Rusija
Britanci i simbolika napada na Belgorod: Srpske rakete i tragovi zapadnih obaveštajnih službi
Zašto je baš srpski Dan državnosti izabran za teroristički napad na ruski grad
Ukrajinske snage su 15. februara izvršile još jedan teroristički napad na civilne objekte u ruskom gradu Belgorodu, kada je ubijeno sedmoro ljudi, među kojima i jedno dete, a 18 njih ranjeno, uključujući i petoro dece.
Tokom saniranja posledica i kasnijom istragom utvrđeno je da su ukrajinski militanti u napadu koristili višecevni raketni lanser RM-70 "vampir", inače češku verziju sovjetskog sistema BM-21 "grad". Detalj koji je za nas važniji, jeste to da korišćena municija, tačnije rakete u kalibru 122 mm, potiču iz Srbije. Ovo je drugi zabeleženi slučaj od početka SVO da ukrajinska vojska u svojim napadima koristi srpsku municiju.
Naime, prvi slučaj upotrebe "Krušikovih" raketa u zoni SVO zabeležen je u martu 2023. godine, a srpski zvaničnici su neposredno nakon što se pojavila vest o tome negirali da Republika Srbija izvozi naoružanje Ukrajini.
"Od početka konflikta u Ukrajini, Srbija nije izvozila naoružanje ni u jednu od sukobljenih država", izjavio je tadašnji ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i dodao: "Ovo tvrdim jer moje ministarstvo odobrava isporuku naoružanja."
Nasuprot tome, pojedini strani i domaći mediji tada su objavili i vest da je fabrika "Krušik" isporučila oko 3.500 raketa u kalibru 122 mm za višecevne lansere režimu u Kijevu. Ministar odbrane Miloš Vučević objasnio je potom da, iako Srbija Ukrajini ne isporučuje raketnu municiju, postoji mogućnost da je to uradila treća država bez prethodnog znanja i odobrenja zvaničnog Beograda.
Tako je otkriveno da je municija iz "Krušika" bila namenjena kanadskoj kompaniji "JNJ eksport end import" kao krajnjem korisniku, a da je u stvari isporučena prvo Turskoj, zatim prebačena u Slovačku, a potom u Ukrajinu, uprkos međunarodnoj zabrani da krajnji korisnik izvezene uvezeno naoružanje bez odobrenja prvobitnog prodavca.
Kako su srpske rakete (ponovo) završile u Ukrajini?
Na koji način je moguće zaobići pomenutu zabranu izvoza uvezenog naoružanja postalo je jasno nakon skorašnjeg napada na Belgorod.
Naime, prema prvobitnom pisanju pojedinih ruskih vojnih blogera poput "Ribara", postojala je sumnja da su ove rakete deo prvobitne isporuke od oko 3.500 raketa dogovorene početkom 2023. godine i da su do Ukrajine došle zahvaljujući pomenutoj kanadskoj kompaniji.
Iako postoji mogućnost da to jeste slučaj, pojedini bugarski mediji objavili su nešto drugačije informacije, pozivajući se na fotografije dokumenta koji sadrži određene podatke vezane za isporuku srpske municije.
Kako se navodi, vodeća kompanija srpske odbrambene industrije "Jugoimport SDPR" dogovorila je izvoz 14 paleta sa po 220 raketa u kalibru 122 mm dometa 40 km, sa eksplozivnim punjenjem, američkoj kompaniji "Global militari prodakts" sa sedištem u Floridi, koja je označena kao primalac pošiljke.
Stoga se pretpostavlja da je ova američka kompanija, koja inače ima ugovor i blisku saradnju sa Ministarstvom odbrane SAD po pitanju isporuke naoružanja Ukrajini, trebalo da bude krajnji korisnik.
Upravo ovaj podatak otkriva zbog čega dolazi do kršenja zabrane izvoza uvezenog naoružanja - Srbija jednostavno nije u stanju da sankcioniše ili na bilo koji način utiče na odluku kompanije bliske američkim vlastima.
Prema podacima sa objavljenih fotografija, čija autentičnost nije potvrđena, isporuka je obavljena tokom decembra 2023. godine, a rakete su iz Kragujevca poslate najpre u Bugarsku, preko graničnog prelaza Gradina, a potom u Rumuniju do međunarodnog aerodroma Kluž-Napoka, i pretpostavlja se da je trebalo da budu utovarene u avion za SAD, što se očigledno nije dogodilo.
Zašto baš 15. februar?
Osim podatka da su u napadu na belgorodske civile korišćene srpske rakete, postoji još jedan detalj koji čitavom događaju daje veoma zlokobnu simboliku. U pitanju je sam datum napada, odnosno 15. februar - Dan državnosti Republike Srbije, što dodatno sugeriše da su u čitav slučaj upetljane obaveštajne službe zapadnih zemalja, poznate po takvim potezima, i koje su ovim činom poslale poruku Srbiji.
Ovu sumnju deli i vojni bloger i vlasnik poznatog telegram kanala "Ribar" Mihail Zvinčuk, koji je za napad i čitavu simboliku udara srpskim raketama optužio upravo Veliku Britaniju.
"Ove rakete su bile u skladištu ko zna koliko dugo, a oni su odlučili da ih lansiraju na civilne objekte u Belgorodu baš na današnji dan, a danas 15. februara je Dan državnosti Srbije, veliki nacionalni praznik. Takve slučajnosti se ne dešavaju - uglavnom to rade Britanci, koji su veoma naklonjeni simbolizmu i svemu što ima veze s njim", napisao je on.
U prilog tome da upotreba srpskih raketa baš na Sretenje nije slučajnost govori i to da je samo dan pre napada na prikazu naoružanja i vojne opreme u Nišu po prvi put predstavljen ruski sistem za elektronsko ratovanje i ometanje dronova "repelent" u sastavu Vojske Srbije.
Kao što je već poznato, Ruska Federacija je isporučila ovaj sistem Srbiji uprkos međunarodnim sankcijama, pa bi se raketiranje Belgoroda srpskom municijom moglo protumačiti kao upozorenje Beogradu da obustavi uvoz ruskog naoružanja.
Takođe, deluje da je ovo i još jedan (neuspeli) pokušaj da se naruše odnosi dva bratska naroda - Srba i Rusa, koji uprkos složenoj geopolitičkoj situaciji i pritiscima koji dolaze sa Zapada i dalje pružaju međusobnu podršku jedni drugima.
