Rusija
Moskva upozorava: Nemci žele da se osvete za poraz Trećeg rajha? Šta dalje da očekujemo?
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije skreće pažnju da se u Nemačkoj priprema poseban zbornik svih govora Hitlera iz perioda 1933. do 1945, koji će postati dostupan široj javnosti, iako postoje neosporivi dokazi da je Hitler otvoreno priznao da želi da istrebi sve Slovene
Niz naučnih institucija u Nemačkoj, na čelu sa Institutom za savremenu istoriju Minhen-Berlin danas radi na stvaranju posebnog zbornika javnih govora Adolfa Hitlera iz perioda od 1933. do 1945. godine, koji će postati dostupan javnosti, kao i deci, upozorava portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
Zbornik će biti predstavljen u audio i tekstualnom formatu i biće objavljen uz dozvolu nemačkih vlasti, dodaje Zaharova.
"Od devedesetih godina prošlog veka na sličan način su 'proučavani' i objavljeni govori i naređenja firera iz perioda 1925-33. u 17 tomova, kao i dvotomni 'Hitler, Majn kampf: Kritičko izdanje', koji je od objavljivanja 2016. ponovo štampan 12 puta!"
"Umesto da se osudi sve što je povezano sa zločinačkim nasleđem jednog od najpodlijih i najstrašnijih likova u istoriji čovečanstva, u modernoj Nemačkoj, uz saglasnost vlasti, radovi i govori opsednutog Firera objavljuju se u navodno naučno-obrazovne svrhe. Vidimo samo jedno objašnjenje za ovo. Nemačke vlasti žele da se 'osvete' za poraz Trećeg rajha, koji je okupirao umove određenog dela nemačkog društva, a to se spolja manifestuje kao namerno pranje zločinačkih 'mrlja' nemačke istorije", naglasila je Zaharova.
Ovo potvrđuje i činjenica da Berlin uporno, i to godinama odbija da podrži rezoluciju koju je predložila Rusija, a koja ima za cilj borbu protiv veličanja nacizma i neonacizma.
Nemačka je dugo bila uzdržana tokom glasanja o ovoj rezoluciji, da bi od 2022. glasala protiv nje, podseća još Zaharova.
"Logična pitanja za nemačke vlasti su: Šta će se dalje dešavati i šta od njih možemo očekivati? Priznanje zasluga Adolfa Hitlera kao istaknutog državnika? Ili nešto drugo?", upozorava Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.
Zaharova je posebno istakla da je, kao posledica nacističke ideologije, u periodu od jula 1941. do avgusta 1945. na teritoriji bivšeg SSSR namerno ubijeno više od 7,3 miliona ljudi, uključujući i 18.000 dece. Samo tokom opsade Lenjingrada, koja je trajala 872 dana, umrlo je 1.093.000 građana, što je polovina stanovnika ovog grada.
U tom kontekstu, Moskva danas podseća i na razgovor Hitlera sa tadašnjim zamenikom premijera Rumunije i ministrom spoljnih poslova te zemlje iz 1941. godine, tokom kojeg je Hitler otvoreno priznao da planira da izvrši genocid Slovena:
"U budućoj Evropi treba da postoje samo dve rase: romanska i germanska. Ove dve rase moraju zajedno da rade u Rusiji kako bi uništili Slovene. Slovenska problematika je biološke prirode, a ne ideološke, i borbu protiv Slovena moraju da vode svi Evropljani. Moja misija je, ako uspem, da uništim Slovene", rekao je tom prilikom Hitler, na šta danas podseća Moskva.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije skreće pažnju i na to da je Hitler, govoreći o opsadi Lenjingrada, izjavio da Nemci "nisu zainteresovani da se u tom gradu sačuva makar deo njegovih stanovnika".
"Postoje neosporivi dokazi da je vojno rukovodstvo nacističke Nemačke ranije isplaniralo istrebljenje civila i ratnih zarobljenika u cilju uništenja državnosti Sovjetskog Saveza i osvajanja novih teritorija", poručuje Moskva.
