Rusija
Leonid Savin: Za Putina su vojnici sa ratišta u Ukrajini buduća elita Rusije
Kako ističe ruski geopolitičar, predsednik Rusije je u obraćanju Saveznoj skupštini zatražio da oni koji učestvuju u SVO uskoro preuzmu ključne pozicije u upravljanju državom
Predsednik Rusije Vladimir Putin se 29. februara obratio Saveznoj skupštini Ruske Federacije, a u ovom dvočasovnom govoru, koji se smatra jednim od najznačajnijih događaja u zemlji, Putin je sažeo svoj budući predsednički program, piše ruski geopolitičar Leonid Savin za sajt "Geopolitika".
Očigledno je da Vladimir Putin nema konkurenciju među proglašenim kandidatima i da uživa podršku apsolutne većine građana Rusije.
Putin je ranije potpisao nekoliko važnih zakona i dao brojne izjave, iznoseći buduće političke, ekonomske i socijalne programe. To uključuje rusku strategiju naučnog i tehnološkog razvoja, planove za povećanje plata nastavnicima, te proširenje postojećih zakona, koji su pozitivno primljeni u ruskom društvu.
Predsednik je napomenuo da je njegovo obraćanje ne obuhvata samo narednih šest godina, već je, govoreći o budućnosti naroda i države, imao u vidu mnogo dužu perspektivu.
Uoči Putinovog obraćanja došlo je do značajnih promena na frontu. Ruske snage zauzele su grad Avdejevku i nekoliko drugih naselja, probijajući ukrajinsku liniju odbrane, a to bi moglo da označi ključnu prekretnicu u ratu. Čak i na Zapadu, ovo se vidi kao još jedna pobeda Rusije, koja je do sada pokazala otpornost na zapadne sankcije i na vojnu pomoć Zapada Ukrajini.
Predsednik Putin je rekao da ruska vojska koja učestvuje u Specijalnoj vojnoj operaciji predstavlja pravu buduću elitu zemlje, koja će uskoro preuzeti ključne pozicije u sistemu upravljanja državom. Za njih će biti obezbeđeni dodatni uslovi i neophodna socijalna davanja. Predsednik je naglasio da su elita oni koji služe Rusiji, a ne oni koji su punili džepove devedesetih.
Predsednik je naveo da će svi ciljevi SVO biti ostvareni i da ruska vojska "čvrsto drži inicijativu, samouvereno napredujući na nekoliko operativnih frontova".
Putin je istakao i da takozvani Zapad, u tipično kolonijalnom maniru, nastoji da obuzda razvoj Rusije: "Umesto Rusije, njima je potreban zavisan, bledi, umirući prostor, gde mogu da rade šta god žele. Međutim, zapadne zemlje neće uspeti da ostvare ovaj cilj, delom zbog novog ruskog naoružanja koje je raspoređeno na ratištima i već isprobano."
Rusija napušta liberalnu ekonomsku paradigmu
U konkretnom smislu, poreska opterećenja za siromašne će se smanjiti, dok će se porezi za bogate povećati, čime se praktično napušta liberalna ekonomska paradigma. Milijarde i desetine milijardi (u dolarskoj protivvrednosti) biće izdvojene za razvoj saobraćajne infrastrukture, šumarstva, školskog i visokog obrazovnog sistema, kao i stambeno-komunalnih usluga, pokazujući značajnu otpornost ruske privrede.
Prioriteti uključuju razvoj svemirske industrije (lansiranje velikog broja satelita), vojno-industrijskog kompleksa (demonstriranje inovacija u bliskoj budućnosti, koje predstavljaju signal zemljama NATO-a), i sektora naučnog istraživanja, uključujući razvoj super-kompjutera, a pominjan je i razvoj veštačke inteligencije.
U okviru nacionalnog projekta "Ekonomija podataka", predsednik je predložio formiranje digitalnih platformi u svim ključnim sektorima privrede do 2030. godine, za šta će u narednih šest godina biti izdvojeno oko osam milijardi dolara.
Putin je istakao nekoliko nacionalnih projekata od velikog značaja. Projekat "Porodica" treba da poveća natalitet u Rusiji. Regioni sa podprosečnim natalitetom dobiće najmanje 75 milijardi rubalja do 2030. godine.
Nacionalni projekat "Dug i aktivan život" treba da poveća prosečni životni vek u Rusiji sa sadašnjih 73 na 78 godina do 2030. godine.
Nacionalni projekat "Mladi Rusije" predstavljen je kao "projekat za budućnost naše zemlje", a obuhvata podršku nastavnicima i mentorima, uz uvođenje posebne federalne naknade za sve savetnike, direktore obrazovanja u školama i na fakultetima.
Nacionalni projekat "Kadrovi" treba da ojača povezanost svih nivoa obrazovanja, od škole do visokoškolskih ustanova.
Borba protiv siromaštva proglašena je glavnim prioritetom. Iako se Rusija ne svrstava u zemlje sa visokom stopom siromaštva (siromašno je otprilike devet odsto stanovništva), cilj predsednika je da se stopa siromaštva do 2030. godine smanji na manje od sedam odsto. Očekuje se da će minimalna zarada do 2030. porasti za skoro 40 odsto. Pored toga, program materinskog kapitala biće produžen do 2030. godine.
Konačno, dve trećine dugova regionalnih budžeta biće otpisano, a ušteđena sredstva biće usmerena u investicije i infrastrukturne projekte.
Ubrzana resuverenizacija Rusije
Ideje iznete u obraćanju mogu se okarakterisati kao ubrzana suverenizacija Rusije u svim aspektima, od spoljne politike do različitih sektora privrede, nauke, obrazovanja i kulture. To znači nemogućnost vraćanja politici iz prošlosti, koja je imala poluliberalnu prirodu i bila donekle integrisana sa zapadnim svetom.
Ovaj raskid će se ubuduće samo nastaviti, ali to ne znači samoizolaciju: Rusija se razvija i razvijaće odnose sa afričkim i azijskim zemljama, islamskim svetom, Latinskom Amerikom, raznim regionalnim udruženjima i organizacijama, a suverenizacija i jačanje Rusije koristiće svim njenim prijateljima.
Ostaje pitanje ko će izvršiti zadatke koje je postavio predsednik. Budući da je je nakon početka SVO došlo do značajnih kadrovskih promena u nekoliko važnih resora, to će biti lakše ostvariti nego ranije, kada su neke od ukaza predsednika otvoreno sabotirali zapadni agenti unutar ruske vlade.
Kako zaključuje Savin, značajnu ulogu imaće oni koji su prošli obuku na borbenim položajima i imaju snažnu ideološku motivaciju, što je izuzetno važno za budući razvoj zemlje i stvaranje dodatnih veza među brojnim narodima Ruske Federacije.
