Zaharova: NATO potvrdio da ne želi mirno rešenje u Ukrajini

Portparolka ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je danas da zajednička izjava usvojena na sastanku ministara inostranih poslova NATO-a u Bukureštu ukazuje da alijansa nije zainteresovana za političko i diplomatsko rešenje u Ukrajini.

"Ne mogu da zanemarim izjavu ministara spoljnih poslova zemalja članica NATO-a. Ova izjava je usvojena u periodu od 22. do 30. novembra u Bukureštu. Ono što je napisano u tom dokumentu ukazuje da NATO apsolutno nije zainteresovan za političko i diplomatsko rešenje u Ukrajini", rekla je Zaharova.

Ona je ocenila da NATO nastavlja da sprovodi politiku oblikovanu neposredno nakon državnog udara u Ukrajini u februaru 2014, što uključuje "davanje blanko podrške režimu u Kijevu i, shodno tome, demonizovanje Rusije kako bi se opravdalo samo postojanje Severnoatlantske alijanse".

Ministri spoljnih poslova zemalja članica NATO izjavili su ranije na samitu u Bukureštu da će pojačati pomoć Ukrajini i to ne samo vojnom opremom, već i u obnovi kritične infrastrukture i povećanju zaštite od raketnih napada.

U izjavi se navodi da Rusija snosi punu odgovornost za rat, kršenje međunarodnog prava i principa Povelje UN.
Ministri NATO istakli su da neprihvatljive akcije Rusije, uključujući hibridne aktivnosti, energetske ucene i bezobzirna nuklearna retorika, potkopavaju međunarodni poredak zasnovan na pravilima.

Ukrajinci planirali napad na Krim

Britanski nedeljni list "Ekonomist" objavio je nedavno informaciju da, kako otkriva jedan od njegovih izvora bivši komandant ukrajinskih vazdušno-desantnih trupa, general-potpukovnik Mihail Zabrodski, kijevske vlasti planiraju da preuzmu kontrolu nad Krimom sledeće godine. Savetnik šefa kabineta predsednika Ukrajine Mihail Podoljak potvrdio je ove namere i precizirao da se planirani napad očekuje u narednih šest meseci. 

"Severnoatlantska alijansa nastavlja inicijativu koju je započela još pre državnog prevrata u Ukrajini 2014. godine. Radi se o demonizaciji Rusije u cilju pravdanja daljeg širenja Alijanse na istok", objasnila je Zaharova. 

Kako dodaje, NATO optužuje Rusiju za krivična dela koja su počinile Oružane snage Ukrajine i to "pod protekcijom zapadnih sponzora".

"Mi smo optuženi za narušavanje globalnog snabdevanja hranom, iako je upravo Moskva bila ta koja je ponudila pravo rešenje za probleme koji ni nisu nastali našom krivicom".

Sa druge strane, pokušaj da se okrivi Rusija za incident sa ukrajinskom raketom koja je pala na teritoriju Poljske izgleda vrlo loše. Iz Moskve su tokom ovog meseca više puta naglasili da je vrlo čudno da je ova tema brzo nestala iz Zapadnih medija, što onda najverovatnije ukazuje na to da je u pitanju nameštaljka, rekla je Zaharova. 

Moldavija na udaru zapadne propagande

Zvanična predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Rusije upozorila je da Zapad aktivno pokušava da uvuče Moldaviju u antirusku kampanju po principu koji je ranije korišćen u Ukrajini. 

"Sa žaljenjem konstatujemo da Zapad, kroz republičke vlasti u Moldaviji, aktivno nastavlja sa svojim pokušajima da je uvuče u antirusku kampanju. Scenario je sličan onom koji je korišćen u Ukrajini: čišćenje informacionog prostora od nepoželjnog mišljenja, političke represije, raspirivanje rusofobije, udaljavanje od neutralnog statusa i približavanje NATO-u. Sve to rade upravo oni političari koje hrani Zapad", rekla je Zaharova. 

Dodala je i da se, sa druge strane, ostavljaju da rade mediji koji promovišu antirusku politiku. U toku je, kako kaže, "degradacija slobode medija". 

U ovoj zemlji već više meseci redovno se održavaju protesti protiv aktuelne vlasti koju predvodi Maja Sandu. Ove nedelje na ulicu je izašlo preko 40.000 ljudi. Trenutna vlast susrela se i sa novim skandalom, nakon što su na Telegramu bile obelodanjene prepiske određenih zvaničnika. Kišinjev zvanično optužuje Moskvu za učešće u akcijama koje kompromituju vlast, navodeći kao glavni razlog prozapadnu orijentisanu vladu.  

Iz Moskve danas poručuju: "Pažljivo pratimo situaciju". 

Berlin nastavlja da podriva odnose sa Moskvom

Nemačka ambasada u Moskvi odbila je da izda vize nizu ruskih građana koji su uključeni u delatnost "Rosotrudničestva", izjavila je Zaharova.

Organizacija se bavi promocijom ruske kulture i obrazovanja u inostranstvu. 

"Ovaj događaj tumačimo kao još jednu manifestaciju tendenciozne antiruske politike Berlina koja ima za cilj podrivanje svih komponenti rusko-nemačkih odnosa, uključujući i humanitarne", poručuju danas iz ruskog ministarstva. 

Međutim, ovo nije jedino što Berlin radi kako bi pogoršao odnose sa Kremljom.

Zvanična Moskva ovih dana razmatra i rezoluciju o čijem usvajanju se danas veća u Nemačkoj. U skladu sa njom Rusija je navodno organizovala i podržavala genocid na teritoriji Ukrajine tokom tridesetih godina prošlog veka.

Ta tvrdnja je apsurdna i iskrivljuje istorijske činjenice, poručila je predstavnica ministarstva. 

"Živimo u vremenu u kojem apsurd, nažalost, postaje deo 'nove normalnosti', kako to pokušavaju da nam predstave", izjavila je. 

U Moskvi još ne veruju šta je izjavio papa

Ranije tokom dana, Zaharova je u autorskoj emisiji na "Sputniku" rekla da se u Savetu federacije razgovaralo o poslednjoj izjavi poglavara Rimokatoličke crkve, kojom su određeni narodi koji žive u Rusiji optuženi za surovost tokom specijalne vojne operacije u Ukrajini. Moskva je juče osudila ove tvrdnje i nazvala ih rasističkim. 

"Nismo mogli da poverujemo" šta je bilo rečeno, ove reči su strašne ne zbog toga što su netačne, rekla je. "Niko nije mogao da poveruje da bi osoba koja se za veliki broj hrišćana izjednačava sa jednom religijom, i koja sebe vezuje za božansko načelo, može da izgovori tako strašne reči u odnosu prema dvema etničkim grupama". 

"Želela bih da im postavim jedno pitanje: Da li su u Vatikanu još uvek privrženi Jevanđelju, ili je liberalna misao već uspela da dođe i do najsvetijeg i najintimnijeg?", upitala je portparolka.