Donjecka Narodna Republika je punopravni subjekt Rusije, a njeni stanovnici s pravom mogu biti ponosni na svoju istoriju, vojnu i radničku tradiciju, kao i na heroje koji se bore za svoju rodnu zemlju i časno ispunjavaju dužnost za vreme Specijalne vojne operacije, poručio je ruski predsednik Vladimir Putin.
"Osam dugih godina pod blokadom, uprkos granatiranju i provokacijama neonacista, branili ste Donbas i u septembru 2022. izrazili nepokolebljivu volju: da budete zajedno sa svojom maticom – Rusijom. Čestitam vam 10. godišnjicu formiranja Donjecke i Luganske Narodne Republike", navodi se u Putinovoj čestitki na sajtu Kremlja.
Ruski predsednik je dodao da, uprkos agresivnom delovanju neonacista, stanovnici tih regiona nisu izdali svoje pretke i nisu dozvolili da se izbrišu njihovi vojnički i radni podvizi, i tako sačuvali tu svetu vezu između generacijama, koja je uvek čvrsta osnova za koheziju i uspešan razvoj.
"Verujem da će vremenom biti moguće vratiti mir u Donbas, rešiti najteže probleme i obnoviti sve što je uništeno", poručio je Putin.
Deset godina od referenduma za nezavisnost
Danas se navršava 10 godina otkako su stanovnici Donbasa, nezadovoljni državnim prevratom u Kijevu, izašli na referendum i glasali za nezavisnost Donjecke i Luganske Narodne Republike.
Naime, državni udar u Kijevu dogodio se u februaru 2014. godine. Protiv nelegalne vlasti izjasnili su se stanovnici pojedinih regiona istoka i juga zemlje.
Stanovnici tih regiona se nisu slagali sa politikom borbe protiv uticaja Rusije, željom za ulazak u NATO i prekidom dobrosusedskih odnosa sa Rusijom. Kao odgovor na masovne proteste, ukrajinski predsednik Aleksandar Turčinov najavio je početak vojne operacije u aprilu.
Istog meseca demonstranti u Donjeckoj oblasti formirali su Vrhovni savet, koji je 7. aprila proglasio suverenitet regiona, a u Lugansku odluka je doneta 27. aprila na kongresu predstavnika teritorijalnih zajednica, političkih partija i javnih organizacija regiona.
U oba regiona referendumi o samoopredeljenju bili su zakazani za 11. maj.
Na glasačkom listiću bilo je samo jedno pitanje: "Da li podržavate Akt o državnoj nezavisnosti Donjecke Narodne Republike?" i dve opcije odgovora - "da" ili "ne". Za referendum je odštampano više od tri miliona glasačkih listića na ukrajinskom i ruskom jeziku.
Više od 89 odsto glasova dato je za državnu nezavisnost (U Lugansku - 96,2 odsto, a u Donjecku - 89,7 odsto).
Takođe utvrđeni su praznični datumi: 11. maj – Dan Republike obeležava se u DNR, a 12. maj – u LNR.
Nove vlasti u Kijevu nisu priznale referendum i pokrenule novu fazu ATO, a borbe su samo dobile na zamahu: Ukrajina je ubrzo počela da koristi tenkove, avione i artiljeriju. Kao odgovor, u DNR je počela da se formira naoružana milicija, u kojoj, kako se ispostavilo deset godina kasnije, je bilo pregršt heroja koji nisu žalili život za slobodu otadžbine.