Nijedna država garant Miniskih sporazuma nije osudila Kijev jer nije poštovao dogovoreno, iako je Rusija više puta ukazivala na to, rekla je portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova na brifingu za novinare.
Kako se kasnije ispostavilo, Berlin i Pariz su potpisali sporazume samo kako bi Kijev imao dovoljno vremena da ojača vojsku i snabde je oružjem, podsetila je Zaharova.
To su bez trunke žaljenja priznala bivša kancelarka Anšela Merkel i bivši predsednik Fransoa Oland, koji su svojevremeno bili ponosni na svoj doprinos u sklapanju sporazuma.
"Pre tačno devet godina u Minsku, zahvaljujući ogromnim naporima posrednika iz Rusije, Nemačke i Francuske, dogovoren je niz mera za sprovođenje Minskih sporazuma, koji je osmišljen da bi se stalo na kraj građanskom ratu na jugoistoku Ukrajine. Potpisale su ga sve strane u sukobu – Kijev, Donjeck i Lugansk. Dokument je odobren Rezolucijom 2202 Saveta bezbednosti UN", podsetila je.
Paket mera je bio jedinstvena šansa da za mir u Ukrajini, ali ju je kijevski režim propustio, dodala je i naglasila da Kijevu nisu ni pomišljali da počnu da primenjuju postignute dogovore i namerno su ignorisali svoje obaveze.
"Ključni uslov za obezbeđivanje sveobuhvatnog, dugoročnog i održivog rešenja bilo je uspostavljanje uzajamnog poštovanja i direktnog dijaloga Kijeva i s druge strane Donjecka i Luganska. Ali i Petar Porošenko, i Vladimir Zelenski su kategorički odbacili samu ideju o direktnoj komunikaciji sa onima koji su zastupali interese Donbasa. Stanovnike regiona nisu smatrali ljudima, otvoreno ih nazivajući 'ološem'", rekla je Zaharova.
Rusija nije mogla da stoji po strani, nije joj preostalo ništa drugo nego da pokrene Specijalnu vojnu operaciju zarad zaštite civila DNR i LNR u skladu sa članom 51 Povelje UN, naglasila je. "Nismo mogli da ostavimo ruski narod da ga nasilni sledbenici Bandere rastrgnu", rekla je.
Kijevski režim je svih ovih godina pokušavao da iskrivi istinu o strašnim događajima koji su prethodili državnom prevratu u Ukrajini 2014. godine i koji su odneli život hiljada ljudi i osakatili sudbinu miliona, istakla je Zaharova.
Podsetila je na događaj koji je postao prekretnica događaja na Evromajdanu u Kijevu od kojeg je prošlo deset godina.
Tog 18. februara su navodno mirni antivladini protesti naglo prerasli u nasilne akcije u kojima je spaljeno sedište vladajuće "Partije regiona" usled čega je poginulo dvoje ljudi, podsetila je Zaharova.
Zapadni organizatori i koordinatori uličnih nereda motivisali su demonstrante da idu dalje, te je u samo dva dana sukoba 18. i 19. februara ubijeno je 29 demonstranata i 11 pripadnika snaga reda, a stotine ljudi su povređene.