Zemlje EU potrošile su više od 630 milijardi dolara na uvoz "neruskog" gasa u tri godine do 2023. godine, rekao je šef ruske naftne kompanije "Rosnjeft" Igor Sečin na panelu za energetiku na Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu (SPIEF).
"Ta suma je takođe jednaka ukupnoj potrošnji gasa u EU u prethodnih osam godina", istakao je šef "Rosnjefta".
Veći troškovi energenata negativno utiču na energetski intenzivne sektore kao što su proizvodnja čelika, đubriva, hemijska industrija, industrija keramike i stakla, rekao je on, dodajući da proizvodna aktivnost u evrozoni opada od sredine 2022. godine.
On je naglasio da 32 odsto nemačkih preduzeća već planira da prenese svoje proizvodne kapacitete u inostranstvo zbog povećanih troškova energenata koji im neminovno oduzimaju konkurentsku prednost.
Izvoz ruskog gasa u EU opao je zbog sankcija Moskvi, kao i sabotaže gasovoda Severni tok, koji su ranije bili glavna ruska ruta gasa ka regionu.
Prošle godine, ruski udeo u uvozu gasa u blok pao je na oko osam odsto sa 41 procenata u 2021, prema procenama Evropskog saveta. U međuvremenu, Moskva i dalje čini oko 15 odsto ukupnog uvoza gasa u EU, uključujući gas iz gasovoda i tečni prirodni gas (LNG) zajedno.
Norveška je pretekla Rusiju i postala najveći snabdevač gasa u regionu, dok EU povećava uvoz skupog LNG-a iz SAD i drugih zemalja.
U oktobru 2022, izvršni direktor "Rosnjefta" upozorio je da će ambiciozni plan bloka da odbaci rusku energiju koštati evropsku ekonomiju do 11,5 odsto BDP-a. On je takođe rekao da bi potencijalni pad u hemijskoj industriji mogao da dostigne 20-45 odsto, dok bi proizvodnja metalurgije mogla da padne za 30-60 odsto, jer su to energetski intenzivni sektori.