RT otkriva: Šta znači oznaka "država - sponzor terorizma"

Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su rezoluciju kojom se Rusija naziva "državom - sponzorom terorizma". Taj potez usledio je nakon sličnog glasanja parlamentarnog odbora NATO samo dva dana ranije, kao odgovor na zahteve ukrajinske delegacije.

Sa NATO nije moglo biti drugog ishoda, s obzirom na to da je blok svoje dalje postojanje posle Hladnog rata opravdavao stalnim poigravanjem sa potrebom da se suprotstavi Moskvi. I bilo bi suvišan bez promocije "ruske pretnje", ocenjuje kolumnistkinja i politički strateg Rejčel Marsden.

Šta je tačno krajnji cilj Evropskog parlamenta?

Blok čak nema ni stvarnu oznaku "država - sponzor terorizma" i rezolucija to ističe.

"EU ima spisak osoba, grupa i subjekata uključenih u terorističke akte koji podležu sankcijama, ali trenutni pravni okvir, za razliku od zemalja kao što su Sjedinjene Države i Kanada, ne predviđa označavanje države kao sponzora terorizma", navodi se u rezoluciji.

Rezolucija nije pravno obavezujuća, a Rusija je već pogođena neviđenim brojem sankcija, koje se stalno dodaju. Dakle, šta se Brisel nada da će postići, osim što će doprineti marketinškim pokušajima Zapada da spoji "Rusiju" i "terorizam" u umovima javnosti?

Parlament je proteklih nekoliko godina – mnogo pre nego što je sukob u Ukrajini postao usijan – pominjao Rusiju zajedno sa stvarnim terorističkim grupama kao što je ISIS. "Propagandni pritisak na EU od strane Rusije i islamskih terorističkih organizacija raste, navode članovi Odbora za spoljne poslove u rezoluciji", objavio je Strazbur još u oktobru 2016, na primer.

To je naročito šokantna kombinacija "terorizma", "ISIS-a" i "Rusije", pošto je Moskva u to vreme bila na samom čelu borbe protiv žarišta Islamske države u Siriji na poziv predsednika Bašara el Asada dok je Vašington obučavao i opremao "sirijske pobunjenike", od kojih su se neki na kraju pridružili stvarnoj džihadističkoj grupi: Al Kaidi.

Rezolucija EP preokreće tu istoriju označavajući vladu Sirije terorističkom. "Rusija je podržavala i finansirala terorističke režime i organizacije, posebno Asadov režim u Siriji, koji je Rusija snabdevala oružjem i u čiju odbranu je izvršila namerne napade na sirijsko civilno stanovništvo", navodi se u rezoluciji.

Slično tome, EU je imala punih osam godina da osudi zapadnu obuku, opremanje i finansiranje boraca Azova - stvarnih, nedržavnih nasilnih aktera u Ukrajini, koje je zapadna štampa ranije opisivala kao "neonaciste". Oni su potom postali deo ukrajinske vojske i postali su borci za slobodu protiv Rusije. Demokratski kongresmen Ro Kana je čak istakao još 2018. da je godinama u zakonu o finansiranju američkog Kongresa nedostajao jezik kojim se zabranjuje snabdevanje američkim oružjem i finansiranje "kontroverzne ultranacionalističke milicije u Ukrajini koja je otvoreno prihvatila neonaciste u svoje redove", podseća Marsden.

Iako EU nije učinila ništa da spreči ili zaustavi sukob – na primer, odbijanjem da prekine sopstveno snabdevalje jeftinim energentima iz Rusije i insistirajući umesto toga da Kijev i njegov primarni dobrotvor, Vašington, reše stvari sa Moskvom – rezolucija udvostručuje antirusku retoriku zvaničnika EU.

"Pokušaj Rusije da iskoristi izvoz energenata kao alat geopolitičke prinude svodi se na korišćenje zaliha energije kao oružja", navodi se u rezoluciji i ignoriše činjenica da su se zvaničnici EU hvalili da su sami sebi prekinuli snabdevanje energentima "za Ukrajinu".

"Oštećenje gasovoda Severni tok 1 i 2, 26. septembra 2022. dovelo je do velikog curenja gasa u Baltičkom moru, što takođe predstavlja ekološki napad na EU“, kaže se u rezoluciji, aludirajući bez dokaza da je Rusija bila ta koja digla u vazduh sopstvenu energetsku infrastrukturu, a ne, recimo, zapadni akteri koji žele da obezbede zavisnost EU od sopstvene prodaje gasa.

Neobavezujuća priroda rezolucije

Rezolucija bloka je neobavezujuća, što znači da je to uglavnom simboličan potez. Francuski predsednik Emanuel Makron je u više navrata odbacio pozive ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da slično označe Rusiju. Isto tako i američki predsednik Džozef Bajden je priznao da bi taj potez mogao imati negativne posledice po američku podršku ukrajinskim borcima.

Dosadašnja američka upotreba oznake "terorizam" ima tendenciju da se pogodno uskladi sa njenim sopstvenim spoljnopolitičkim planom.

Iranska opoziciona grupa Mudžahiden-e-Kalk (MeK) bila je prikladno uklonjena sa zvanične liste terorističkih organizacija Vašingtona u vreme kada je nekoliko visokih američkih zvaničnika počelo da posećuje grupu dok su razgovarali o promeni iranskog režima.

Kada je bivši predsednik Donald Tramp pokušavao da obezbedi mir na Bliskom istoku svojim Abrahamovim sporazumom, mahao je šargarepom zvanom "država - sponzor terorizma" ispred Sudana, kako bi izgladio stvari sa Izraelom. Kubu je s liste skinuo bivši predsednik Barak Obama pošto je vodio politiku normalizacije sa Havanom, ali im je Tramp ponovo zakačio tu oznaku kako bi se udodvorio svojim biračima.

Dakle, sada je očigledno red na EU da zloupotrebi oznaku "terorizma" i odvrati pažnju od sopstvenih loših izbora zbog kojih njeni građani i dalje pate, zaključuje kanadska analitičarka.