Novo doba ruskog školstva: Kako je Putin vratio obrazovanje Rusima

Povećanje plata za nastavnike, izgradnja kampusa, renoviranje škola, vrtića i izgradnja prve srednje škole liderskog nivoa, samo su deo novih ulaganja u rusku nauku i obrazovanje do 2030. godine

U Rusiji Vladimir Putin uživa ugled i rejting o kojem drugi mogu samo da sanjaju. Mnogi mu to priznaju, iako nemaju snage da to javno izgovore. Optimizam, nada i moral, koje je Putin probudio u ruskom narodu, a onda i u čitavom svetu, najveći su rezultati njegove politike.

Preuzeo je Rusiju kada je bila na kolenima. Za kratko vreme je stabilizovao državu, ojačao privredu, vojsku i diplomatiju, srušio zid nepoverenja između naroda i vlasti, zemlji je vratio ugled u međunarodnoj areni, a narodu osećaj dostojanstva i gordosti.

U svom nedavnom obrađanju Federalnoj skupštini, ruski predsednik nije zanemario, kako je sam rekao, "nagomilane" probleme u školskom obrazovanju. Štaviše, značajan deo obraćanja bio je posvećen mlađim generacijama. Ruski lider je predstavio niz inicijativa za rešavanje mnogih pitanja u toj oblasti.

Putin je obećao da će pomoći regionima da do 2030. godine renoviraju sve škole, vrtiće i osavremene medicinske ordinacije u njima, a o trošku saveznog budžeta, da se izgrade nove škole u ​​kojima je potrebno uvesti "drugu, pa čak i treću smenu".

Osim škola i vrtića, programom će biti obuhvaćeno i 800 studentskih domova univerziteta i tehničkih škola. 

Predsednik Rusije je naložio vladi da odredi konkretne parametre za povećanje plata nastavnika na univerzitetima i počne da ih primenjuje od 1. septembra, nazvavši to povećanje "neophodnim".

Šef države je rekao da se profesionalni temelji budućeg specijaliste postavljaju u prvim godinama, gde se izučavaju fundamentalne discipline i napomenuo da će, prema preliminarnim procenama, 2024. godine na povećanje plata nastavnika biti potrošeno 1,5 milijardi rubalja (više od 15 miliona evra), a u budućnosti još 4,5 milijardi rubalja (više od 45 miliona evra). 

Od 1. marta 2024. razrednim starešinama i kustosima grupa na fakultetima i tehničkim školama u naseljima, u kojima živi manje od 100.000 ljudi predložio je da se udvostruči savezna naknada za razrednu nastavu na 10.000 rubalja (100 evra), dok će savetnici direktora obrazovanja dobiti 5.000 rubalja (50 evra) iz saveznog budžeta mesečno, što se ranije nije dešavalo.

Nakon što je najavio fiksne bonuse, Putin se osvrnuo na dugogodišnji problem nagrađivanja nastavnika i radnika u javnom sektoru uopšte. 

"Nivo prosečnih plata u privredi u regionima je različit, što znači da se primanja radnika u javnom sektoru, čak i u susednim regionima, ponekad značajno razlikuju. Istovremeno, posao nastavnika ili lekara svuda je podjednako težak i izuzetno odgovoran. Ovako velika razlika u platama od regiona do regiona je nepravedna", kazao je Putin i dodao da je problem "dugogodišnji, veoma složen, kapitalno intenzivan". 

Naime, ruski lider je zatražio od Kabineta ministara da 2025. godine u okviru pilot projekata u regionima razradi novi model nagrađivanja zaposlenih u javnom sektoru, a da se 2026. donese konačna odluka za celu zemlju.

Izgradnja prve srednje škole liderskog nivoa

Govoreći o privlačnosti škola za perspektivnu omladinu, Putin je odobrio izgradnju obrazovnih liderskih škola u pet regiona i uverio da će do 2030. godine biti otvoreno 12 takvih institucija. 

Prema predsednikovom planu, u njima će raditi nastavni timovi, poznati po "jedinstvenim autorskim metodama". 

Što se tiče "sadržaja obrazovanja", za ruskog predsednika je "problem neslaganja između obrazovnih programa i ispitnih pitanja" očigledan, zbog čega je Putin naložio da se "mehanizam Jedinstvenog državnog ispita unapredi". 

Diplomcima će se pružiti druga šansa, odnosno mogućnost da ponovo polažu Jedinstveni državni ispit iz jednog od predmeta po svom izboru. 

"Štaviše, uradite to pre kraja kampanje za upis na univerzitet kako bi maturanti imali vremena za podnošenje dokumenata, uzimajući u obzir ponovno polaganje", poručio je Putin.

Osim toga, do 2030. godine biće izgrađeno 40 univerzitetskih kampusa, a za te namene biće izdvojeno oko 400 milijardi rubalja (četiri milijarde evra).

Program podrške univerzitetima "Prioritet 2030" biće produžen na šest godina, a za to će biti izdvojeno 190 milijardi rubalja (skoro dve milijarde evra). 

"Kriterijumi za efikasnost univerziteta treba da budu projekti u regionima, stvaranje aktivnih startapova. Procenićemo koliko su diplomci traženi", ukazao je ruski predsednik.

Putin je ukazao na potrebu za razvoj sistema karijernog vođenja, stoga je dao zadatak da se pozivaju deca u radionice i fabričke muzeje. Nastaviće se stvaranje posebnih industrijskih centara kompetencija, gde će se generalizovati i replicirati najbolje prakse u društvenoj sferi.

Povratak tradicionalnom sistemu visokog obrazovanja

Ruski predsednik je pre godinu dana predložio napuštanje bolonjskog obrazovnog sistema i povratak tradicionalnom sistemu obuke specijalista sa visokim obrazovanjem.

"Što se tiče visokog obrazovanja, neophodna je sinteza svega najboljeg što je bilo u sovjetskom obrazovnom sistemu i iskustva poslednjih decenija. U tom smislu, moramo da se vratimo tradicionalnoj osnovnoj obuci specijalista za našu zemlju sa visokim obrazovanjem. Trajanje obuke može biti od četiri do šest godina", poručio je Putin prošle godine u obraćanju Federalnoj skupštini.

Predsednik je napomenuo da ukoliko profesija zahteva užu specijalizaciju ili dodatnu obuku, student treba da ima priliku da nastavi školovanje na master programu ili rezidenciji. On je takođe predložio da se stvori poseban nivo stručnog obrazovanja za postdiplomske škole, koji će obučavati kadrove za nastavnu i naučnu delatnost.