Pedeset godina od uvođenja AK-74 u upotrebu vojske SSSR-a: Dostojan naslednik prvog "kalašnjikova"

Na današnji dan, 18. marta 1974. godine, dekretom Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza i Saveta ministara SSSR-a, jurišna puška AK-74 uvedena je u operativnu upotrebu sovjetske vojske. Glavna karakteristika novog oružja bilo je to što je izrađena za upotrebu municije u kalibru 5,45h39 mm, koji je zamenio dotadašnji 7,62h39 mm prisutan kod prethodnika AK-74, AK-47 i njegove modernije verzije AKM.

Najveća prednost manjeg kalibra ogleda se u smanjivanju težine municije i puške, čime se vojniku omogućava da nosi više municije bez dodatnog preopterećenja. Osim toga, manji kalibar smanjuje trzaj oružja, te doprinosi većoj preciznosti i olakšava upotrebu puške.

Zbog navedenih prednosti, SAD su još 1964. godine prešle na kalibar 5,56 mm, kada je u upotrebu uvedena jurišna puška M16, a Sovjetski Savez je imajući u vidu američka iskustva, naročito iz rata u Vijetnamu, 1966. postavio tehničko-taktičke zahteve za razvoj municije u novom kalibru i nove jurišne puške.

"Sovjetski obaveštajci saznali su da su Amerikanci prešli na manji kalibar. Ovaj koncept testiran je u SSSR-u i došlo se do zaključka da je smanjivanje kalibra i trzaja rezultira većom efikasnošću paljbe i smanjenju težine municije. Nakon toga, pokrenut je razvoj domaćeg metka i jurišne puške", rekao je vojni ekspert Maksim Popenker za rusku redakciju RT.

Nekoliko konstruktorskih timova predložilo je svoj dizajn za novu pušku, a ukupno je više od 20 prototipa eksperimentalnih pušaka došlo do faze fabričkog testiranja, ali je većina njih odbijena zbog neispunjavanja tehničko-taktičkih zahteva. Posle eliminisanja većine projekata, u uži krug takmičenja ušli su projekti konstruktora Jurija Aleksandrova, Aleksadra Konstantinova i Mihaila Kalašnjikova.  

Puške pomenutih konstruktora bile su gotovo jednake po svojim sposobnostima i dugo vremena na ispitivanjima nije bilo moguće utvrditi koji projekat je zapravo najbolji. U mnogim aspektima AL-7 (Jurija Aleksandrova), SA-006 (Aleksandra Konstantinova) i A-3, kasnije AK-74, (Mihaila Kalašnjikova) bili su ekvivalenti.

Međutim, na kraju, Glavna raketno-artiljerijska uprava (GRAU) i Glavna uprava za borbenu obuku kopnenih snaga, preporučile su da u operativnu upotrebu sovjetske vojske bude uvedena jurišna puška u kalibru 5,45 mm, koju je dizajnirao Mihail Kalašnjikov.

Sa druge strane, projekat AL-7 odbijen je zbog toga što se nalazio u ranijoj fazi implementacije određenih rešenja u odnosu na svoje suparnike, dok su glavni nedostaci SA-006 bili povećano izbacivanje barutnih gasova tokom paljbe, manja izdržljivost, teže održavanje, popravka i čišćenje na bojnom polju i veća snaga potrebna za pomeranje zatvarača, naročito kada postoje tragovi prašine, zemlje i barutnog praha nakon intenzivne eksploatacije.

Preklopiv, skraćen i modernizovan

Kako je istakao Maksim Popenker, izbor da se smanji kalibar nove jurišne puške bio je opravdan.

"Težina prenosive municije je smanjena za 1,5 puta, tj. borac je mogao da nosi 1,5 puta više municije koja je imala istu težinu (kao manja količina municije u većem kalibru). Ovo je pojednostavilo logistiku i proizvodnju, smanjilo troškove i povećalo efikasnost. Takođe je povećana i preciznost prilikom gađanja", smatra sagovornik ruskog RT.

Ukupna težina AK-74, sa napunjenim okvirom je 3,6 kg, nišan se podešava na osnovu udaljenosti do 1.000 m, maksimalan efektivan domet je oko 500 m (realan je 300 m), a maksimalna brzina paljbe 600 metaka u minuti.

Istovremeno sa AK-74, kao deo porodice naoružanja u kalibru 5,45 mm, u operativnu upotrebu uveden je i puškomitraljez RPK-74, dizajniran da zameni dotadašnji RPK u kalibru 7,62 mm. Dodatno, razvijena je i varijanta puške sa preklapajućim kundakom AKS-74 i karabin, odnosno verzija sa skraćenom cevi AKS-74U.

Zbog svoje kompaktnosti i manjih dimenzija i težine, poslednjom verzijom tada su opremane posade borbenih vozila, vojnici sa ručnim raketnim bacačima, specijalne i policijske jedinice.

Nepunih dvadeset godina, AK-74 dobio je svog naslednika, tačnije modernizovanu verziju sa oznakom AK-74M koja je u upotrebu, sada već Vojske Ruske Federacije, uvedena 1993. godine. Modernizovana verzija dobila je dodatke za postavljanje optičkih ili opto-elektronskih nišana, sanduk je unapređen, a pri izradi korišćeni su novi materijali i zaštitni premazi za metalne delove, što je doprinelo većoj sigurnosti pri upotrebi puške.

Pored toga, kao deo modernizacije, pojednostavljena je tehnologija proizvodnje pojedinih komponenti. Tako se danas pored Vojske RF, AK-74 nalazi u upotrebi oružanih snaga brojnih zemalja poput Azerbejdžana, Belorusije, Bugarske, Gruzije, Jordana, Kazahstana, Moldavije i Turkmenistana.

Takođe, važno je naglasiti da su puške iz porodice AK-74 proizvođene ne samo u Sovjetskom Savezu, već i u inostranstvu. Najpoznatiji derivati i kopije Kalašnjikovljeve puške su poljski "tantal" iz 1988. godine, češki ČZ 2000 i mađarski NGM-81. Široka rasprostranjenost u svetu i postojanje brojnih stranih derivata i kopija, su dobar pokazatelj da je AK-74 bio uspešan projekat.

Nova generacija

Danas, oružje iz porodice AK-74, uglavnom je zamenjeno puškama AK-12, koje su u operativnu upotrebu Oružanih snaga RF uvedene 2018. godine. Kako se navodi na sajtu koncerna "Kalašnjikov", AK-12 je deo borbenog kompleta "ratnik" i "glavno pešadijsko naoružanje pripadnika motorizovanih i drugih jedinica Vojske Rusije".

"Ovaj model je vrhunac razvoja AK sistema i razlikuje se od prethodnih generacija po poboljšanoj ergonomiji, prilagođenosti svakodnevnoj upotrebi i povećanju preciznosti pri gađanju", navodi se u materijalima kompanije.

AK-12 je opremljen Pikatinijevim šinskim nosačem za postavljanje kolimatora, optičkih i nišana za noćno osmatranje, a sličan nosač nalazi se i na prednjem rukohvatu čime je omogućeno postavljanje svih vrsta bipoda. Kompenzator trzaja smanjuje skakanje cevi, trzaj puške i bljesak pri opaljenju, a preklopivi kundak može se prilagođavati na osnovu individualnih potreba svakog strelca.

Jurišna puška AK-19: "Kalaš" u NATO kalibru (FOTO)

Iz koncerna "Kalašnjikov" su u 2023. godini saopštili da je AK-12 modifikovan na osnovu iskustava iz zone Specijalne vojne operacije, a navodi se da su konstruktori unapredili diopterski nišan, mehanizam za izbor paljbe i kočnicu, kao i kompenzator trzaja.

Zajedno sa AK-12, u operativnu upotrebu 2018. godine uveden je i AK-15 u kalibru 7,62h39 mm, a prema rečima Maksima Popenkera ova puška namenjena je specijalnim jedinicama.

Kako je za rusku redakciju RT naglasio Aleksandar Butirin, nova generacija jurišnih pušaka iz AK porodice, razlikuje se od svojih prethodnika po "upotrebi novih materijala u proizvodnji i postavljanju dodatnih nosača na oružje", što doprinosi povećanju funkcionalnosti.

"Takvi nosači omogućavaju ugradnju osmatračkih uređaja (nišana), potcevnih baterijskih lampi i druge opreme. Ovo je danas veoma traženo. Ako na primer uzmemo običnu verziju AK-74, da bi na nju ugradili optički nišan potreban je odvojen nosač. Zbog toga je moderni AK-12 mnogo praktičniji u tom smislu", zaključuje Butirin.