Budžet NATO-a raste devetu godinu za redom, a samo prošle godine on je iznosio 1,1 bilion američkih dolara - "šta je to ako ne budžet za ratove i sukobe, koje je NATO pokrenuo i koje podgreva", upitala je danas na brifingu portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
"Jedanaest država članica (Alijanse) 2023. počele su da izdvajaju dogovorenih dva odsto BDP-a na odbranu, a 2024. ovaj broj će biti već 18 (država). Alijansa je 2023. potrošila 117 miliona američkih dolara na vojnu pomoć Ukrajini, a vrednost oružja i vojne tehnike koja je tamo isporučena već je prevazišla 100 milijardi američkih dolara", rekla je Zaharova, komentarišući godišnji izveštaj NATO-a, koji je 14. marta predstavio generalni sekretar te organizacije Jens Stoltenberg.
Osim toga, kako je dalje navela portparolka, deo sredstava izdvojenih za Ukrajinu Vašington je uzeo iz fonda namenjenog nacionalnoj vojsci Avganistana (24 miliona dolara), koji je trebalo da bude iskorišćen kao pomoć narodu te zemlje.
"Opet su radije uložili u rat", zaključila je Zaharova.
Ona je još podsetila da je NATO samo tokom prošle godine organizovao 130 koalicionih i 1.029 vojnih vežbi na nacionalnom nivou i nakon toga zaključila: "Ne treba objašnjavati protiv koga je većina tih manevara bila usmerena".
Komentari NATO-a o izborima u Rusiji su pokušaj grubog mešanja u naše poslove
Zaharova se osvrnula i na predsedničke izbore u Rusiji, tokom kojih je, još jednom, pobedio Vladimir Putin. Skrenula je pažnju da tvrdnje Stoltenberga da "izbori u Rusiji nisu bili slobodni i časni" Moskva ocenjuje kao "grubo mešanje u unutrašnje poslove zemlje".
"Čudno je čuti takve izjave od zvaničnika organizacije koja je, pod vođstvom Vašingtona, dugo vršila silovit pritisak i sprovodila direktne vojne agresije na nezavisne države", poručuje Moskva.
Mnogi se boje direktnog sukoba sa Rusijom
"Francuski predsednik Emanuel Makron nastavlja da igra ulogu glavnog evropskog jastreba. On javno izjavljuje da neće dozvoliti da ga zastraši ruski predsednik V. V. Putin, jer pred sobom vidi ne veliku silu, već prosečnu državu koja ima nuklearno oružje, ali i manji BDP od evropskih država", rekla je još Zaharova danas, komentarišući poslednje izjave francuskog lidera.
"Želimo da podsetimo Emanuela Makrona da bi pre razgovora o veličini bilo umesno setiti se istorije. U njoj postoje stranice kojih savremeni Francuzi ne žele da se sećaju. Reč je o učešću francuskih vojnika u ratu protiv SSSR-a u sastavu nemačkog Vermahta. Poput svojih napoleonskih prethodnika, nacisti iz Francuske legije stigli su do Moskve, gde su pretrpeli velike gubitke", podsetila je portparolka MSP-a.
"Emanuel Makron takođe otvoreno govori o 'odsustvu bilo kakvih ograničenja i bilo kakvih crvenih linija' i izjavljuje da Pariz razvija vojne operacije na tlu Ukrajine. Njegov cilj je da 'nikada' ne dozvoli Rusiji da pobedi u Ukrajini", napomenula je.
Ipak, kako je dodala, niz zemalja je požurio da se ogradi od ovakve retorike, a "generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg čak je savetovao Emanuela Makrona da pre svojih gromoglasnih nastupa održi konsultacije i zajedno sa saveznicima iz Alijanse osmisli zajednički pristup" ovoj problematici.
"To samo potvrđuje da je u Evropi malo onih koji su voljni da odu na ukrajinski front. Mnoge plaše potencijalne direktne borbe sa Rusijom", zaključila je Zaharova.