognoza MMF-a, inače, predviđa bolju 2024. godinu za rusku ekonomiju čak i od Centralne banke Ruske Federacije.
Moskva je takođe osmislila socijalno-ekonomski plan za narednih šest godina, i sve više gleda ka Istoku. Iako kolektivni Zapad i dalje pokušava da ubedi sve da je on ceo svet, to nije ni blizu istine. Rusija je nakon početka SVO preusmerila svoju ekonomiju ka Aziji, Africi i Južnoj Americi. Moskva sjajno sarađuje sa Kinom, Indijom, Iranom, Brazilom, UAE, a od nedavno i sa Saudijskom Arabijom. Tome joj značajno pomaže i članstvo u BRIKS-u, ŠOS-u, Evroazijskoj uniji i drugim organizacijama.
Rusija je uspela da pronađe nova logistička rešenja i šeme plaćanja. Trenutna situacija je takođe ubrzala procese supstitucije uvoza u raznim oblastima i doprinela rastu investicija unutar zemlje, što je vidljivo i iz statistike. Nema nikakve sumnje da će ruska ekonomija nastaviti da raste, pre svega jer postaje sve više nezavisna, dok sankcije nastavljaju da uništavaju Evropsku uniju.