Žukov: Maršal pobede

Georgij Konstantinovič Žukov rođen je na današnji dan, 1. decembra 1896. godine, u selu Strelkovka, u Malojaroslaveckom okrugu u Kaluškoj guberniji, u tadašnjem Ruskom carstvu.

On je bio jedan od najuspešnijih vojskovođa u Drugom svetskom ratu, i to ne samo sovjetskih. Bio je slavni ruski i sovjetski komandant i državnik. Bio je maršal Sovjetskog Saveza (1943), četiri puta mu je dodeljena titula Heroja Sovjetskog Saveza (1939, 1944, 1945, 1956), bio je nosilac dva ordena pobede (1944, 1945), šest ordena Lenjina, kao i mnogih drugih sovjetskih i inostranih ordena i medalja.

Njegove ogromne i nesumnjive ratne zasluge donele su mu nadimak "Maršal pobede". Nadimak mu je skovao sam narod. Maršal je bio izuzetno omiljen. Jednom rečju, maršal Žukov je postao lice ruske i sovjetske pobede nad nacističkom Nemačkom. Žukov se može porediti sa najvećim ruskim vojskovođama, poput Suvorova i Kutuzova.

Tokom Velikog otadžbinskog rata obavljao je dužnosti načelnika sovjetskog generalštaba, komandanta fronta, člana Štaba Vrhovne vrhovne komande, zamenika vrhovnog komandanta Oružanih snaga SSSR-a. U posleratnom periodu služio je kao vrhovni komandant Kopnene vojske, komandovao je Odeskim, zatim Uralskim vojnim okrugom.

Nemačka bezuslovna kapitulacija

Rođen je na selu, kao pravo seljačko dete, u porodici Konstantina Artemjoviča Žukova. Bio je to više nego skroman i veoma težak početak. 

Nakon što je u leto 1908. godine završio parohijsku školu u ​​susednom selu Veličkovo, majka ga je poslala u Moskvu, da šegrtuje u radnji njenog brata Mihaila Pupilina, krznara i vlasnika male krznarske radnje u Moskvi.

Ljudima se prema svedočenjima obraćao neposredno. Jedna anedota govori o njegovom karakteru. Majka mu je pre puta u Moskvu dala savet: "Kad dođeš, pokloni se ujaku i reci: 'Zdravo, Mihaile Artemjoviču.'"

Dečak je razmislio i odgovorio: "Ne, ja ću reći: Zdravo, čika Mišo!"

Međutim, Georgiju je bila je namenjena sasvim drugačija sudbina nego što je to sudbina krznarskog majstora. Vrhunac njegove životne putanje i njegove vojničke karijere bilo je to što je pred njim, 8. maja 1945. u 22:43 (9. maja u 00:43 po moskovskom vremenu), u Karlshorstu (Berlin), feldmaršal Vilhelm Kajtel potpisao bezuslovnu kapitulaciju trupa nacističke Nemačke.

To je bio kraj veličanstvenog i strašnog Otadžbinskog rata koji je Sovjetska Rusija platila sa 26 miliona mrtvih. Rusi su pobedili Hitlera i nemački nacizam, a sam Žukov postao je simbol ove veličanstvene pobede. Na taj način se okončala prava svetska katastrofa i jedna noćna mora. Svakako, to se nije desilo slučajno: pod njegovom komandom, Crvena armija je izvojevala svoje najznačajnije pobede, u grandioznim bitkama za Moskvu, Staljingrad, Lenjingrad, Belorusiju i, konačno, u epskoj bici za Berlin.

Jedna od njegovih metoda rada bila je zajednički rad u štabu, sa ljudima kojima je verovao. "Žukov je veoma cenio štab," zabeležio je general Konstantin Simonov. "Shvatao je važnost štaba u radu komandanta i nije razmišljao o svom radu izolovano od štaba. Štab je pod njim radio mirno i redovno." I takođe: "Žukov je verovao svima koji rade u štabu. Verovao je njihovim izveštajima i ocenama. I sve dok im je verovao, bilo je dobro raditi s njim."

Žukova su na Zapadu optuživali da je bio "grub" i "nemilosrdan" i da nije štedeo svoje vojnike. Gubici nacista u tom ratu govore suprotno: pod komandom Žukova slomljena je kičma nemačkih oružanih snaga. Sedamdeset pet odsto vojnih snaga zloglasnog Vermahta uništila je Crvena armija na Istočnom frontu. Do čuvene bitke savezničkih snaga za Normandiju došlo je praktično kad je ishod rata već bio odlučen, tek u junu 1944.

Značajna epizoda na Halkin Golu

Njegova vojnička karijera započela je tačno 7. (20.) avgusta 1915, kada je mobilisan u armiju Carske Rusije. Tokom Prvog svetskog rata, dva puta je odlikovan Krstom Svetog Georgija i unapređen u čin podoficira "za iskazanu hrabrost u borbi". Posle Oktobarske revolucije 1918. godine, stupa u Crvenu amriju. Od 1923, Žukov je komandant puka, a od 1930. on komanduje brigadom. Tridesetih godina zalagao se za bržu modernizaciju Crvene armije i što masovnije korišćenje oklopnih jedinica. Žukov je predviđao da će tenkovi u budućim ratovima imati odlučujuću ulogu. Kako ističu pojedini istoričari, ubrzo je postao poznat "po svojoj strogosti, detaljnom planiranju i gvozdenoj disciplini".

Žukov je uskoro dobio priliku da svoje teorije proveri u praksi. Uz saglasnost Staljina, 1938. godine preuzeo je komandu nad Prvom sovjetsko-mongolskom armijskom grupom. Ovaj "neobjavljeni rat" Sovjeta i Mongola sa Japancima, koji je trajao od 1938. do 1939, započeo je kao puškaranje, kao opipavanje mišića Rusima, da bi ubrzo eskalirao, kada su Japanci započeli napredovanje kroz Mongoliju sa 80.000 vojnika, 180 tenkova i oko 450 borbenih aviona.

Usledila je odlučujuća bitka na Halkin Golu, za koju se Žukov dugo i pažljivo pripremao, prethodno zahtevajući pojačanja i gomilajući oklopne snage, kojima je znao da komanduje. Da li je Halkin Gol označio stvarni početak Drugog svetskog rata za Sovjetski Savez? Bilo kako bilo, doba konjice je zauvek prošlo, mada su Poljaci iste godine, tokom nacističke invazije na Poljsku, na konjima jurišali na nemačke tenkove. Žukov je to shvatio na vreme.

Ova pobeda nad Japancima donela je Žukovu zvanje Heroja Sovjetskog Saveza. O samoj bici se inače malo zna na Zapadu. Žukovljevo pionirsko masovno korišćenje oklopnih jedinica za Zapad prošlo je faktički neopaženo. To će mnogima doneti velika iznenađenja nešto kasnije, posebno tokom nemačkog uspešnog blickriga protiv Francuske. 

Usponi i padovi ratnog heroja

Kao i gotovo sve velike sovjetske bitke Drugog svetskog rata, Žukov je predvodio i sovjetsku ofanzivu iz 1944. On je vodio i napad na Nemačku 1945, kao što je rukovodio operacijama u Berlinu tokom aprila. Bio je prvi komandant sovjetske okupacione zone u Nemačkoj. Kao najčuveniji i najzaslužniji sovjetski komandant u Velikom otadžbinskom ratu, Žukov je izvršio inspekciju Pobedničke parade na Crvenom trgu u Moskvi 1945. godine.

Za razliku od vojničke, njegova politička karijera nije prošla bez uspona i padova. Sukobi Žukova sa Staljinom su manje-više dobro poznati. O tome piše general Sergej Štemenko u svojim "Uspomenama": "Kao čovek velikog vojnog talenta, smeo i originalan u rasuđivanju i veoma čvrst u sprovođenju odluka, Žukov se nije zaustavljao ni na jednoj prepreci da ostvari svoje vojne ciljeve. Kada je osećao da je u pravu povodom ovog ili onog spornog pitanja, on se usuđivao da oštro odgovori Staljinu, što se niko drugi nije usudio."

Žukov je bio strog, ali ne i bezdušan komandant. On je od početka bio poznat po svojoj "gvozdenoj disciplini". Kako piše jedan njegov saradnik: "Žukov grubo, u svom uobičajenom maniru, sređuje stvari; on objašnjava, poučava, ubeđuje, zahteva, naređuje, a kad zatreba i kažnjava."

Pomenućemo i njegov sukob sa Hruščovom, sa kojim je imao značajne nesuglasice povodom ključnih strateških vojnih pitanja SSSR-a. Hruščov je zahtevao smanjenje broja konvencionalnih snaga i mornarice, kao i uvećanje nuklearnih snaga Sovjetskog Saveza, na kojima je trebalo da se ubuduće zasniva sovjetska bezbednost. 

Žukov je podržavao interese vojske i suprotstavljao se novom rukovodstvu na čelu sa Hruščovom. U oktobru 1957, Hruščov ga je smenio sa dužnosti ministra odbrane i "proterao iz Centralnog komiteta", pod optužbom da je protiv njega pripremao vojni udar. Žukov, proslavljeni ratni heroj, pada u nemilost i ne pojavljuje se više u javnosti. Ovi nepravdu ispraviće tek u oktobru 1964. novo rukovodstvo pod Leonidom Brežnjevim. 

Posle ostavke Hruščova 1964. godine, 8. maja 1965. Žukov je konačno ponovo pozvan u Kremaljsku palatu kongresa na svečani sastanak, posvećen 20. godišnjici Pobede. Njegovo pojavljivanje prisutni u sali pozdravili su dugotrajnim aplauzom i ovacijama.

Žukov je bio i ostao veoma popularna ličnost u Sovjetskom Savezu. Umire 1974. u Moskvi, gde je sahranjen sa svim vojnim počastima.

Ime Žukova danas nosi mnoštvo ulica i trgova u Rusiji.

Po njemu je nazvan i asteriod "2132 Žukov". 

Godine 1995, na njegov 100. rođendan, Ruska Federacija je uvela red Žukova i orden Žukova.

Ruski disident Josif Brodski mu je u Njujorku posvetio pesmu, pod naslovom "Povodom smrti Žukova".

Prošle godine, na Dan pobede, švedski metal bend "Sabaton" obradio je pesmu "Bitka za Moskvu" ruske grupe "Radio Tapok". U ovoj pesmi pominje se ime Georgija Žukova: "Čujte naređenja maršala Žukova i Staljina, / Branite otadžbinu, Moskva neće pasti!"

Konačno, on je postao i popularna filmska tema. U epizodi "Sledeća generacija" serije "Zvezdane staze" pojavljuje se "ambasadorski zvezdani brod Žukov".