Ovo je vreme Rusije - poručio je pre nekoliko dana ruski lider Vladimir Putin.
Da je Putin u pravu ne pokazuju samo uspesi Rusije u brojnim sferama (nauka, ekonomija, poljoprivreda, zdravstvo...) već i jedan kolosalan neuspeh onih koji su pokušali da joj se zamere.
Pre dve godine, zvanično, (nezvanično davno pre toga) zapadne zemlje predvođene Sjedinjenim Američkim Državama postavile su sebi izuzetno ambiciozan cilj - "zatvaranje" Rusije i potpuna izolacija ove države od ostatka sveta.
Međutim, kako je i sam Putin jasno rekao - svi pokušaji ograničavanja Rusije su propali, a brojne zemlje zainteresovane su za ruske ideje, uključujući i ekonomsku sferu.
Pored ekonomskih sankcija, Zapad aktivno vodi i diplomatsku propagandu protiv Rusije. Ne prođe dan, a da se ova država u nekoj od zapadnih prestonica ne pomene u negativnom kontekstu, a međunarodni politički skupovi u godinama za nama obeleženi su antiruskim porukama.
I pored antiruskog narativa koji preovlađuje u medijima, ponekad se potkrade i "greška", pa i u zapadnim listovima možemo pročitati poneku reč o tome da Zapad, uprkos svim naporima, nije uspeo da slomi Moskvu.
Tako je nedavno francuski "Figaro" priznao da Zapad Rusiju nije uspeo da oslabi ekonomski, diplomatski ili vojno, i da je Moskva pokazala izuzetnu izdržljivost.
"Nije se desio ekonomski kolaps kojem se Zapad nadao. Nije se desila ni diplomatska izolacija koju su najavljivale zapadne zemlje, jer su zemlje takozvanog Globalnog juga pokazale podršku ili, u najmanju ruku, dobronamernu neutralnost u odnosima prema Kremlju", navodi se u tekstu.
O tome koliko je Zapad Rusiju "izopštio" videlo se i na zasedanju Ujedinjenih nacija u Njujorku u septembru prošle godine.
Na to se "požalio" čak i ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov koji je, inače, u tri dana boravka u Njujorku bio toliko "odbačen" od sveta da je imao sastanke sa dvadesetak delegacija zemalja iz različitih delova planete.
"Sve je u redu, samo 'patimo' zbog izolacije", u šali je rekao Lavrov.
Srbija dosledna - nema sankcija protiv Rusije
Ne napadaju samo Moskvu, već i svakoga ko se i samo usudi da pomisli da ta Rusija nije toliko zla koliko nam pričaju.
Uzmimo kao primer Srbiju, državu koja se, kako bi to rekli u Evropskoj uniji, nije uskladila sa merama, a glavna mera su upravo sankcije protiv Moskve.
Državno rukovodstvo Srbije dve godine ne menja stav - sankcija Rusiji neće biti.
Nije razlog samo to što Srbija ne namerava da ruši svoja višedecenijska prijateljstva zbog hira i pretnji Zapada, već i je i narod ove države na svojoj koži osetio svu bol sankcija i zna da se sve lomi na plećima običnog čoveka.
Iako se možda na prvi pogled čini da je saradnja Rusije i Srbije "utihnula", dve države dovršavaju već započete projekte i pokreću nove.
Ministar zdravlja Ruske Federacije Mihail Muraško nedavno je posetio Beograd, gde je sa koleginicom iz Srbije Danicom Grujičić potpisao Memorandum o saradnji, a najavljeno je i jačanje saradnje dva zdravstvena sistema u mnogim oblastima.
Iako su evropske države "pojurile" kako bi što brže ispunile svoj deo u kažnjavanju Rusije, Srbija je zemlja koja je uspela da se odupre pritiscima, i da svoje interese stavi pre svih ostalih - pa i ruskih.
Dodik u Kazanju
Da se priključi antiruskoj histeriji odbila je i Republika Srpska, a odnosi Moskve i Banjaluke kreću se uzlaznom putanjom. Predstavnici RS redovno posećuju Rusiju, a aktivna je i saradnja u mnogim oblastima.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik pre nekoliko dana u Kazanju se susreo sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, kome je poručio da će pobeda Rusije na svim poljima biti i pobeda Srpske.
Dodik je naveo da Putin "ostvaruje važnu misiju ovog vremena", te da veruje da je Rusija na pravoj strani slobode naroda, ljudi i država.
Jačaju odnosi i sa Kinom
Ništa manje bolji nisu ni odnosi između Kine i Rusije.
Očekuje da će predsednik Rusije ove godine posetiti Kinu, a pripreme za tu posetu su već počele. Putin i kineski lider Si Đinping bi, kako je najavljeno, u ovoj godini trebalo da imaju nekoliko susreta.
Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji poručio je da "odnosi Rusije i Kine doprinose strateškoj stabilnosti u azijsko-pacifičkom regionu ali i u celom svetu".
Ni saradnja dve države, koja nema uticaj na treće strane, nije mogla da prođe bez posledica, pa su zemlje članice EU u sklopu novog paketa sankcija Rusiji kaznile i kineske i indijske kompanije optužene da podržavaju Moskvu.
Međutim, ni Kina nije popustila pod pritiscima, pa od pokretanja Specijalne vojne operacije dosledno poziva na mirno rešavanje krize, bez sankcija i kazni.
Prijateljstvo sa Južnom Amerikom
U poslednjih nekoliko godina posebno je ojačala saradnja Rusije i zemalja Južne Amerike. Ne samo da su latinoameričke države odbile da se priključe "lovu" na Rusiju, već se Rusija definitivno vraća u ovaj deo sveta, nakon zatišja devedesetih godina.
Rusija i države Latinske Amerike tradicionalno imaju prijateljske odnose koji su započeli tokom borbe Latinoamerikanaca za nezavisnost.
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov redovan je gost zemalja Latinske Amerike, a posećuju ih i drugi ruski zvaničnici, i obrnuto.
Lavrov se trenutno nalazi u Brazilu, a u sklopu latinoameričke diplomatske turneje posetio je i Kubu i Venecuelu.
Predsednik Venecuele Nikolas Maduro najavio je da će uskoro doputovati u Sankt Peterburg.
Arapske zemlje
Predsednik Rusije Vladimir Putin nedavno je posetio vodeće arapske države, Ujedinjene Arapske Emirate i Saudijsku Arabiju, što je još jedan dokaz da Zapad nije uspeo da izoluje Rusiju od ostatka sveta.
Putinova poseta UAE i Saudijskoj Arabiji, koje su decenijama smatrane saveznicima SAD i EU, govori da su poštovanje i ekonomska saradnja za obe strane bitniji od sankcija i dokazivanja odanosti Vašingtonu.
Predsednik Rusije je u Emiratima primljen uz najviše počasti - dočekao ga je prestolonaslednik Abu Dabija lično, uz špalir počasne garde, a nebom su rusku zastavu formirali američki avioni F-16. UAE su, inače, glavni spoljnoekonomski partner Rusije u arapskom svetu.
Koliko je Putinova poseta UAE bila uspešna govori i činjenica da je ruski predsednik pozvao kolegu Muhameda bin Zajeda el Nahjana da učestvuje na samitu BRIKS-a u Kazanju u septembru 2024. godine, što će biti njihov treći susret za nepune dve godine.
Poređenja radi, predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer jedva da je dočekan u Kataru krajem prošle godine, prilikom posete ovoj arapskoj zemlji u koju je stigao kako bi razgovarao sa šefom te države.
Štajnmajera niko nije dočekao na aerodromu nakon sletanja, zbog čega je on na temperaturi od oko trideset stepeni u odelu pola sata čekao katarskog kolegu na vratima aviona. Ne samo da je bio prinuđen da čeka, već ga je na kraju dočekao samo lokalni zvaničnik.
Putin se u decembru prošle godine susreo sa prestolonaslednikom Saudijske Arabije Muhamedom bin Salman el Saudom, a poruka sa tog sastanka je jasna - Ništa neće poremetiti naše odnose!
BRIKS sve jači
Rusiju sa zemljama Afrike i Bliskog istoka povezuje i savez BRIKS - koji obuhvata 45 odsto svetske populacije i 36 posto globalnog BDP-a, nadmašujući 30 procenata udela Grupe sedam najrazvijenijih zemalja sveta (G7).
Grupa ekonomija u razvoju, koju su činile Rusija, Brazil, Indija, Kina i Južna Afrika, doživela je ekspanziju pošto su joj se u januaru ove godine pridružili Saudijska Arabija, Iran, Etiopija, Egipat i Ujedinjeni Arapski Emirati.
Raste ekonomski uticaj zemalja članica, ali i sam savez, pa je tako više od 20 država izrazilo želju da se pridruži BRIKS-u.