Dve godine od početka SVO: Kako je propala ukrajinska letnja ofanziva?

Specijalna vojna operacija ruske vojske u Ukrajini ušla je u treću godinu, a tokom protekle 2023. na frontu se odigralo nekoliko važnih događaja koji su imali veliki uticaj na stanje na bojištu.

Jedna od njih je i dugo najavljivana ukrajinska letnja ofanziva, koju su ukrajinski i zapadni mediji, zbog angažovanja jedinica obučavanih od NATO instruktora i isporuke borbenih vozila zapadne proizvodnje, posmatrali kao operaciju koja bi mogla da okonča sukob u korist Kijeva.

Ipak, leto je prošlo, SVO i dalje traje, a ruske snage od jeseni ostvaruju uspehe na taktičkom nivou na gotovo svim pravcima, dok se ukrajinska vojska suočava sa nedostatkom ljudstva, sredstava ratne tehnike, artiljerijske i raketne municije.

Osim toga, katastrofalan rezultat koji su ukrajinski militanti ostvarili – zauzimanje petnaest sela za nekoliko meseci u Zaporoškoj i Donjeckoj oblasti, uz ogromne pretrpljene gubitke – negativno je uticao na sliku koju je javnost na zapadu imala o Ukrajini i dovela u sumnju sposobnost njene vojske.

Glavni cilj i pravci ukrajinskih napada

Letnja ofanziva ukrajinskih snaga pokrenuta je 4. juna sa ciljem presecanja kopnenog koridora između Donjecke Narodne Republike i poluostrva Krim, i to zauzimanjem Melitopolja, Berdjanska ili Marijupolja (ili sva tri grada). 

Zbog toga su napadi pokrenuti na tri glavna pravca: kod sela Pjatihatki radi zauzimanja Vasiljevke i izlaska na put E105 koji ovdi do Melitopolja; od Orehova ka Tokmaku, odakle postoji opcija kretanja i ka Melitopolju i ka Berdjansku; i od Velike Novosjolke u pravcu Marijupolja.

Na prvom, ukrajinski militanti uglavnom pripadnici 32. i 33. mehanizovane i 102. odbrambene brigade uspeli su da zauzmu Pjatihatki i susedno Lobkove, međutim nakon toga svi napadi su zaustavljeni i pre stizanja do prve utvrđene linije odbrane ruskih snaga.

Drugi pravac ostaće upamćen kao deo fronta na kome su se vodile najžešće borbe tokom leta 2023. godine i to zbog jednog jedinog sela koje su ukrajinski vojnici uspeli da zauzmu tek nakon tri i po meseca borbi.

U pitanju je sada već čuveno Robotino (opisano kao Borodino 21. veka), na kom su delovi 47, 65. i 118. mehanizovane i tada novoformirane eltine 82. vazdušno-jurišne brigade opremljene "leopardima", "čelendžerima", "bredlijima", "strajkerima" i drugim vozilima zapadne proizvodnje slomili zube.

Robotino je ubrzo postalo poznato kao "grobnica oklopnih vozila", zbog toga što je u prva tri meseca borbi za ovo selo uništeno više od 120 ukrajinskih oklopnjaka, a interesantno je da je upravo ovde zabeležena prva upotreba i uništavanje tenkova "leopard 2" i "čelendžer 2".

Plan ukrajinskih snaga bilo je najpre okruživanje, zauzimanje i dalje napredovanje ka Tokmaku što se naravno nije dogodilo jer su ih ruski branitelji zaustavili već kod susedne Novoprokopovke.

Stoga je ukrajinska vojska odlučila da pokrene napad u pravcu sela Verbove na istoku, kako bi probile prvi sloj "Surovikinove linije", do koje su isturene jedinice pešadije stigle tek 30. avgusta, a potom i ušle u prazan prostor između tenkovskih i pešadijskih rovova. Borbe su se potom vodile za manji deo pešadijskih rovova iz kojih su ukrajinski vojnici isterani, a prva ruska linije odbrane do dan danas nije probijena.

Na trećem pravcu Kijev je ostvario najveći uspeh, ako se to tako može nazvati, budući da je na granici Zaporoške i Donjecke, odnosno u južnom delu Donjecke oblasti ukrajinska vojska, do kraja avgusta zauzela čak devet sela, od kojih su najvažnija Staromajorsko i Urožajno.

Nakon toga, linija fronta je stabilizovana između dva navedena sela i mesta Zavitne Baažanja, a za devet sela pripadnici 23. i 31. motorizovane, 4. tenkovske, 25. vazdušno-desantne, 93. mehanizovane, 68. lake pešadijske brigade, podržani 37. brigadom mornaričke pešadije i 128. i 129. brigadama teritorijalne odbrane, platili su sa par stotina oklopnih vozila, uključujući američke MRAP-ove, tenkove T-64 i T-80 francuska borbena vozila AMH-10.

Tako je samo tokom borbi za Urožajno, koje je branilo stotinak ruskih vojnika, uništeno je 30 ukrajinskih oklopnjaka.

Pored tri glavna pravca u Zaporoškoj i južnom delu Donjecke oblasti, ukrajinska vojska je u više navrata pokušavala da napravi mostobrane na desnoj strani Dnjepra u Hersonskoj oblasti i sprovodila ofanzivne operacije u okolini Artjomovska.

Uprkos zauzimanju većeg dela rečnih ostrva i nizu desanta manjeg obima, prodor u dubinu Hersonske oblasti i kasnije Krima nije uspeo, a što se tiče Artjomovskog pravca jedini uspeh bilo je privremeno zauzimanje Klešejevke i Andrejevke sredinom septebmra, koje su danas podeljene na pola, zahvaljujući protivnapadu ruske vojske.

Ishod i posledice

Uprkos velikim naporima ukrajinskih snaga i propagandnim izveštavanjem zapadnih medija koji su od ofanzive pravili "događaj koji će okončati rat", a od NATO vozila "čudotvorno oružje" – napredak neprijatelja bio je minimalan.

Naime, najveći prodori ostvareni su kod Robotina i Urožajna – sedam do deset kilometara po dubini, a ukrajinske jedinice, pored 14 sela, zauzele su jedino isturene položaje ispred "Surovikinove linije" i ukupno 200 kvadratnih kilometara.

Ta površina predstavlja oko 0,4 odsto od ukupno 50.000 kvadratnih kilometara koje ruske snage kontrolišu na jugu Ukrajine, tj. u Hersonskoj, Zaporoškoj i Donjeckoj oblasti, tačnije DNR. 

Za ovaj mali dobitak, Ukrajina je žrtvovala na stotine vozila svih vrsta, desetine helikoptera i aviona, kao i nekoliko desetina hiljada vojnika, uključujući i pripadnike najelitnijih delova vojske obučenih po NATO standardu, koji su zajedno sa svojom opremom ostali u nepreglednim ravnicama Zaporožja i Donjecke oblasti.

Kako je Rusija zaustavila neprijateljsku ofanzivu?

Glavni razlog zbog su Ukrajinci zaustavljeni nakon svega nekoliko kilometara jeste složena višeslojna utvrđena linija odbrane – "Surovikinova linija", koju su inžinjerijske jedinice ruske vojske gradile od oktobra 2022. godine. 

Ova linija prostire se na više od 150 kilometara, na potezu od Vasiljevke do Volnovahe i sastoji se od više manjih linija odbrane. Takođe, poznato je da su Melitopolj, Berdjansk i Marijupolj, kao i pojedini manji gradovi poput Tokmaka, imali poseban prsten odbrane.

Svaka linija imala je po nekoliko slojeva napravljenih od različitih prepreka za zaustavljanje i onemogućavanje kretanja pešadije ili oklopno-mehanizovanih jedinica. Prvi sloj čini minsko polje sa protivpešadijskim i protivtenkovskim minama, iza kog su istureni položaji za izviđanje, navođenje i korekciju artiljerijske vatre i dejstvo protivoklopnim sistemima.

Sledeći sloj napravljen je od različitih tenkozapreka, poput ukopanih betonskih prepreka – zmajevih zuba, zatim čeličnih ježeva tj. ukrštenih i zavarenih čeličnih profila, nakon čega slede tenkovski rovovi.

Sve ovo služi za usporavanje kretanja oklopnih vozila kako bi od njih napravilo laku metu za borce opremljene protivoklopnim sistemima razmeštenim u pešadijskim rovovima i utvrđenjima koja čine sledeći sloj linije odbrane. Takođe, na pojedinim mestima su između tenkovskih i pešadijskih rovova postavljana dodatna minska polja.

Kada bi se neprijateljske trupe i vozila zaustavile na nekoj od prepreka po njima, osim pešadije, precizno dejstvo izvršili i jurišni helikopteri Ka-52 i Mi-28 koji su lansirali vođene rakete sa razdaljine od deset km, artiljerija pozicionirana u pozadini, frontovski i taktički bombarderi ili operateri bespilotnih letelica i malogabaritnih dronova.

Za sve vreme trajanja ukrajinskih napada, bojište je bilo pod nadzorom operatera izviđačkih besposadnih vazduhoplova, čime je omogućena korekcija vatre i precizni artiljerijski i minobacački udari po ukrajinskim borcima. 

Takođe, u više navrata ruska vojska primenjivala je i taktiku "elastične odbrane" sa ciljem "navlačenja" protivnika u željenu oblast. Tako su borci ispred rovova držali isturene položaje dok je to bilo moguće, a zatim se planski povlačili i navodili neprijateljske jedinice da nastavi kretanje i dođe u domet svih gorenavedenih sredstava.

Dakle, dobro pripremljena odbrambena linija i sadejstvo svih vidova i rodova ruske vojske bilo je presudno u zaustavljanju "gvozdene pesnice" ukrajinske vojske opremljene nekim od najsavremenijih vozila zapadne proizvodnje, a letnja ofanziva ostaće upamćena po katastrofalnim gubicima napadača i Robotinu kao simbolu ruske odbrane.