Rusija
Efikasnost ruskih krstarećih raketa i lutajuće municije: Zašto Ukrajina ne može da ih obori
Najskoriji raketni napadi Vojske RF još jednom su demantovali mit o tome da "Rusija nema dovoljno raketa", a eksplozije širom ukrajinske teritorije su opovrgle tvrdnje Ministarstva odbrane ove države da su svi projektili "oboreni"
Tokom proteklih nekoliko dana Oružane snage Ruske Federacije su izvršile niz vazdušnih i raketnih napada na ključne infrastrukturne i vojne objekte, nanevši tom prilikom ogromnu štetu energetskom sektoru i odbrambenoj industriji Kijeva.
Tako su u napadu 26. marta uništeni komandni centri, objekat Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) u Kijevu i lokacije na kojima su bili razmešteni strani plaćenici i jedinice ukrajinske vojske. Samo dva dana pre toga, ruska vojska je upotrebom različitih krstarećih i balističkih raketa i lutajuće municije "geran-2" uništila niz postrojenja za proizvodnju nafte i gasa, a najintenzivniji napad zabeležen je u Lavovskoj i Ivano-Frankovskoj oblasti.
Prema rečima samog gradonačelnika Lavova, u napadu na ovu oblast korišćeno je čak 20 krstarećih raketa i sedam "gerana", od čega je veći deo dejstvovao po ciljevima u gradu Strij. Pretpostavlja se da su glavne mete bila naftna i postrojenja za proizvodnju gasa, kao i aerodrom i fabrika automobila koji se tu nalaze
Ipak, najveći napad na energetski sistem Ukrajine u poslednjih nekoliko meseci dogodio se 22. marta, a mete su bili objekti u Zaporoškoj, Harkovskoj, Lavovskoj, Odeskoj, Podoljskoj i Dnjepropetrovskoj oblasti. Kao rezultat napada, došlo je do nestanka struje u čitavim gradovima i delovima pojedinih oblasti, dok je najžešći udar pretrpela Dnjeparska hidroelektrana u Zaporožju.
Elektrana je pogođena sa osam raketa H-101, koje su uz pomoć infracrvenih mamaca i manevra obrušavanja izbegle malobrojne sisteme PVO u blizini, što je dovelo do teškog oštećenja i onesposobljavanja jedne od dve stanice ove hidroelektrane.
Najskoriji raketni napadi Vojske RF još jednom su demantovali mit o tome da "Rusija nema dovoljno raketa", a eksplozije širom ukrajinske teritorije su opovrgle tvrdnje Ministarstva odbrane ove države da su svi projektili "oboreni".
Tajna efikasnosti ruskih napada
Postoji više razloga zbog koji su napadi Oružanih snaga Ruske Federacije u poslednje vreme toliko efikasni, da je upitno da li je ukrajinska vojska u stanju da obori jedan, a ne "sve vazdušne ciljeve", kako često navodi u svojim saopštenjima.
Pre svega, na osnovu dostupnih podataka koje su, podrazumeva se nakon napada, objavili pojedini ukrajinski kanali specijalizovani za vojne teme i SVO, izgleda da su ruske snage uspele da pronađu taktiku koja će dodatno umanjiti, već skromne, sposobnosti ukrajinskih snaga da obore ruske projektile.
Posebno su zanimljive rute raketa H-101 i lutajuće municije "geran-2", unapred osmišljene kako bi se zaobišle poznati položaji ukrajinske PVO i izvršili napadi iz pravaca sa kojih se nisu očekivali.
Sa druge strane, određeni ruski izvori su objavili mapu na kojoj se može videti koliko je vremena potrebno najbržim raketama u upotrebi – "kinžalima" i "cirkonima" – da dođu do različitih ciljeva u dubini teritorije Ukrajine.
Prema njihovim procenama, "kinžalu" lansiranom u prostoru iznad Klimova u Brjanskoj oblasti, do Kijeva treba 2 minuta i 21 sekunda, do Lavova oko pet i po minuta, dok se Harkov nalazi na udaljenosti koju ova hipersonična raketa pređe za 2 minuta i 24 sekunde.
"Cirkoni" koji se uglavnom lansiraju sa brodova sposobni su da iz akvatorija Crnog mora stignu do Odese za minut, Dnjepropetrovska za dva i po minuta, dok im do Vinice treba tri i po minuta.
Sposobnosti ruskih raketa drastično menjaju prirodu SVO, jer se zbog svoje hipersonične brzine mogu pojaviti u bilo kom delu Ukrajine za svega nekoliko minuta, što neprijatelju ostavlja jako malo vremena da reaguje i pokuša da ih presretne.
Iako se o samom "cirkonu" dugo spekulisalo da li se uopšte koristi u zoni SVO, predsednik RF Vladimir Putin je 29. februara i zvanično potvrdio da je ova hipersonična raketa dometa od oko 1.000 km, sa bojevom glavom težine između 300 i 500 kg i brzinom od 9 maha (11.000 km/č), upotrebljena u Ukrajini.
"Jedreće" avio-bombe i gde je ukrajinska PVO?
Iako bi preostali sistemi PVO Oružanih snaga Ukrajine trebalo da budu raspoređeni, ako ne oko svih, a onda bar oko jednog dela objekata koji su pogođeni u drugoj polovini marta, očigledno je da to nije bio slučaj.
Razlog za to verovatno leži u tome da je ukrajinska vojska veći deo svojih "patriota", "nasamsa", S-300, IRIS-T, "krotala", SAMP-T, "avendžera", "stormera" i drugih zapadnih i sovjetskih sistema premestila u neposrednu blizinu linije fronta. Cilj razmeštanja većine sistema jeste pokušaj da se obore taktički bombarderi Su-34 VKS Rusije, koji svakodnevno već nekoliko meseci unazad ispuštaju na desetine "jedrećih" avio-bombi FAB-250, FAB-500, a od skoro je intenzivirana i upotreba FAB-1500.
Taktika ukrajinske vojske za sada nije dao željene rezultate, pa FAB-ovi nastavljaju da brišu neprijateljske položaje, objekte, čvorišta i skladišta sa lica zemlje. Sa druge strane, od kada su približeni liniji fronta mnogi zapadni sistemi PVO uništeni su dejstvom višecevnih lansera "tornado-s" i operativno-taktičkih raketnih kompleksa "iskander-m".
Takođe, evidentno je da su se procene mnogih stručnjaka o nedostatku municije za ove sisteme, izazvanim odlaganjem pomoći sa Zapada, ispostavile kao tačne. Tako da čak i da Ukrajina raspolaže dovoljnim brojem sredstava PVO, nema čim da "puca" iz njih.
Naravno, SVO je dovela u pitanje i kvalitet brojnog naoružanja, osporivši pritom deklarativne karakteristike koje se često pokažu kao netačne u realnim borbenim uslovima. Stoga i ne čudi to što uprkos tvrdnjama ukrajinskog Ministarstva odbrane da je do sada oboreno nekoliko savremenih "kinžala" i "cirkona", ukrajinska vojska nije u stanju da obori krstareće rakete H-22M razvijene tokom sedamdesetih godina.
Kakav je ukrajinski odgovor
Budući da iz gore navedenih razloga nije u stanju da presretne i obori bar deo ruskih raketa i lutajuće municije, ukrajinska vojska pokušava da na napade odgovori sopstvenim raketnim udarima.
Međutim, za razliku od dejstva raketnih snaga RF, ovo rešenje nije dalo gotovo nikakve rezultate na operativnom, taktičkom, a kamoli strateškom nivou. Uglavnom se radi o očajničkim pokušajima skretanja pažnje sa dešavanja na frontu u vidu raketiranja Belgoroda i Belgorodske oblasti upotrebom višecevnih lansera RM-70 "vampir", čiji je rezultat pogibija na desetine civila, odnosno lokalnih meštana.
Pored toga, baš 24. februara neposredno nakon ponoći, ukrajinsko vazduhoplovstvo lansiralo je oko 15 raketa "storm šedou" u pravcu Sevastopolja. Ruska PVO je, prema saopštenju Ministarstva odbrane RF, oborila više od 10 ciljeva, a svega tri rakete britansko-francuske proizvodnje uspelo je da dođe do cilja u centru ovog grada.
Budući da je ruski napad tog dana usledio nešto više od dva časa nakon udara po Sevastopolju, deluje da je raketiranje Lavova bio prikladan odgovor za još jedan pokušaj ukrajinske vojske da uništi ključne vojne i civilne objekte najvećeg grada na Krimu.
Ipak za razliku od Ukrajine, Ruska Federacija zahvaljujući snažnom vojnoindustrijskom kompleksu i nakon dve godine sukoba visokog intenziteta ima dovoljno kvalitetnih sistema PVO i municije za njih.
Takođe, na osnovu iskustava iz SVO usklađen je rad posada sistema različitog dometa, koji su međusobno povezani i integrisani u kompleksnu mrežu protivvazduhoplovne odbrane. Rezultat toga jeste sve manji procenat ukrajinskih krstarećih raketa koje uspevaju da se domognu svojih ciljeva.
