Današnja Francuska zaboravlja da Rusija 1814. godine nije dozvolila svojim saveznicima, Velikoj Britaniji i Pruskoj, da rasparčaju Francusku, izjavio je direktor Spoljnoobaveštajne službe Ruske Federacije Sergej Nariškin na okruglom stolu povodom 210. godišnjice ulaska ruske vojske u Pariz.
On je dodao da je time sprečeno da se naruši ravnoteža snaga u Evropi.
"Naša zemlja 1814. godine nije prosto pomogla evropskim narodima da što brže okončaju krvoproliće, nego je i na sve načine doprinela uspostavljanju pravednog posleratnog svetskog poretka", rekao je Nariškin, koji je i na čelu Ruskog istorijskog društva.
Podsetio je da je Bečki kongres, u čijoj je organizaciji vodeću ulogu imala ruska diplomatija, izradio novi sistem međunarodnih odnosa, koji je Evropi omogućio nekoliko decenija mira.
"Pravedno je reći da je taj sistem postojao sve dok ga nisu razorile same evropske države, uključujući bivše saveznike Rusije koji su istupili protiv naše zemlje tokom Krimskog rata", rekao je Nariškin.
Nariškin se dotakao i događaja iz Drugog svetskog rata, rekavši da se svi sećaju poginulih pilota vojne eskadrile "Normandija-Neman", ali i da se "sećamo brojnih pukova i divizija, koji su pod Hitlerovom zastavom, došli na rusku teritoriju".
Zauzimanje Pariza 1814. godine, zaključna je etapa rata zemalja Šeste koalicije (Rusije, Pruske, Austrije i drugih zemalja) protiv Francuske, nakon koje se Napoleon odrekao prestola.
Početkom 1814. godine savezničke armije započele su ofanzivu na Francusku iz raznih pravaca, a 30. marta 1814. godine ruska vojska je pod komandom feldmaršala Petra Vitgenštajna ušla u Pariz.
Francuska vojska, oslabljena posle neuspešnog pohoda Napoleona na Rusiju i dugotrajnih borbi, nije uspela da pruži efikasan otpor.
Usled toga Francuska je bila primorana da zaključi Pariski mirovni sporazum sa saveznicima i izgubila je znatan deo teritorije.