Rusija
Od Sibira do zone SVO: Kako se glasa na izborima u Rusiji
Da predsednički izbori u Rusiji nisu šala pokazuje i činjenica da ljudi glasaju u svim delovima zemlje: od krajnjeg severa do zone Specijalne vojne operacije
Predsednički izbori u Rusiji biće održani od 15. do 17. marta, a ove godine će izbori po prvi put biti organizovani u Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti, kao i u Donjeckoj Narodnoj Republici i Luganskoj Narodnoj Republici.
Međutim, pošto je Rusija najveća država na svetu, u određenim delovima zemlje se primenjuje prevremeno glasanje. Stanovnici udaljenih i teško dostupnih krajeva glasaju od 25. februara, kao i stanovnici novih regija. Područje se najčešće smatra udaljenim i nepristupačnim ako sa njim nije moguće uspostaviti stalne saobraćajne veze. Regioni samostalno formiraju listu i kriterijume takvih teritorija. Birači u inostranstvu mogu da glasaju od 1. marta.
Prema podacima Centralne izborne komisije, broj birača u Rusiji od 1. januara 2024. godine iznosi 112.309.947 ljudi, van Rusije – 1.890.863.
Osmi izbori od raspada SSSR
U Rusiji je zvanična dužnost predsednika uspostavljena 1991. godine. Od tada su izbori održani sedam puta: 1991, 1996, 2000, 2004, 2008, 2012. i 2018. godine. Samo u jednom slučaju, 1996, bio je potreban drugi krug glasanja da bi se odredio pobednik. Godine 1991. predsednik je izabran na pet godina. Godine 1993, u vezi sa usvajanjem Ustava Ruske Federacije, mandat šefa države smanjen je na četiri godine (nova pravila su stupila na snagu sa izborima 1996. godine). U skladu sa ustavnim amandmanima koji su stupili na snagu 31. decembra 2008. godine, predsednik se od 2012. godine bira na period od šest godina.
Najviše građana Rusije – 109.860.331 osoba – uvršteno je u biračke spiskove na izborima 2012. godine, najmanje – 106.484.518 – 1991. godine. Najveća izlaznost zabeležena je na prvim ruskim predsedničkim izborima 12. juna 1991. godine. Tada je u glasanju učestvovalo 79.498.240 ljudi, ili 74,66 odsto od ukupnog broja građana sa pravom glasa. Najmanja izlaznost zabeležena je na predsedničkim izborima 2004. godine, kada je izlaznost bila 69.572.177 ljudi (64,38 posto).
Vladimir Putin – apsolutni lider
Među pobednicima izbora, Vladimir Putin je najviše glasova ikada dobio 2018. godine (56.426.399 ili 76,69 odsto). On je ujedno dobio i najmanje glasova na svojim prvim predsedničkim izborima 2000. (39.740.467 ili 52,94 posto).
Najveća razlika između pobednika i drugoplasiranog kandidata zabeležena je 2018. godine. Razlika je bila 47.767.667 glasova ili 67,66 odsto. Predsednik Rusije Vladimir Putin, koji je pobedio na izborima, dobio je 56.426.399 glasova (76,69 odsto), a njegov najbliži konkurent, kandidat Komunističke partije RF Pavel Grudinin – 8.658.732 glasa (11,77 posto).
Najmanja razlika je bila u prvom krugu izbora 1996. Tada je razlika bila samo 2.453.809 glasova (3,25 odsto). Borisa Jeljcina je tada podržalo 26.665.495 birača (35,28 posto), a kandidata Komunističke partije RF Genadija Zjuganova – 24.211.686 ljudi (32,03 odsto).
Prevremeno glasanje
Uzimajući u obzir veličinu Rusije i komplikovan pristup nekim naseljenim mestima u Sibiru i na krajnjem severu, stanovnici tih mesta prevremeno glasaju još od 25. februara. Štaviše, na severu zemlje žive narodi koji vode nomadski način života i nemaju stalno mesto prebivališta. Zbog toga izborna komisija nadleće ogromne teritorije kako bi pronašla ljude i omogućila im da glasaju.
Na snimku stanovnici udaljenih naselja Novoportovske tundre Jamalo-Nenečkog autonomnog okruga su u šatorima glasali na predsedničkim izborima Ruske Federacije.
Glasanje u zoni SVO
Bez obzira što vojska obavlja borbene zadatke, vojno osoblje ne propušta priliku da glasa. Vojnici, naravno, prevremeno glasaju kako zbog svojih obaveza, tako i zbog bezbednosti. Na primer, pripadnici Rosgvardije (Ruske garde) dobili su priliku da glasaju na mestima privremenog razmeštaja svojih jedinica. Mnogi pripadnici ruske garde otišli su odmah nakon glasanja da izvrše borbene zadatke.
Za vojno biračko telo ovi izbori su posebno značajni, jer je u skladu sa Ustavom Rusije predsednik ujedno i vrhovni komandant Oružanih snaga Ruske Federacije.
Bez obzira gde žive, da li obavljaju borbene zadatke ili vode nomadski način života, u Rusiji svako ima pravo glasa i, što je najbitnije, mogućnost da glasa.
