Specijalna vojna operacija ruske vojske u Ukrajini je nesumnjivo najveći sukob na evropskom tlu od kraja Drugog svetskog rata i kao takav podrazumeva upotrebu velike količine naoružanja, municije i druge vojne opreme.
Zbog obima ovog konflikta, logično je da postoje i veliki gubici kako u ljudstvu, tako i u sredstvima ratne tehnike, što primorava sukobljene strane da povećaju nabavku, odnosno proizvodnju naoružanja i vojne opreme.
Stoga je ruski vojnoindustrijski kompleks od 24. februara 2022. godine doživeo nezapamćen rast kada je u pitanju stopa proizvodnje novih, kao popravke i modernizacije starih vozila, oruđa i raznovrsnih sistema.
Tako smo došli u situaciju da uprkos ocenama pojedinih stranih i domaćih "stručnjaka" sa početka sukoba, o tome da "Ruska Federacija ima dovoljno naoružanja i municije da ratuje 2-3 nedelje", a potom i "2-3 meseca", jedna od najvećih britanskih tink-tenk organizacija u 2024. priznaje da "Rusija ima kapacitete da vodi rat u Ukrajini još 2-3 godine".
Sa druge strane, zbog nadmoći ruske vojske na frontu i konstantnih raketnih i vazdušnih napada, ukrajinska odbrambena industrija gotovo je uništena, ukoliko izuzmemo mali broj preostalih fabrika za proizvodnju dronova, artiljerijske municije i popravku oklopnih vozila.
Zbog toga, ukrajinska vojska već više od godinu i po dana u potpunosti zavisi od isporuka naoružanja, municije i druge opreme iz zapadnih zemalja, koje uprkos svim naporima i dalje nisu u stanju da drastično uvećaju sopstvenu proizvodnju poput Ruske Federacije.
Procvat ruske odbrambene industrije
Kako se navodi u saopštenju Ministarstva odbrane RF iz decembra, ruskoj vojsci je tokom 2023. godine isporučeno više od 1.500 tenkova, 2.200 drugih oklopnih vozila, 1.400 raketnih i artiljerijskih sistema i 22.000 bespilotnih letelica.
Ovaj izveštaj poklapa se sa ranijim procenama ruskih zvaničnika i predstavnika najvećih kompanija odbrambene industrije o povećanju proizvodnje naoružanja i vojne opreme.
Tako su se tokom protekle godine pojavile informacije da će Rusija proizvoditi više od 300 potpuno novih tenkova godišnje, a najveća fabrika tenkova na svetu "Uralvagonzavod" je od 29. juna 2023. pauzirala proizvodnju civilnih i lakše oklopljenih vojnih vozila i čitav pogon usmerila na proizvodnju isključivo novih tenkova.
U pitanju su savremene verzije osnovnih borbenih tenkova T-72B3M i T-90M "proriv", a sredinom septembra glavni izvršni direktor "Uralvagonzavoda" Aleksandar Potapov najavio je i ponovno pokretanje proizvodnje tenkova T-80 nakon više od 20 godina, i to najverovatnije modernizovane varijante T-80BVM.
Pored 300 potpuno novih tenkova, ruske fabrike rade i na modernizaciji starijih varijanti iz sve tri porodice, koji čine većinski deo od pomenutih 1.500 isporučenih tokom 2023. godine.
Potvrdu o navodima ruskog ministarstva, možemo pronaći i u ranijim procenama britanske vojne obaveštajne agencije da "Rusija u proseku proizvodi tri tenka svakog dana". Jasno je da se ovde misli i na potpuno nove i na one koje se modernizuju.
Osim kopnenih platformi, u porastu je i proizvodnja borbenih aviona i helikoptera. Prvi zamenik generalnog direktora "Rosteha" Vladimir Artjakov je još u junu 2023. objavio podatak da je Rusija znatno povećala proizvodnju borbenih aviona, konkretno višenamenskih iz porodica Su-30, Su-34 i Su-35 čija je proizvodnja udvostručena.
Da je Artjakov bio u pravu, svedoče i skoro objavljeni satelitski snimci češke kompanije "Spejs nou", na kojima se može videti fabrika "Suhoj" u gradu Komsomoljsk na Amuru. Prema dostupnim snimcima u okrugu fabrike može se videti 31 potpuno novi avion Su-35, što je znatno više u odnosu na 2021. godinu kada je ista fabrika imala kapacitet za smeštaj 11 do 16 aviona ove vrste.
Pored borbenih aviona četvrte i 4,5 generacije, vojnoindustrijski kompleks RF povećao je i proizvodnju letelica pete generacije Su-57, a najavljeno je i pokretanje proizvodnje Su-75 "šahmat". Artjakov je takođe potvrdio da je u toku i serijska proizvodnja hipersoničnih vazduhoplovnih balističkih raketa "kinžal" u skladu sa porudžbinama Ministarstva odbrane RF.
Uz to, generalni direktor "Rosteha" Sergej Čermezov je 7. avgusta objavio informaciju da je 2022. godine proizvedeno 296 helikoptera, što je povećanje od 55 odsto u odnosu na 134 proizvedenih tokom 2021. Zabeležen je i drastičan porast proizvodnje različitih besposadnih vazduhoplova od "ohotnika" do "izdeljija 53", "gerana" i na hiljade malogabaritnih dronova.
Ipak možda najveći strah kod zapadnih analitičara i medija izaziva povećana proizvodnja artiljerijskih granata, budući da procene stručnjaka sežu od milion do čak pet miliona granata godišnje.
Tako je jedan od zvaničnika estonskog ministarstva odbrane Mark Risk ocenio da bi Rusija mogla da proizvede četiri miliona artiljerijskih granata u narednih godinu ili dve. Na sve to, treba dodati i da RF raspolaže ogromnom rezervom iz perioda Sovjetskog Saveza o čijem obimu se može samo nagađati.
(Ne)postojanje evropskih zaliha i profitiranje američkih kompanija
Kao što je već poznato, već nedeljama, ako ne i mesecima traje histerija ukrajinskog političkog i vojnog vrha zbog nedostatka naoružanja i municije - prvenstveno artiljerijskih granata u kalibru 155 mm.
Povodom ovog problema oglasili su se i brojni evropski zvaničnici i predstavnici kompanija odbrambene industrije Evropske unije, koji su teška srca obavestili svoje saveznike u Kijevu da neće uspeti da isporuče milion granata obećanih još u martu 2023. godine. Ipak već neko vreme naglašavaju da će raditi na uvećanju proizvodnje.
Tako je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus najavio da Nemačka planira da proizvede 200.000 granata do kraja 2024. godine, ali da ovaj broj neće ispuniti potrebe ukrajinskih oružanih snaga, koje su tokom letnje ofanzive u proseku trošile oko 7.000 granata dnevno, što ukazuje da im je na godišnjem nivou potrebno okvirno dva do dva i po miliona granata.
Iz ovoga se može zaključiti da nemačka vojna industrija nije u stanju da pokrije ni desetinu potrebne količine za Kijev, a kamoli da ostavi nešto i za sopstvenu vojsku i "sveobuhvatni rat sa Rusijom" koji se često spominje.
Slični podaci stigli su i iz Norveške, tačnije od jedne od evropske kompanije za proizvodnju mlaznih motora - "Namo", koja je u komentaru o vojnom budžetu ove države za 2024. godinu napisala da bi "evropskoj vojnoj industriji trebalo 40 godina da proizvede dovoljnu količinu artiljerijske municije za blok (NATO) i Ukrajinu za samo godinu dana aktivnog sukoba".
"Namo" procenjuje da sa trenutnom stopom evropske proizvodnje koja iznosi oko pola miliona granata godišnje, zemlje EU bi imale municije za mesec dana aktivnog ratovanja imajući u vidu potrošnju u SVO.
Za razliku od Norvežana, britanski Internacionalni institut za strateške studije (IISS) je manje optimističan, pa upozorava da bi Britanija u sukobu visokog intenziteta iscrpila zalihe municije za svega osam dana.
Nespremnost za potencijalni rat sa Rusijom izgleda nije uplašila evropske zvaničnike, pa je tako premijerka Danske Mete Frederiksen donela suludu odluku da svu artiljerijsku municiju pokloni Ukrajini, i izjavila da bi primer Danske trebalo da slede i druge zemlje članice EU.
Poznato je da su osim municije, države EU režimu u Kijevu donirale niz različitih vrsta sredstava - tenkova, samohodnih haubica, borbenih aviona, a posebno je zanimljiv slučaj Litvanije koja se obavezala da će umesto svojoj, ukrajinskoj vojsci kupiti sistem PVO NASAMS.
Ishod svih ovih darežljivih poteza jeste pražnjenje sopstvenih skladišta oružja i vojne opreme, što je primetio i predsedavajući Vojnog komiteta NATO admiral Rob Bauer koji je još u oktobru izjavio:
"Počeli smo da poklanjamo iz polupraznih ili još manje popunjenih evropskih skladišta, i stoga je sada dno bureta vidljivo".
Slična situacija zadesila je i odbrambenu industriju SAD, koja se "muči" kako bi proizvela dovoljno municije što za Ukrajinu, što za sopstvene potrebe. Američka odbrambena industrija je do skoro proizvodila oko 14.000 granata mesečno, a procenjuje se da je zbog pomoći Kijevu stopa proizvodnje udvostručena, pa ona danas iznosi oko 1.000 granata dnevno ili 28.000 mesečno.
Ovo i dalje nije ni približno blizu količini koju Ruska Federacija proizvodi, niti količini neophodnoj ukrajinskim snagama.
Uprkos tome postoji jedna bitna razlika kada su u pitanju vojnoindustrijski kompleksi EU i SAD, a to je profit koje ostvaruju američke kompanije.
Međutim najbolji pokazatelj sveobuhvatne nesposobnosti vojnoindustrijskog kompleksa NATO, jeste upotreba "patriota" u Ukrajini. Naime, kada su Vazdušno-kosmičke snage RF 16. maja izvršile vazdušni napad na ciljeve u i oko Kijeva, ukrajinska PVO je pokušala da ruski udar zaustavi upravo ovim američkim sistemom.
Tada je na ruske ciljeve u roku od dva minuta lansirano čak 30 raketa sistema "patriot", što je šest odsto godišnje proizvodnje ovih raketa, budući da ih "Lokid Martin" proizvodi oko 500 godišnje. Najgore od svega, po ukrajinsku vojsku, je što je upravo tog dana oštećeno, a možda i uništeno još jedno lansirno vozilo "dragocenog" američkog sistema.