Pored letnje ofanzive ukrajinske vojske o kojoj je već bilo reči, tokom 2023. godine u zoni SVO odigrala su se još dva bitna događaja - oslobođenje Bahmuta (Artjomovska) i Avdejevke.
Oba grada nalaze se u Donjeckoj Narodnoj Republici, a uprkos razlikama u površini i broju stanovništva pre bitaka, postoji niz sličnosti vezanih za ova mesta i borbu za njihovo oslobođenje.
Pre svega, i Artjomovsk i Avdejevka imaju veliki strateški značaj za ruske i ukrajinske snage - prvi jer je čvorište u kome se ukrštaju putevi za Slavjansk, Seversk i Konstantinovku i predstavlja jedino veće uporište pre izlaska na liniju Slavjansk-Kramatorsk, a drugi jer se radi o "kapiji Donjecka" i najutvrđenijem mestu na ukrajinskom frontu i verovatno svetu.
Druga sličnost ogleda se u narativu zapadnih medija tokom izveštavanja o bitkama za oba grada. Na početku borbi, i Artjomovsk i Avdejevka označeni su kao mesta od velikog strateškog značaja i "simbol otpora ruskoj agresiji" koji se mora braniti po svaku cenu.
Međutim, kako su ruski borci napredovali na gotovo identičan način je dolazilo najpre do dovođenja u pitanje važnosti ovih gradova, a potom i do ocena da se radi o "malim mestima od simboličkog značaja za Rusiju".
Naravno pisalo se i da "ruska vojska trpi ogromne gubitke", dok se o zaista stravičnim gubicima Ukrajinaca kao po naredbi ćutalo. Takođe, interesantno je da je u obe bitke učestvovala Treća jurišna brigada ukrajinske vojske - formirana spajanjem nekoliko specijalnih i jedinica u okviru zloglasnog neonacističkog bataljona "Azov" - koja je i u Artjomovsku i u Avdejevki pretrpela ogromne gubitke.
Na kraju, "odbranom" Artjomovska komandovao je tada vrhovni komandant kopnenih snaga, a sada glavnokomandujući ukrajinske vojske - general-pukovnik Aleksandar Sirski - koji je sredinom februara naredio i povlačenje iz Avdejevke.
Inače Sirski je zbog svojih brutalnih taktika i slanja u smrt hiljada Ukrajinaca stekao nadimak "general 200", što je referenca na izraz "tovar 200", koji u ruskom, tačnije sovjetskom vojnom žargonu predstavlja šifru za transport mrtvih vojnika. Drugi deo izraza potiče zbog upotrebe sanduka nosivosti do 200 kg, u ove svrhe.
Tok bitke za Artjomovsk
Zvanično, bitka za Artjomovsk (i okolinu) počela je u avgustu 2022. godine i trajala je više od devet meseci, a glavni razlog zbog kog su ukrajinske snage pružale žestok otpor jeste pet puteva koje su trupe unutar grada koristile za snabdevanje i rotaciju.
Stoga je odsecanje kontingenta ukrajinske vojske unutar Artjomovska bio gotovo nemoguć zadatak i odlučeno je da se grad stavi u poluokruženje i izvrši proboj u urbanu sredinu.
Tako su se već tokom oktobra pojavile informacije o jurišu ruske vojske na obronke grada, a ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je sredinom meseca izjavio da je "situacija u Bahmutu najteža u odnosu na sve delove fronta".
Dva meseca nakon toga, 20. decembra Zelenski je otišao u "nenajavljenu" posetu gradu, zahvalio trupama na "nadljudskom naporu" i apelovao da nastave da se bore.
Apel ukrajinskog predsednika izazvao je kontraefekat, jer su već u prvoj polovini januara ruski borci oslobodili Soledar sa okolinom, a do kraja meseca presekli put Artjomovsk-Seversk, pokrenuli operacije unutar stambenih četvrti na severoistoku grada i oslobodili Blagodatno i Klešejevku.
Tokom februara većina borbi vodila se u oblastima severno od Artjomovska, a ruska vojska oslobodila je Berhovku, Jagodnje i presekla put koji je vodio ka Slavjansku. Sa južne strane grada, Oružane snage RF napredovale su do Ivanovskog, a potom su zaobišle ovo mesto radi presecanja puta Artjomovsk-Konstatinovka.
Iako nije fizički presečen, put T0504 našao se u dometu ruske artiljerije pa je snabdevanje ukrajinskih trupa, znatno otežano. Sam Artjomovsk stavljen je u poluokruženje, a jedinice ruske vojske poboljšale su svoje položaje u istočnim delovima grada, kao i u severnim i južnim obroncima.
U martu, ruska vojska je ojačala i proširila svoje severni bok i doprla sve do sela Bogdanovka gde se i sada nalazi linija fronta, dok su trupe unutar grada počele da stežu obruč oko njegovih centralnih delova. Već tada ukrajinski saveznici i mediji sa Zapada počeli su da dovode u pitanje strateški značaj Artjomovska, usled ogromnih gubitaka ukrajinske vojske, koja se ipak odlučila da pojača svoju odbranu u gradu.
Tako je 22. marta Zelenski ponovo obišao trupe raspoređene na ovom delu fronta i zahvalio im "za pokazanu hrabrost". Kao i posle prve posete, ruski borci napravili su značajan napredak, pa se drugog aprila zastava Rusije zavijorila na zgradi gradske skupštine Artjomovska, a ruska vojska je do kraja meseca oslobodila 80 odsto teritorije grada.
Takođe, tokom aprila presečeni su putevi ka Hromovu i Ivanivskom, pa je ukrajinskim borcima koji su se skoncentrisali u bloku zgrada u zapadnom delu, poznatom kao "tvrđava", preostao samo jedan manji put do Ivanivskog u izuzetno lošem stanju, koji se odavno našao u dometu ruske artiljerije.
Ovo je 26. aprila priznalo i Ministarstvo odbrane Velike Britanije, koje je navelo da se borbe vode na zapadnoj periferiji Artjomovska, te da "Ukrajina nastoji da vrati kontrolu nad glavnim putem za snabdevanje".
Kao što je već poznato, ukrajinska vojska nije uspela u svojoj nameri, pa je sredinom meseca pala i "tvrđava", a 20. maja Rusija je proglasila oslobođenje Artjomovska.
Kako je oslobođena "kapija Donjecka"
Iako se Avdejevka na prvoj liniji fronta nalazi od 2014. godine, kada su i zabeleženi prvi okršaji oko grada, aktivna faza bitke pokrenuta je sredinom oktobra 2023. godine, dok su borbe u urbanim uslovima počele tek u januaru.
Tokom jeseni većina borbi vodila se u okolnim mestima, pa su ruske snage oslobodile Opitno, Vodjane i došle do Severnog na istoku i jugoistoku, dok su severno i severozapadno od Avdejevke prešle prugu i ušle u selo Stepovo, čime je grad stavljen u poluokruženje.
Sve ovo bio je deo plana da kontingent ukrajinske vojske unutar Avdejevke odseče, jer za razliku od Artjomovska ovde postoji samo dva puta, jedan veći i jedan manji preko njiva, za snabdevanje i rotaciju trupa, a osim toga "kapija Donjecka" važi za najutvrđenije mesto na svetu zbog čega su frontalni napadi u početku izbegavani.
Ono što je interesantno jeste da je Zelenski posetio Avdejevku i to 29. decembra 2023. godine, kako bi se ponovo zahvalio vojnicima za "herojski otpor" i naglasio značaj koji ovaj industrijski grad ima za Ukrajinu.
Kao što tradicija nalaže, nepunih mesec dana nakon posete Zelenskog, ruski borci uspeli su da ostvare proboj u južni deo grada i to korišćenjem mreže cevi za odvodnjavanje. Naime, vojnici Oružanih snaga RF otkrili su da postoje napuštene kanalizacione cevi u blizini Spartaka - mesta pod ruskom kontrolom - koje vode sve do južnih delova Avdejevke.
Nakon nekoliko dana raščišćavanja cevi, izviđački timovi iskoristili su cevovod kako bi se neprimetno provukli iza ukrajinskih položaja kod restorana "Carska ohota" i uz pomoć faktora iznenađenja izvršili napad. Prema izveštajima ruskih blogera sa terena, čitava operacija trajala je nekoliko nedelja jer su izviđači morali najpre da očiste cevi, isprazne hladnu vodu iz njih i naprave otvore za izlaz.
Procenjuje se da je oko 150 ruskih specijalaca učestvovalo u akciji, koja je podrazumevala provlačenje kroz deo cevi u dužini od dva kilometra i potonjem infiltriranju ukrajinskog utvrđenja kod "Carske ohote", koje je uspešno realizovano.
Ključni proboji ruske vojske u Avdejevki dogodili su se tokom februara, kada su pokrenuti napadi sa severa, severoistoka i oko akumulacionog jezera na istoku.
Juriši kroz stambene četvrti imali su za cilj presecanje industrijskog bulevara, tj. glavnog puta za snabdevanje ukrajinskih trupa u centralnim delovima Avdejevke i Devetom kvartu - bloku solitera koji podseća na "tvrđavu" u Artjomovsku.
Zbog napredovanja ruske vojske, ukrajinska komanda je 11. februara u bitku uključila poslednju rezervu - gorepomenutu Treću jurišnu brigadu, što nije dalo gotovo nikakve rezultate.
Industrijski bulevar je presečen između 13. i 15. februara, nakon čega su Ukrajinci u gradu morali da se oslanjaju na sporedni put kroz njive koji vodi do sela Severno i Lastočkino.
U međuvremenu, novi glavnokomandujući ukrajinske vojske Aleksandar Sirski se nakon početnih namera "da brani Avdejevku po svaku cenu", predomislio i započeo delimično povlačenje ukrajinskih trupa, pa Zelenski nije uspeo da i po drugi put poseti Avdejevku i slika se u njoj.
Glavni razlog za ovako iznenadnu promenu odluke glavnokomandujućeg ukrajinske vojske jesu veliki gubici, ali i nedostatak artiljerijske municije sa kojim se Ukrajina suočava već nekoliko nedelja, kao i intenzivirana upotreba "jedrećih" bombi. Procenjuje se da su u poslednjim danima bitke, Vazdušno-kosmičke snage RF ispuštale po nekoliko stotina bombi dnevno samo u rejonu Avdejevke.
Osim Devetog kvarta, očekivalo se da će ukrajinski vojnici najžešći otpor, poput onog u Azovstalju tokom bitke za Marijupolj, pružati kod fabrike koksa na severu Avdejevke, međutim i ovaj kontingent trupa je povučen. Ono što je u početku ličilo na ograničeno povlačenje preko sporednog puta i okolnih njiva, ubrzo se pretvorilo u rasulo i nekontrolisano bežanje, pa je ukrajinska vojska pretrpela dodatne gubitke i tokom poslednjih dana bitke.
Tako je nakon devet godina pod ukrajinskom kontrolom, četiri i po meseca aktivne bitke i manje od mesec dana borbe u samom gradu, Avdejevka - "kapija Donjecka" i najutvrđenije mesto na svetu - konačno oslobođena.