Ne tako davno posetili smo Kazanj, glavni grad Tatarstana, republike u sastavu Ruske Federacije. Većinsko stanovništvo čine Tatari (52 posto) i Rusi (39 posto). Zvanični jezici su tatarski i ruski.
Hrišćani i muslimani na području savremenog Tatarstana imaju vekovno iskustvo zajedničkog života. Iako nije uvek bilo tako, danas mogu da služe kao primer uspešne simbioze. Tatarstan je danas nadaleko poznat po nivou mira i sloge, prijateljstva i bratske međusobne podrške hrišćana i muslimana.
Posetili smo Kazanjsku eparhiju, koja je udaljena od Moskve 800 kilometara, gde nas je u velikoj zimskoj mećavi ugostio mitropolit kazanjski i tatarstanski Kiril, koji je bio naš vodič kroz istoriju odnosa dva naroda i dve vere. Značajnu ulogu u procesu uspostavljanja harmonije u suživotu hrišćana i muslimana odigrao je ulazak Srednjeg Povolžja u sastav Ruske države i osnivanje Kazanjske eparhije, 1555. godine, kaže mitropolit.
"Prvi arhipastir Kazanjske zemlje, svetitelj Gurije, pre nego što je poslat u Kazanj, dobio je od cara sledeću naredbu: 'Ne privodi ih nehotice na krštenje, prema neznabošcima postupaj krotko, sa nežnošću, ne čini surovost prema njima, a po potrebi ih oslobađaj od suda vojvoda i namesnika'. Tako postepeno na teritoriji Kazanjskog kraja nastaje jedinstvena multinacionalna i multikonfesionalna zajednica predstavnika različitih naroda (Rusi, Tatari, Čuvaši, Mari, Udmurti i drugi), koji uglavnom ispovedaju pravoslavlje i islam", kaže mitropolit Kiril.
Na pitanje koliko je veliki progon vernika u 20. veku uticao na odnos hrišćana i muslimana, kazanjski mitropolit kaže da su ti progoni zahvatili ne samo Rusku pravoslavnu crkvu već i druge verske zajednice.
"Crkve i džamije su bile masovno zatvarane, skrnavljene i uništavane, represiji su bili podvrgnuti predstavnici i pravoslavnog i muslimanskog sveštenstva, aktivni parohijani. Potreba da opstanu u uslovima žestokog pritiska ateističke vlasti, čuvajući svoju veru i tradiciju, još je više zbližila vernike obe vere", ističe crkveni velikodostojnik.
On napominje da od proslave 1000. godišnjice krštenja Rusije, 1988. počinje postepeno vraćanje hramova i oživljavanje oskrnavljenih svetinja.
"Ovaj proces je zahvatio ne samo Rusku pravoslavnu crkvu već i, ponavljam, sve verske zajednice SSSR-a, uključujući i muslimane. Tako je u Kazanju vidljiv znak promena u životu pravoslavne i muslimanske zajednice postala činjenica da su im 1989. godine bila vraćena dva izuzetna spomenika duhovne kulture i lokalne arhitekture – veličanstvena Saborna crkva svetih apostola Petra i Pavla (remek-delo ruskog baroka iz ranog 18. veka u Volškom regionu) i prelepa Azimovska džamija", objašnjava mitropolit Kiril.
U Tatarstanu postoji tradicija paralelne restauracije i izgradnje pravoslavnih i muslimanskih verskih objekata, pa je tako, kako dodaje mitropolit, bilo i prilikom proslave 1000. godišnjice grada Kazanja, 2005. godine.
"Posle restauracije je bio osvećen drevni saborni hram naše eparhije – Blagoveštenska saborna crkva u Kazanjskom Kremlju. U isto vreme je bila otvorena i džamija Kul-Šarif, podignuta na teritoriji Kazanjskog Kremlja. Tokom 1990-ih i 2000-ih godina odvijala se restauracija pravoslavnih svetinja ostrva-grada Svijažska i muslimanskih svetinja u drevnom Bolgaru. Značajnu ulogu u realizaciji svih tih projekata odigrao je prvi predsednik Tatarstana Mintimer Šaripovič Šajmijev. Svi smo svedoci kako je on, musliman, dušom i srcem brinuo o oživljavanju naših pravoslavnih svetinja", napominje mitropolit Kiril.
Opisujući suživot pravoslavnih i muslimana u ovoj ruskoj republici, on navodi da su se u avgustu prošle godine dva sveštenika ruske crkve popeli na planinu Ararat zajedno sa grupom muslimana, kao i da postoji tradicionalni Sveruski turnir u hokeju na ledu za "Kup prijateljstva – Duslik" u kojem učestvuju amaterski hokejaški timovi iz Kazanja i drugih gradova.
"Važno je napomenuti da u timu Kazanja zajedno igraju predstavnici muslimanskog i pravoslavnog sveštenstva republike", istakao je mitropolit.
Osim toga postoje zajednički obrazovni i humanitarni projekti.
"Ovaj blagotvorni razgovor oplemenio nam je pogled na svet i ulio nadu u pomirenje svih naroda i svih različitosti. Humanost, poštovanje i ljubav univerzalne su vrednosti svih ljudi. Svakodnevno zahvaljujemo Bogu za ovaj veliki dar da živimo u miru, slozi, ljubavi i poštovanju sa našom muslimanskom braćom. I nadamo se da naše jedinstvo nikada neće biti ničim pokvareno", zaključuje mitropolit Kiril.